02.02.1992. Утакмица између Каљарија и Милана управо је завршена великом победом 1:4 будућег шампиона Италије. Током меча, парола Фуриоса упућена миланезима и уобичајене прозивке између две групе уз неуспрешан покушај миланеза да се пробију до домаћих навијича.
Лоши односи између две групе постојали су на основу пријатељства Фуриоса са интернистима које је трајало од 1989 до 1995 године када су прекинути сви контакти. Након утакмице долази до туче каљаритана и полиције приликом покушаја домаћих да дођу до гостујућег сектора изван стадиона, том приликом уништен је један аутомобил миланеза који су већеином идаље били заробљени у гостујућем сектору чекајући да им полиција омогући излаз. Инциденти ван стадиона трају више од једног сата, полиција користи сузавеце, док је Фуриосима несхавтљиво застава идаље на стадиону. Мања група миланеза успева да искористи непажњу полиције и домаћина и без много проблема преко трена домогне се ударне заставе Фуриоса коју убацују у торбу заједно са својим заставама и не примећено је износе са стадиона и под пратњом се аутобусима упућују се ка луци. Схавтивши убрзо да заставе нема, у луци миланезе дочекује група од преко сто каљартана у жељи да поврати заставу али њихови налети су лако одбачени од многобројније полиције и тако миланези без много проблема долазе до трајакта. Чим је брод испловио одузета застава Фуриоса раширена је на огради брода и уз подсмех и песму миланеза отпловила је пут Милана. NON CI SON NON CI SON NON CI SONO PIÙ, I FURIOSI NON CI SONO PIÙ!
Застава Фуриоса преврнута ја на дербију исте године против Интера. Узалуд притисцима интерниста да транспарент буда враћен њиховим пријатељима.
Неколико месеци касније у неком од магацина на Сан Сиру интернисти су пронашли заставу Бригате Росонера и предали је каљаританима који је шире на утакмици Италије у Каљарију против Швајцарске и октобру 1992 године. Након тога каљаритани су дошли у посед још једне заставе миланеза Brigate Puglia.
Лоши односи између две групе постојали су на основу пријатељства Фуриоса са интернистима које је трајало од 1989 до 1995 године када су прекинути сви контакти. Након утакмице долази до туче каљаритана и полиције приликом покушаја домаћих да дођу до гостујућег сектора изван стадиона, том приликом уништен је један аутомобил миланеза који су већеином идаље били заробљени у гостујућем сектору чекајући да им полиција омогући излаз. Инциденти ван стадиона трају више од једног сата, полиција користи сузавеце, док је Фуриосима несхавтљиво застава идаље на стадиону. Мања група миланеза успева да искористи непажњу полиције и домаћина и без много проблема преко трена домогне се ударне заставе Фуриоса коју убацују у торбу заједно са својим заставама и не примећено је износе са стадиона и под пратњом се аутобусима упућују се ка луци. Схавтивши убрзо да заставе нема, у луци миланезе дочекује група од преко сто каљартана у жељи да поврати заставу али њихови налети су лако одбачени од многобројније полиције и тако миланези без много проблема долазе до трајакта. Чим је брод испловио одузета застава Фуриоса раширена је на огради брода и уз подсмех и песму миланеза отпловила је пут Милана. NON CI SON NON CI SON NON CI SONO PIÙ, I FURIOSI NON CI SONO PIÙ!Застава Фуриоса преврнута ја на дербију исте године против Интера. Узалуд притисцима интерниста да транспарент буда враћен њиховим пријатељима.
Неколико месеци касније у неком од магацина на Сан Сиру интернисти су пронашли заставу Бригате Росонера и предали је каљаританима који је шире на утакмици Италије у Каљарију против Швајцарске и октобру 1992 године. Након тога каљаритани су дошли у посед још једне заставе миланеза Brigate Puglia.
