Месец: април 2015.
Зрињски – Борац
Варвари 1987 – Будућност Подгорица
– Уводне речи о групи:
Навијачка група Варвари основана је 1987. године. Прва окупљања и певања на стадиону под Горицом кренула су много раније, готово деценију пре правог организованог навијања. Април 1987, и сусрет са Ријеком, односно Армадом, узима се за први навијачки “запис“ у Подгорици. Од тада креће историја Варвара, једне од респектабилнијих група на просторима бивше Југославије…проткана свиме што чини живот ултраса: успонима, падовима, кореографијама и неизбежним инцидентима.
Навијачка група Варвари основана је 1987. године. Прва окупљања и певања на стадиону под Горицом кренула су много раније, готово деценију пре правог организованог навијања. Април 1987, и сусрет са Ријеком, односно Армадом, узима се за први навијачки “запис“ у Подгорици. Од тада креће историја Варвара, једне од респектабилнијих група на просторима бивше Југославије…проткана свиме што чини живот ултраса: успонима, падовима, кореографијама и неизбежним инцидентима.
Од када су основани до данас, друштвена, социјална, чак и географска карта Балкана се више пута променила…и то је знало утицати на бројност, чак и прекид у постојању (1992-1994). У почетку бројност је била око 500 људи, тада када се развијао дух урбаног у Титограду, који тешко прихвата трендове са запада, а посебно наопако гледа на Ултрас културу и све што она носи са собом. “Дивљаци“ и “будале“ убрзо ће постати симбол града, пионири отпора малограђанштини и чувари подгоричког универзума. Варвари су убрзо постали хомогена и снажна група. Нису трпели једног вођу јер, како су рекли “Тифу“…“не видимо разлог да код нас мора постојати неко коме би се клањали“. Први, аматерски транспаренти, прве бакљаде, гостовања и велики успон, обележавају првих 5 нервозних година.
– Период након 1994. године:
Садашња екипа Варвара практично поново оснива групу у јуну 1994. на утакмици против Војводине. Деведесете и почетак 21. века су прожете распадом две државе и црногорском независнишћу, тако да је група протутњала кроз чак три лиге, све више радећи на организацији и бројности, реквизитима и транспарентима. Слике, новински чланци и извештаји о инцидентима говоре уместо нас. Ми говоримо бројкама. Ни једно гостовање у заједничкој лиги Србије и Црне Горе није пропуштено. На гостовања одлази од 100 до 300 људи, док на домаћем терену бројка не пада испод 400, а иде и до 2.500 људи.
Садашња екипа Варвара практично поново оснива групу у јуну 1994. на утакмици против Војводине. Деведесете и почетак 21. века су прожете распадом две државе и црногорском независнишћу, тако да је група протутњала кроз чак три лиге, све више радећи на организацији и бројности, реквизитима и транспарентима. Слике, новински чланци и извештаји о инцидентима говоре уместо нас. Ми говоримо бројкама. Ни једно гостовање у заједничкој лиги Србије и Црне Горе није пропуштено. На гостовања одлази од 100 до 300 људи, док на домаћем терену бројка не пада испод 400, а иде и до 2.500 људи.
– Навијачко братство:
Мераклије Ниш су потврдиле братство са нама које датира још из доба Југославије…Настављамо константни успон и борбу за престанак репресије над навијачима.
Мераклије Ниш су потврдиле братство са нама које датира још из доба Југославије…Настављамо константни успон и борбу за престанак репресије над навијачима.
CVUCS Политехника Темишвар
Већ дуже време смо сведоци сјајних издања навијача Политехнике а после двомеча са Партизаном и сјајног гостовања у Београду одлучили смо да одрадимо интервју са њима како би што више сазнали о њиховој групи.
1. Напишите нам нешто о историји навијања у Темишвару:
Традиција организованог навијања у Темишвару постоји од раних `70-их година, када је у нашем граду оформљена прва навијачка дружина. Комунистички режим који је тада све држао у својим рукама није наравно допустио да се цела ова прича нормално развије, тако да је све функционисало са неминовним прекидима. После пада комунизма 1989. године, уследио је нов почетак. Године 1990. навијачи напуштају западну трибину, где су до тада седели, и премештају се на југ, под именом “Kommando Poli“. То је било језгро око којег је касније (1995) основала навијачка групација “Commando Viola Ultra Curva Sud“ . Након 2002. следи реорганизација јужне трибине, тако што настају нове групације које настављају активност КВУКС-а.
2. Опишите нам Вашу организацију (гостовања, корео, маркетинг …):
Не можемо рећи за групацију “Commando Viola“ да је Бог зна како организована. Наше се акције махом заснивају на сентименталним импулсима, а мање на дисциплини и претераној озбиљности. Кореографије се обично довршавају неколико дана пре утакмице, гостовања се организују дан-два пре поласка, а ни маркетинг нам није на завидном нивоу. У целој причи о организовању јужне трибине укључено је највише неколико десетина људи, сви остали су навикли да долазе на готово. Невоље које су нас задесиле у последње време некако су успеле да нас уједине, видело се да су људи ипак спремни да понечто и добровољно ураде за Поли.
3. Пријатељи/Ривали:
Непријатеље делимо на две категорије. Прву сачињавају клубови који су никли у доба комунизма и који су на спортском плану представљали све оно што је Темишвар годинама мрзео. Њиховим настанком ускратили су нам педесет година фудбала, изоловали су нас, подчинили, свели на разину толерисаног сегмента и наметнули сопствену диктатуру. Сви трофеји су доспевали само до њихових сала, јер је другима право на спортску радост било ускраћено. Погађате вероватно да се односимо на Стеауу (клуб војске) и Динамо (клуб милиције) из Букурешта. У другој категорији би се нашао клуб УТА из оближњег Арада (50 километара од Темишвара). Њих често називамо сељацима и исфрустрираним малограђанима, јер се махом тако и понашају. Има и тамо квалитетних људи, али већина је очајна. Они живе захваљујући мржњи којој гаје према нама, што и није баш нормално и здраво.
У добрим односима смо једино са Рапидом из Букурешта. Рапид је такође клуб који је основан у међуратном раздобљу и који је много пропатио у доба комунизма. Ујединила нас је очајниčка борба за опстанак у тим тешким временима, па смо зато остали у добрим односима и после 1989.
Навијачке групације постоје и у Крајови, Васлују, Клужу, Плојесту али са њима нисмо ни добри ни лоши. Неки имају пријатеље међу њима, неки су се тамо на гостовањима потукли, али немамо јасно дефинисане односе. Остали градови врло мало значе на румунској навијачкој сцени.
4. Колико просечно људи је у копу на домаћим а колико на гостујућим текмама:
На јужној трибини долазе у просеку 2500 људи. Наш југ има око 6000 места, тако да је на утакмицама прилично испуњен. На гостовањима краћим од 500 километара имамо преко 500 људи, а у Букурешту и више. Највише би требао да нас има у Араду, јер је близу, а и ривалство је велико. Нажалост нихова арена је врло мала, тако да никад не примимо више од 400 карата.
5. Наведите нам подгрупе на Вашој трибини и нешто о њима:
Поменуо бих следеће: Banatica, Batalion Giroc, Drojdierii, Masseria, GAV, Hell Unit, Urban Guerilla и MCMXXI
“Batanica” је женска групација. Настала је 2006. и врло је активна. На свакој утакмици се појављују са великим заставама, заставама на два копља, итд. Често иду и на гостовања. “Batalion Giroc“ постоји већ 5 година у оквиру “Kommando Viola“. Већина чланова станује у кварту званом Ђирок, по којем је групација и добила име. Понекад учествују у изради кореографија, иду скоро на сва гостовања, певају све време, али проблем је што су већином клинци. “Drojdierii / Masseria“ су две групације које су све време радиле и активисале заједно, тако да многи не чине разлику међу њима. Познатији су као десно оријентисани хулигани. Неко су време седели на северу јер су желели да се изолују од остатка навијача. Фурали су свој фазон, али су после учесталих притисака клуба и жандармерије морали да се врате на југ. Ретко учествују у изради кореографија. Не певају све време и у последње време нису баш активни. Многи су старији чланови напустили групације, најчешће због проблема са законом. Они су својевремено били најрадикалнији и најагресивнији навијачи Политехнике. Тренутно су у фази реорганизације. Један од главнијих ликова је Србин. “Gav“ (Gruppo Autonomo Viola) је групација навијача Политехнике из града Карансебеша. Немају велику традицију, али су млади и перспективни. Врло су активни на трибини. “Urban Guerilla“ је једна од најактивнијих и најконстантнијих групација у оквиру “Kommando Viola“ . Редовно производе нове навијачке материјале и реквизите, а на утакмице долазе са мноштвом застава на два копља, великим и малим заставама, итд. Често истичу бенере са порукама и врло активни су кад је реч о изради кореографија. Једна су од најдисциплинованијих групација са јужне трибине. . Вођа групације је српског порекла.
Врло активни и добро организовани су и бивши чланови групације “Ulrarnativ”. Велика бројност, много застава, заставе на два копља, поруке, сопствене кореографије. Такође, одлична бројност на гостовањима. Редовно производе нове навијачке материјале и смишљају нове песме. “MCMXXI“ (1921) је навијачка групација која тренутно активише на северној трибини. Сачињавају је махом млади људи. Активни су, певају током целе утакмице, имају заставе, своје материјале, чак и неке сопствене песме. Вођа групације је пола Србин.
6. Сведоци смо велике спора око Вашег клуба, напишите нам шта се ту тачно дешава:
Институт «Политехника» је основао 1921. године студентску екипу Политехника Темишвар. Овај је институт, са свим добрим и лошим стварима, био уз тим пуних 80 година. Године 1997, на основу контрадикторних и нејасних закона донетих у посткомунистичкој Румунији, неки су неспособни и злонамерни појединци, праћени испуњењем личних интереса, удаљили институт «Политехника» из структуре клуба. Клуб почиње да тоне, стигавши до ивице банкрота. Године 2000. финансијер клуба постаје Италијан Клаудио Замбон, који 2001. напушта Темишвар, а 2002. успева да скоро потпуно уништи Политехнику. Са великим напорима тим успева да закључи сезону, али испада у трећу лигу, са ризиком да у сваком тренутку банкротира. Истовремено, Политехнички се институт залагао да се тиму којег он представља призна да је настављач традиције клуба основаног 1921. Тим Политехничког института успева да уђе у прву лигу 2002, под именом Политехника АЕК Темишвар (то је име важило две године), да би се касније променило у КСУ Политехника Темишвар. Две године након што је напустио град, Замбон је основао 2003. у Букурешту нови клуб, назван такоđе Политехника Темишвар. Уз помоћ корумпираних ликова из Румунског фудбалског савеза догађа се нешто невероватно цела историја клуба основаног 1921. приписије се овој новонасталој творевини, која није имала никакве везе са Темишваром, са Политехничким институтом нити са историјом љубичасто-белих. Уз помоћ лажних докумената које је примио од Румунског фудбалског савеза, Италијан је довео пред Међународним спортским трибуналом наш клуб, тражећи да нам се забрани коришћење имена Политехника Темишвар и љубичасте боје.У мђувремену, наш клуб зарађује на свим судовима спорове са Италијаном, али нам Румунски фудбалски савез чини нову неправду – тамошњи људи, осећајући се вероватно кривим, нису проследили Међународном спортском трибуналом целокупну документацију која је била потребна да наш клуб коначно победи. Међународни спортски трибунал је донео неповољну пресуду по нас, на основу лажних папира састављених 2003. године. Пресуда је била катастрофална: забрана коришћења имена Политехника и љубичасто-беле боје !
Институт «Политехника» је основао 1921. године студентску екипу Политехника Темишвар. Овај је институт, са свим добрим и лошим стварима, био уз тим пуних 80 година. Године 1997, на основу контрадикторних и нејасних закона донетих у посткомунистичкој Румунији, неки су неспособни и злонамерни појединци, праћени испуњењем личних интереса, удаљили институт «Политехника» из структуре клуба. Клуб почиње да тоне, стигавши до ивице банкрота. Године 2000. финансијер клуба постаје Италијан Клаудио Замбон, који 2001. напушта Темишвар, а 2002. успева да скоро потпуно уништи Политехнику. Са великим напорима тим успева да закључи сезону, али испада у трећу лигу, са ризиком да у сваком тренутку банкротира. Истовремено, Политехнички се институт залагао да се тиму којег он представља призна да је настављач традиције клуба основаног 1921. Тим Политехничког института успева да уђе у прву лигу 2002, под именом Политехника АЕК Темишвар (то је име важило две године), да би се касније променило у КСУ Политехника Темишвар. Две године након што је напустио град, Замбон је основао 2003. у Букурешту нови клуб, назван такоđе Политехника Темишвар. Уз помоћ корумпираних ликова из Румунског фудбалског савеза догађа се нешто невероватно цела историја клуба основаног 1921. приписије се овој новонасталој творевини, која није имала никакве везе са Темишваром, са Политехничким институтом нити са историјом љубичасто-белих. Уз помоћ лажних докумената које је примио од Румунског фудбалског савеза, Италијан је довео пред Међународним спортским трибуналом наш клуб, тражећи да нам се забрани коришћење имена Политехника Темишвар и љубичасте боје.У мђувремену, наш клуб зарађује на свим судовима спорове са Италијаном, али нам Румунски фудбалски савез чини нову неправду – тамошњи људи, осећајући се вероватно кривим, нису проследили Међународном спортском трибуналом целокупну документацију која је била потребна да наш клуб коначно победи. Међународни спортски трибунал је донео неповољну пресуду по нас, на основу лажних папира састављених 2003. године. Пресуда је била катастрофална: забрана коришћења имена Политехника и љубичасто-беле боје !
7. Наведите нам Ваше акције везане за насталу ситуацију као и планове за будућност борбе :
Не знамо тачно какве ћемо кораке предузети јер нисмо се до сада никад суочили са нечим сличним. Све зависи од тога како ће ствари напредовати. Сматрам да у својству навијача не можемо учинити више од онога што смо учинили:
Три протестна скупа, у центру Темишвара, која су окупила више од 10.000 учесника сваки пут, протест испред зграде румунског фудбалског савеза у Букурешту, блокирање пута ка аеродрому у Букурешту (где је дошло до сукоба између навијача и жандара), безброј кореографија и порука …Навијачи су такође урадили веб страницу где је најбоље представљена наша борба: www.justiceforpoli.com
Једна ствар је сигурна, да нећемо се зауставити док не победимо и не вратимо оно што нам припада !
8. Захвални смо Вам на подршци коју пружате нашем народу по многим питањима, да ли можете да нам образлозите то:
Класична је већ она узречица: «Румунија има два пријатеља: Србију и Црно Море». Пријатељство са Србима је посебно присутно у Банату, где живи значајна српска заједница. Имамо доста Срба на Југу, а и пријатеље у Србији (навијачи различитих клубова). Због тога не можемо да будемо равнодушни када се једном пријатељском народу дешавају такве неправде. Наравно, све што предузимамо је само морална подршка, не можемо учинити више, иако бисмо често хтели. Не ретко смо имали утисак да је борба српског народа симбол борбе свих истинољубивих и слободољубивих Европљана против организованог светског зла, па смо се зато и солидарисали са вама.
Не знамо тачно какве ћемо кораке предузети јер нисмо се до сада никад суочили са нечим сличним. Све зависи од тога како ће ствари напредовати. Сматрам да у својству навијача не можемо учинити више од онога што смо учинили:
Три протестна скупа, у центру Темишвара, која су окупила више од 10.000 учесника сваки пут, протест испред зграде румунског фудбалског савеза у Букурешту, блокирање пута ка аеродрому у Букурешту (где је дошло до сукоба између навијача и жандара), безброј кореографија и порука …Навијачи су такође урадили веб страницу где је најбоље представљена наша борба: www.justiceforpoli.com
Једна ствар је сигурна, да нећемо се зауставити док не победимо и не вратимо оно што нам припада !
8. Захвални смо Вам на подршци коју пружате нашем народу по многим питањима, да ли можете да нам образлозите то:
Класична је већ она узречица: «Румунија има два пријатеља: Србију и Црно Море». Пријатељство са Србима је посебно присутно у Банату, где живи значајна српска заједница. Имамо доста Срба на Југу, а и пријатеље у Србији (навијачи различитих клубова). Због тога не можемо да будемо равнодушни када се једном пријатељском народу дешавају такве неправде. Наравно, све што предузимамо је само морална подршка, не можемо учинити више, иако бисмо често хтели. Не ретко смо имали утисак да је борба српског народа симбол борбе свих истинољубивих и слободољубивих Европљана против организованог светског зла, па смо се зато и солидарисали са вама.
9. Упознајте нас са румунском навијачком сценом:
Румунску навијачку сцену карактеришу нестабилност и динамичност. Расположење навијача се мења из године у годину. Не постоје константне ултрас групације старије од 5-6 година. Неки фурају ултрас фазон, неки кежуал, понекад хул. Но, и ми Румуни смо заражени балканизмом, те нам је често и нарав таква, променљива и попустљива. Јаки тимови имају и најбоље навијачке дружине, али су се у задње време појавиле групације и у мањим срединама, што је за сваку похвалу.
10. Видели смо протесте уједињених румунских навијача, несто више о томе:
Врло је тешко да румунски тифоси остваре заједнички фронт против репресивног система, првенствено због неозбиљности и велике нетрпељивости међу навијачима.. С друге стране, штампа нас никад није подржала, чак напротив. Најзначајнији тренуци су били на заједничким протестима у Букурешту. Први је био за неке навијаче Динама ухапшене у Бугарској, а други против закона о “узбијању хулиганизмa“.
11. У марту следеће године игра се Румунија-Србија, реците нам Ваш
став поводом репрезентације као и став осталих група:
Репрезентација Румуније нема пуно ватрених присталица у Банату, првенствено због големих проблема које нам је Румунски фудбалски савез нанео. Фудбалску репрезентацију доживљавамо као пројекцију Фудбалског савеза, који нам је одвратан. Наше родољубље се не огледа у односу према репрезентацији. Да се разумемо, ми њих не мрзимо, немамо ништа против играча, радовали смо се успесима Румуније на многим такмичењима, али свињарије које нам Савез непрестано сервира удаљили су нас од целе приче. Постоји групација “Honor et Patria“ која редовно навија за репрезентацију, али мало је Темишвараца који подржавају тај пројекат. Често су на утакмицама репрезентације избиле туче међу навијачима из Букурешта. Једино када смо играли против Мађарске и Бугарске смо некако успели да скупимо редове, али није то то.
12. Играли сте двомеч са Партизаном, ваши утисци:
Знали смо да су Гробари узор многим навијачима у свету. Нису нас разочарали ни у Темишвару ни у Београду. Знали смо шта нас очекује, није нас ништа затекло.
Пријатно нас је изненадио пријатељски однос већине Гробара према нама. Ако би радили мало боље кореографије Гробари би били стварно једна комплетна и елитна навијачка дружина.
13. Порука навиачима у Србији ?
Подржавајте локалне тимове!
став поводом репрезентације као и став осталих група:
Репрезентација Румуније нема пуно ватрених присталица у Банату, првенствено због големих проблема које нам је Румунски фудбалски савез нанео. Фудбалску репрезентацију доживљавамо као пројекцију Фудбалског савеза, који нам је одвратан. Наше родољубље се не огледа у односу према репрезентацији. Да се разумемо, ми њих не мрзимо, немамо ништа против играча, радовали смо се успесима Румуније на многим такмичењима, али свињарије које нам Савез непрестано сервира удаљили су нас од целе приче. Постоји групација “Honor et Patria“ која редовно навија за репрезентацију, али мало је Темишвараца који подржавају тај пројекат. Често су на утакмицама репрезентације избиле туче међу навијачима из Букурешта. Једино када смо играли против Мађарске и Бугарске смо некако успели да скупимо редове, али није то то.
12. Играли сте двомеч са Партизаном, ваши утисци:
Знали смо да су Гробари узор многим навијачима у свету. Нису нас разочарали ни у Темишвару ни у Београду. Знали смо шта нас очекује, није нас ништа затекло.
Пријатно нас је изненадио пријатељски однос већине Гробара према нама. Ако би радили мало боље кореографије Гробари би били стварно једна комплетна и елитна навијачка дружина.
13. Порука навиачима у Србији ?
Подржавајте локалне тимове!
Интервју из 2009-те,извор Н.И.Н
Смедерево 1924 – Бане Рашка
 |
 |
Суперлига Србије / 23. коло
Доњи Срем – Офк Београд
Плава Унија
Партизан – Металац
Гробари
Чукарички – Раднички Ниш
Мераклије
Борац Чачак – Јагодина
Чете
Рад – Раднички Крагујевац
Уф
Црвени Ђаволи
Црвена Звезда – Вождовац
Делије
Нови Пазар – Војводина
Фирма
Напредак – Спартак Суботица
Јакуза
Интервју – Лех Познањ
– Реци нам нешто и историји навијача Леха из Познања.
Ово је питање кога сам се плашио, јер стварно не знам одакле да почнем. После 1989. група је почела да се развија, да би се око 93. придружила врху пољских навијачких група, где смо и данас. За ових 16 година бих могао књигу да напишем, тако да ћемо то прескочити, и причаћемо о данашњим данима.
– Реци нам нешто о организацији групе.
Веома добро смо организовани. Овде у Пољској, најбитније да се клуб испрати на гостовањима, тако да смо обавезно на сваком гостовању, у Пољској или Европи. Ове сезоне смо билу у Ленкорану из Азербејџана, Ст. Галену, Бечу, Удинезеу, Ротердаму и Москви, а највише нас је било у Ротердаму око 3000. Путујемо у великом броју и уздуж и попреко Пољске, возовима, аутобусима и колима. На финале Купа у Чорћов нас је отишло око 9000, са 5 возова и много кола. То нам је било најбројније гостовање у последње време. Организација путовања углавном припада организацији „Wiara Lecha“ (Лехов народ), који представља официјелно удружење задужено за организацију путовања, финансија, навијачки фонд, дистрибуцију карата, маркетинг, хуманитарене и меморијалне акције и односе са јавношћу. За кореографије су углавном задужене две групе „Ultras Lech“ и „е–Lech“, које у принципу често раде заједно. Такође доста људи учествује и помаже на овај или онај начин у разним активностима а да нису део ових групација. Постоји преко 40 официјелних фан клубова Леха, већином у регији Велика Пољска, али такође и широм Пољске и иностранства. Највећи и најјачи клубови су Гостин, Пила и Гњиезно. У Познању постоји 10 секција. На челу сваког фан клуба је један човек који добија информације и преноси осталима, што веома помаже када су гостовања у питању а и још неке друге ствари.
– Наведи нам главне групе.
Као што рекох, официјелна удружење је „Wiara Lecha“, за кореографије су „Ultras Lech“ и „e–Lech“. Постоје две групе за „гиманастику“ – „Young Freaks’9“ и „Brygada Banici“, које се заједно представљају као „LPH“. Најјаче секције су „SzwadronGostyn“ и „Legion Pila“.
Ово је питање кога сам се плашио, јер стварно не знам одакле да почнем. После 1989. група је почела да се развија, да би се око 93. придружила врху пољских навијачких група, где смо и данас. За ових 16 година бих могао књигу да напишем, тако да ћемо то прескочити, и причаћемо о данашњим данима.
– Реци нам нешто о организацији групе.
Веома добро смо организовани. Овде у Пољској, најбитније да се клуб испрати на гостовањима, тако да смо обавезно на сваком гостовању, у Пољској или Европи. Ове сезоне смо билу у Ленкорану из Азербејџана, Ст. Галену, Бечу, Удинезеу, Ротердаму и Москви, а највише нас је било у Ротердаму око 3000. Путујемо у великом броју и уздуж и попреко Пољске, возовима, аутобусима и колима. На финале Купа у Чорћов нас је отишло око 9000, са 5 возова и много кола. То нам је било најбројније гостовање у последње време. Организација путовања углавном припада организацији „Wiara Lecha“ (Лехов народ), који представља официјелно удружење задужено за организацију путовања, финансија, навијачки фонд, дистрибуцију карата, маркетинг, хуманитарене и меморијалне акције и односе са јавношћу. За кореографије су углавном задужене две групе „Ultras Lech“ и „е–Lech“, које у принципу често раде заједно. Такође доста људи учествује и помаже на овај или онај начин у разним активностима а да нису део ових групација. Постоји преко 40 официјелних фан клубова Леха, већином у регији Велика Пољска, али такође и широм Пољске и иностранства. Највећи и најјачи клубови су Гостин, Пила и Гњиезно. У Познању постоји 10 секција. На челу сваког фан клуба је један човек који добија информације и преноси осталима, што веома помаже када су гостовања у питању а и још неке друге ствари.
– Наведи нам главне групе.
Као што рекох, официјелна удружење је „Wiara Lecha“, за кореографије су „Ultras Lech“ и „e–Lech“. Постоје две групе за „гиманастику“ – „Young Freaks’9“ и „Brygada Banici“, које се заједно представљају као „LPH“. Најјаче секције су „SzwadronGostyn“ и „Legion Pila“.
– Да ли ултрас и хулиганске групе одвојено делују?
Да, одвојено раде, мада ултраси не раде ништа без одобрења ових других. LPH је главна група и она предводи трибину.
– Пријатељи/непријатељи?
Специфичност пољске сцене је да сви имају пријатеље. Мислим да је разлог томе то што у Пољској има заиста много хулиганских група, и веома је тешко када си сам. Друди разлог је „словенски менталитет“, тј. када имаш пријатеље- имаш с ким да пијеш и да се дружиш. Надамо се да нас ви Срби разумете шта мислимо под тим, јер сте исто Словени. Наши пријатељи у Пољској су Краковија, Арка Гдања (тзв. Тријада Лех-Арка-Краковија), КСЗО Островец и Заглебје Лубин. Од страних смо имали пријатељство са Спартаком из Москве, али су они одлучили да прекину то пријатељство током наше посете Москви када смо играли против ЦСКА. Остатак Пољске су нам непријатељи, а највећи су Легија Варшава, Рух Чорћов, Висла Краков, Лехија Гдањск, Сласк Вроцлав, Заглебје Сосновец, Погон Шћећин, итд, итд…
– Сви знају да сте пре неког времена имали „сусрет“ са навијачима Ц. Звезвде. Реци нам нешто о томе из „вашег“ угла.
Па…то за нас није био контакт. На жалост, дошло је до неразумевања у комуникацији, jер нисмо желели тучу са помагалима, већ чисто на руке. Када су зауставили аутобусе, изашли су наоружани свим и свачим. Ми нисмо имали ништа, и морали смо да се повучемо. Први наш утисак је био да то није било часно од Делија, али су после они рекли да су мислили да могу да користе све осим хладног оружја, како је то уобичајено код њих, и да се не бију чисто на руке. Све у свему, штета што је дошло до проблема у комуникацији и одмеравања снага.
Да, одвојено раде, мада ултраси не раде ништа без одобрења ових других. LPH је главна група и она предводи трибину.
– Пријатељи/непријатељи?
Специфичност пољске сцене је да сви имају пријатеље. Мислим да је разлог томе то што у Пољској има заиста много хулиганских група, и веома је тешко када си сам. Друди разлог је „словенски менталитет“, тј. када имаш пријатеље- имаш с ким да пијеш и да се дружиш. Надамо се да нас ви Срби разумете шта мислимо под тим, јер сте исто Словени. Наши пријатељи у Пољској су Краковија, Арка Гдања (тзв. Тријада Лех-Арка-Краковија), КСЗО Островец и Заглебје Лубин. Од страних смо имали пријатељство са Спартаком из Москве, али су они одлучили да прекину то пријатељство током наше посете Москви када смо играли против ЦСКА. Остатак Пољске су нам непријатељи, а највећи су Легија Варшава, Рух Чорћов, Висла Краков, Лехија Гдањск, Сласк Вроцлав, Заглебје Сосновец, Погон Шћећин, итд, итд…
– Сви знају да сте пре неког времена имали „сусрет“ са навијачима Ц. Звезвде. Реци нам нешто о томе из „вашег“ угла.
Па…то за нас није био контакт. На жалост, дошло је до неразумевања у комуникацији, jер нисмо желели тучу са помагалима, већ чисто на руке. Када су зауставили аутобусе, изашли су наоружани свим и свачим. Ми нисмо имали ништа, и морали смо да се повучемо. Први наш утисак је био да то није било часно од Делија, али су после они рекли да су мислили да могу да користе све осим хладног оружја, како је то уобичајено код њих, и да се не бију чисто на руке. Све у свему, штета што је дошло до проблема у комуникацији и одмеравања снага.
– Реци нам нешто о пољској сцени. Најбољих пет група, кога највише поштујете?
Посебност за пољску сцену су туче по шумама, на које смо приморани због полиције. Она прати групе, и снима буквално све. Уколико се нешто деси и уколико су снимили, хапсе људе људе и после неколико месеци, где специјалне снаге полиције упадају у куће у 6 ујутро. Наравно, има дешавања и акције и на стадионима и путевима, али су људи веома опрезни и морају бити због мурије, поготову је закон данас веома суров, и глуп у исто време због предстојећег Европског првенства у Пољској и Украјини 2012. године. Карактеристике за пољску навијачку сцену су сигурно добре туче, много пиротехнике и добре кореографије. Веома је тешко одредити пет најбољих група у Пољској, јер постоји много аспеката које морамо да узмемо у обзир. Нећу спомињати Вислу и Краковију јер не поштују договор о употреби оружја, и њихов рат је однео много живота до сада. Такође ћу прескочити нас, јер је непристојно да нас ставим на прво место, тако да ћу навести Рух Чорћов, Легија Варшава, ЛКС Лођ, Виђев Лођ, и Лехија Гдањск. Ми имамо респект према свим пољским групама мање или више, осим за Рух који се не осећају Пољацима, не певају пољску химну и залажу се за одвајање Горње Силесије од Пољске.
– Знамо за постојање две велике „тријаде“ у Пољској. Реци нам нешто о томе.
Једна је Лех-Краковија-Арка Гдањск а друга ЛехијаГдањск-Висла Краков-Сласк Вроцлав. Већина инцидената се дешавала током деведесетих углавном приликом текми репрезентације, али након пакта о ненападању на текмама репрезентације, тријаде се нису среле у пуном саставу већ дуго времена, иако је наравно било окршаја између ових екипа.
– Опиши нам о чему се ради и шта је договорено на састанку навијачких група у Познању пре пар година.
Састанку су присуствовале скоро све најбитније групе из земље, и расправљало се о коришћењу оружја у тучама. Склопљен је тзв. „Познањски пакт“, да се у договореним тучама не користи никакво оружје, као и да се у евентуалним сусретима не ломе аутобуси и аутомобили. Уколико се због навале адреналина и деси понекад да се оштети неки бус или ауто, штета мора да се надокнади. На утакмицама репрезентације моће доћи до сукоба само уколико су обе стране заинтересоване за то, и то искључиво ван стадиона. То је то у принципу…
– Да ли све групе поштују договор?
Краковија и Висла не, такође и пар неких мањих група. Неке групе поштују, осим када је неки локални баш омражени ривал али то се зна…
– Да ли је истина да Лехова фирма добила сваку договорену фер тучу? Да.
– Неке успомене из најбољих туча?
Доста туча се десило овде. Најбоље су биле против „Легије и другара“( Погон Шћећин, Заглебије Сосновиц и Олимпија Елблаг- 200 људи) на улицама Варшаве, мислим ‘2003. Нас је било 120 , и житељи Варшаве који су нас гледали са прозора су нас наградили аплаузом после наше победе. Исте године је Арка играла против Сласка, када су се последњи пут среле Тријаде. Колико се сећам, било је 180 људи са обе стране. Ми нисмо били наоружани, они јесу. Један „наш“, навијач Арке је убијен, и скоро сви смо завршили у затвору. Релативно скоро смо имали још једну пеглу са „Легијом и другарима“, на нашем повратку из Бијалистока, и ту смо добили на њиховом терену. У нашој регији, Велика Пољска, и нисмо имали неких великих гимнастичких сусрета, у увек морамо то да јуримо на гостовањима. Највећи сукоб је био са Рухом, њих око 250 и нас око 200. Пред утакмицу су Рухови хулигани причали свима како ће то бити крај Леха, и како нам батине не гину. Ипак, то нису успели да спроведу своје речи у дела, и добили су веома болну лекцију. Било је и много сукоба у бројкама од 10 до 50ак људи. Од иностраних хулиганских групација срели смо се са „кремом“ немачке екипе, 50 на 50, и њих смо добили. Нажалост, на последњем гостовању у Москви, нисмо успели да се сретнемо са екипом ЦСКА. Приликом гостовања у Ротердаму, одбили су да се нађемо, али су исекли доста гума на нашим аутомобилима…
Посебност за пољску сцену су туче по шумама, на које смо приморани због полиције. Она прати групе, и снима буквално све. Уколико се нешто деси и уколико су снимили, хапсе људе људе и после неколико месеци, где специјалне снаге полиције упадају у куће у 6 ујутро. Наравно, има дешавања и акције и на стадионима и путевима, али су људи веома опрезни и морају бити због мурије, поготову је закон данас веома суров, и глуп у исто време због предстојећег Европског првенства у Пољској и Украјини 2012. године. Карактеристике за пољску навијачку сцену су сигурно добре туче, много пиротехнике и добре кореографије. Веома је тешко одредити пет најбољих група у Пољској, јер постоји много аспеката које морамо да узмемо у обзир. Нећу спомињати Вислу и Краковију јер не поштују договор о употреби оружја, и њихов рат је однео много живота до сада. Такође ћу прескочити нас, јер је непристојно да нас ставим на прво место, тако да ћу навести Рух Чорћов, Легија Варшава, ЛКС Лођ, Виђев Лођ, и Лехија Гдањск. Ми имамо респект према свим пољским групама мање или више, осим за Рух који се не осећају Пољацима, не певају пољску химну и залажу се за одвајање Горње Силесије од Пољске.
– Знамо за постојање две велике „тријаде“ у Пољској. Реци нам нешто о томе.
Једна је Лех-Краковија-Арка Гдањск а друга ЛехијаГдањск-Висла Краков-Сласк Вроцлав. Већина инцидената се дешавала током деведесетих углавном приликом текми репрезентације, али након пакта о ненападању на текмама репрезентације, тријаде се нису среле у пуном саставу већ дуго времена, иако је наравно било окршаја између ових екипа.
– Опиши нам о чему се ради и шта је договорено на састанку навијачких група у Познању пре пар година.
Састанку су присуствовале скоро све најбитније групе из земље, и расправљало се о коришћењу оружја у тучама. Склопљен је тзв. „Познањски пакт“, да се у договореним тучама не користи никакво оружје, као и да се у евентуалним сусретима не ломе аутобуси и аутомобили. Уколико се због навале адреналина и деси понекад да се оштети неки бус или ауто, штета мора да се надокнади. На утакмицама репрезентације моће доћи до сукоба само уколико су обе стране заинтересоване за то, и то искључиво ван стадиона. То је то у принципу…
– Да ли све групе поштују договор?
Краковија и Висла не, такође и пар неких мањих група. Неке групе поштују, осим када је неки локални баш омражени ривал али то се зна…
– Да ли је истина да Лехова фирма добила сваку договорену фер тучу? Да.
– Неке успомене из најбољих туча?
Доста туча се десило овде. Најбоље су биле против „Легије и другара“( Погон Шћећин, Заглебије Сосновиц и Олимпија Елблаг- 200 људи) на улицама Варшаве, мислим ‘2003. Нас је било 120 , и житељи Варшаве који су нас гледали са прозора су нас наградили аплаузом после наше победе. Исте године је Арка играла против Сласка, када су се последњи пут среле Тријаде. Колико се сећам, било је 180 људи са обе стране. Ми нисмо били наоружани, они јесу. Један „наш“, навијач Арке је убијен, и скоро сви смо завршили у затвору. Релативно скоро смо имали још једну пеглу са „Легијом и другарима“, на нашем повратку из Бијалистока, и ту смо добили на њиховом терену. У нашој регији, Велика Пољска, и нисмо имали неких великих гимнастичких сусрета, у увек морамо то да јуримо на гостовањима. Највећи сукоб је био са Рухом, њих око 250 и нас око 200. Пред утакмицу су Рухови хулигани причали свима како ће то бити крај Леха, и како нам батине не гину. Ипак, то нису успели да спроведу своје речи у дела, и добили су веома болну лекцију. Било је и много сукоба у бројкама од 10 до 50ак људи. Од иностраних хулиганских групација срели смо се са „кремом“ немачке екипе, 50 на 50, и њих смо добили. Нажалост, на последњем гостовању у Москви, нисмо успели да се сретнемо са екипом ЦСКА. Приликом гостовања у Ротердаму, одбили су да се нађемо, али су исекли доста гума на нашим аутомобилима…
– Јел’ тренирате нешто?
Тренирамо бокс, бразилски џиу-џицу, и остале врсте борилачких спортова са контактом. Неки од нас се активно боре и у професионалним ринговима и кавезима, мада се највише трудимо да сваке недеље истренирамо кроз јурњаву за противничким фирмама.
Тренирамо бокс, бразилски џиу-џицу, и остале врсте борилачких спортова са контактом. Неки од нас се активно боре и у професионалним ринговима и кавезима, мада се највише трудимо да сваке недеље истренирамо кроз јурњаву за противничким фирмама.
– Полицијска бруталност у Пољској?
Као и свугде, пандури у Пољској су такође говнари. Користе сузавце, гумене метке, и пребијају људе кад год могу. Могу да те ухапсе и ако ниси ништа урадио и увале те у невоље. У последње време су зготивили да ти упадну на гајбу у 6 ујутру, са сачмарицама упереним у фацу и то. Углавном, можеш да заглавиш творза на дуго година ако те оптуше за напад на њих, тако да је доста тешко да лепо изакцијаш када су у близини…тако да…баш их не волимо, али баш!
– Јел Лехова екипа прати репрезентацију? Какав је однос са осталим екипама на текмама?
Па у принципу не пратимо репрезентацију. Гомила „нормалних“ навијача је ту, па ето. Постоји пакт о ненападању на репрезентацији, тако да…ни остале велике екипе нису активне тада, нарочито на текмама када смо домаћини. Ако и одемо, одемо у мањим екипама, чисто да погледамо шта се дешава, или да видимо госте. Е сад, ако је неко „занимљиво“ гостовање, ту већ доста „добрих момака“ може да се појави, као нпр. када смо играли у Београду. Такође приликом великих такмичења попут Мондијала или Еура, пандури смарају регистроване људе и праве проблеме. За наредни Еуро који се одржава у Пољској, бићемо ту 😉
– Да ли пратите навијачку сцену у Србији?
Да наравно, много људи прати дешавања у Србији. Сви знају за Делије и Гробаре и за одличан дерби који имате, али и остале групе се прате. Сви цене неколико најбољих екипа из Србије, које су и у врху европске сцене, и које су заједно са пољским и руским екипама најјаче на континенту.
Још једна битна ствар…
Не обраћајте пажњу на нашу владу, које не представља нас, и оно што ми мислимо. Око једне ствари се сви пољски навијачи слажу, и сви прави Пољаци говоре:“КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!“
Поздрав свима у Србији!
Интервју из 2010-те,извор НИН
Земун – Железник
Таурунум Бојс
Волфсбург – Наполи
Балкан-Сремчица
Шумари