Veronezi su ubedljivo najbolji zabari koji su se pojavili kod nas . Stvarno ne mogu da se setim, ali bilo je simpatizera na istoku ili na zapadu u grupi , mozda oko 200 . Na jugu je bilo izmedju 150 – 200 ultrasa i bili su pojacani grobarima i to njihovom prvom ekipom kojih je bilo izmedju 50 – 100 ( Pampijevo i Trlajino zlatno vreme ) . Jedan od grobara je nekoliko nedelja ranije dao oglas u Supertifu gde je pozvao vodje veroneza da mu se jave , sto su oni i uradili . Onda su stupili u kontakt telefonom i dogovorili se da zajedno nastupe protiv nas . Veronezi su dosli u konvoju sa 3 autobusa i nekoliko automobila i parkirali su se na Slaviji . Odatle su pesaka isli do Marakane . Svi zvezdasi su bili zbunjeni kada su ih videli u Bulevaru JNA i niko nije bio pripremljen da odreaguje . Inace, njima je to bilo prvo evropsko gostovanje u istoriji i zato su se mnogo nalozili. Poneli su sve zivo sto imaju od transparenata i zastava. Posto su rano usli na stadion, okitili su ceo jug , ali kako je Marakana pocela da se puni , tako je sve veci pritisak bio na njihove transparente i polako su poceli da skudaju jedan po jedan . Kada je jug bio vec solidno popunjen , doslo je do koskanja sa nasima i verovatno bi sa veronezima bio obrisan pod da nisu skocili grobari da ih brane. Posto su uglavnom sve bili ljudi iz unutrasnjosti , zbunilo ih je sto ih brane i to veoma srcano neki „nasi“ ljudi. Nije im palo na pamet da su to grobari . Na kraju , veronezi su ostavili samo jedan transparent ispred sebe. Pokazali su se kao jako dobri navijaci . Pevali su sve vreme i repertoar pesama im je bio odlican. Fasciniralo ih je kako izgleda sever preplavljen salovima , jer sciarpate u Italiji jos uvek nisu dostigle tako visok nivo .
Grobari su osim nekoliko vaznijih bili da nesto mrdnu zabarima, pa tako mislim da su ostali bez pola zastava . Nije moje da sudim , ali mislim da su grobari imali priliku da odrze prijateljstvo sa jednom od najnaprednijih navijackih grupa u Evropi osamdesetih godina. Njihova ekipa nije bila toliko zrela da to isprati, pa se sve svelo na jednog coveka koji je napravio transparent „Brigate Gialloblu Belgrado “ i bio na nekoliko utakmica, pa cak i u Solunu na gostovanju . Uvek kada je putovao u Veronu , primljen je sa neverovatnom ljubaznoscu – placen hotel, hrana, karta za utakmicu, suveniri ,… sve gratis. Posle nekog vremena i to je zamrlo i znam da mi je pricao jedan odbojkas Partizana da su putovali na neki turnir u Italiju . U jednom trenutku se dogodio sudar na autoputu i odbojkasi Partizana su se nasli u guzvi izmedju stotina automobila navijaca Verone koji su se vracali sa gostovanja iz Udina . Pitali su odbojkase ko su i kada su im odgovorili, iz automobila su izasli ljudi i poceli da navijaju „Partizan, Partizan,…“ . Odbojkas nije imao pojma za prijateljstvo izmedju njih koje je napravljeno na utakmici u Beogradu i zato ga je strasno zbunila reakcija. Njegov komentar je bio koliko zabari vole sport .
Da se vratim na utakmicu u Beogradu . Posle utakmice ispred juga se stvorila velika masa ZVEZDASA koja je zelela da iskali bez nad zabarima zbog ispadanja iz kupa UEFA . Policija je zato zatvorila kapije juga i po prvi put u istoriji gostujuce navijace sa juga sprovodila preko zapada , pa u teren i kroz tunel do pomocnog igralista. Posto su prelazili na zapad gore u vrhu, cesto su neki nasi navijaci pritrcavali i otimali po neku torbu , misleci da ce da zakace neki transparent, mada su otimali i fotoaparate. Na pomocnom terenu, zabari su sacekali jos dosta vremena i uz policijsku pratnju , sto tada i nije bas bio obicaj, sprovedeni su na autoput .
U knjizi „Brigate Gialloblu“ gostovanju u Beogradu je pridato dosta paznje i naslov je „Pakao Beograda“ . Oni to gostovanje broje u jedno od najzajebanijih u svojoj istoriji . Mislim da ni dan-danas nisu svesni koliko su im pomogli grobari i sta bi im se dogodilo da oni nisu bili tu !!!
Сећам се своје прве заставе, тачно се сећам…Цео дан у школи провео смишљајући лого за екипу, размишљајући да ли да нам прва застава буде име клуба, краја или групе. Које боје, које комбинације, које величине, ја би то да изгледа као она од асколијана, ма курац, нема шансе ми то да нацртамо … Коначно, крај школе, цимам ортака да се нађемо за 15 минута испред зграде да почнемо да радимо. Питам га да ли је набавио фарбу, јесте, до јаја ! Још само ја да набавим платно, шта ћу како ћу, ма ипак ћу узети кеви онај чаршав, јебига немам ни динара… шта сада, неће провалити … Нашао сам се са ортаком, а у крају дувају сви ветрови света. Где ћемо, шта ћемо… ‘ајмо у солитер има она мала просторија на крају ходника кроз коју ретко ко пролази. Некако улазимо, бацамо платно на под, причвршћавамо га циглама јер је ветар дувао кроз поломљени прозор у улазу. Обојица извлачимо из џепова скице које смо цео дан цртали, одлучујемо се за његову, јебига била је боља… и полако, идемо прво оловком да бацимо скицу. Јеботе, дрхти ми рука ко да радим не знам ни ја шта, морамо да успемо, морамо да у суботу имамо транс на огради ! Скица је готова, изгледа ок а сад ајде оно најзајебаније – фарбање.
Отвори фарбу, убаци мало разређивача, онај у фарбари му је рекао да сипа тачно толико да дође до врха кантице и онда да промеша. Лагано умочи четку, добро је исцеди и удри. Прва линија, прво слово, ок је за сада. “Шта радите ту ментоли мали!?“. Погледам горе, матори са вучјаком нам куца на стаклена врата. Излазите напоље да вам сада не би јебао матер. Ауу шта ћемо јеботе, дижи заставу … како смо је дигли на поду је остало пола киле фарбе, све што смо нацртали се пресликало на под. Испред улаза смо се трудили да је раширимо колико можемо, да се не би слепила али курац, ветар нам је преклопи, добро је, није страшно… ајмо у други солитер и тамо има ова просторија само да је откључана. Опет јебени ветар нам виори заставу али овога пута право на мене, оде јакна у курац. Ма скида то разређивач сигурно, теши ме ортак. Улазимо у други улаз, ширимо заставу и вршимо увиђај штете. Ајде није страшно идемо даље, још једно слово, па још једно, још мало и то је то. Готова је напокон. Ајде да је подигнемо, поново слика на поду. Излазимо напоље, ветар је стао, качимо је на зидић и чекамо да се осуши а успут убеђујемо један гругог како ће бити до јаја. Осушила се, ок није лоше, могло је боље само ово треће слово је мало веће али ко му јебе матер, неће се то на текми провалити, ма да ! Гајби поскидао пертле са старих патика и ставио на заставу да би могао сутра да је окацим на ограду. Једва сам заспао, кроз главу ми пролази како ће то сутра све изгледати, колико ће нас бити, да ли ће онај мали исцимати те клинце ко што је рекао. Викенд, текма, лудило, јеботе како ме шљака овај трип. Долазимо на стадион, качим заставу, одаљавам се 20 метара да видим како изгледа одатле па из овог па из оног угла. Навијање, зезање, циркање … врх текма. Долазим гајби, нестрпљиво чекам ортака да ми донесе фотке, дошао је отвара се прва фотка и ево је ! Наша лепотица, реално није најбоља али наша је и нама је никад јача ! Следећа ће бити још боља, сада већ знамо неке форице. Сећам се и сав се најежим … ма било је до јаја !
Veronezi su ubedljivo najbolji zabari koji su se pojavili kod nas . Stvarno ne mogu da se setim, ali bilo je simpatizera na istoku ili na zapadu u grupi , mozda oko 200 . Na jugu je bilo izmedju 150 – 200 ultrasa i bili su pojacani grobarima i to njihovom prvom ekipom kojih je bilo izmedju 50 – 100 ( Pampijevo i Trlajino zlatno vreme ) . Jedan od grobara je nekoliko nedelja ranije dao oglas u Supertifu gde je pozvao vodje veroneza da mu se jave , sto su oni i uradili . Onda su stupili u kontakt telefonom i dogovorili se da zajedno nastupe protiv nas . Veronezi su dosli u konvoju sa 3 autobusa i nekoliko automobila i parkirali su se na Slaviji . Odatle su pesaka isli do Marakane . Svi zvezdasi su bili zbunjeni kada su ih videli u Bulevaru JNA i niko nije bio pripremljen da odreaguje . Inace, njima je to bilo prvo evropsko gostovanje u istoriji i zato su se mnogo nalozili. Poneli su sve zivo sto imaju od transparenata i zastava. Posto su rano usli na stadion, okitili su ceo jug , ali kako je Marakana pocela da se puni , tako je sve veci pritisak bio na njihove transparente i polako su poceli da skudaju jedan po jedan . Kada je jug bio vec solidno popunjen , doslo je do koskanja sa nasima i verovatno bi sa veronezima bio obrisan pod da nisu skocili grobari da ih brane. Posto su uglavnom sve bili ljudi iz unutrasnjosti , zbunilo ih je sto ih brane i to veoma srcano neki „nasi“ ljudi. Nije im palo na pamet da su to grobari . Na kraju , veronezi su ostavili samo jedan transparent ispred sebe. Pokazali su se kao jako dobri navijaci . Pevali su sve vreme i repertoar pesama im je bio odlican. Fasciniralo ih je kako izgleda sever preplavljen salovima , jer sciarpate u Italiji jos uvek nisu dostigle tako visok nivo .
