Почеци ултра покрета у Кремони везује се 1976. годином, прва ултра група у нашем граду били су Бојси а током година у нашој историји било је више група са стажом од 40 година постојања. Данас смо главни ми „Underfives Cremona“, основани смо 2012. године. Тренутно су сви оснивачи групе и даље активни, током година мноштво млађих ултраса су нам се придруживала. Наша трибина као и многе друге у Италији доживљавају смену генерација. Углавном су по групама млади људи.
– Коју сезону или период бисте издвојили као најбољи за групу?
Један од најлепших периода сигурно да је онај од пре 4 године. То је била сезона нашег повратка у Серију Б. Година у којој смо одмеравали снаге на стадиону и улици са супарничким навијачима које нисмо срели дуги низ година.
– Имате ли пријатеље међу другим навијачким групама и на којим основама су она настајала, ко су вам највећи ривали?
Наша историјска братства су са ултрасима Сент Анђела, Вићенце, Ређиане и Ђенове. Наши главни ривали су Пјаћенца, Парма, Удинезе, Аталанта, Ћезена и Бреша.
– Да ли је ваша група политични оријентисана и како се носите са тима?
Једна од карактеристика наше трибине је та да се никакве политичке идеје не износе на трибини.
Тешко је рећи која је најбоља ултра група у Италији. Сваки мањи или већи град у Италији има навијачку групу и из поштовања према свим тим људима не мислимо да је у реду рангирати.
– У Србије је незамисливо да сваки клуб има своју ултра групу, да ли навијачи „мањих клубова“ у Италији посећују утакмице и већих клубова?
У Италији они који себе називају ултрасима подржавају само свој клуб и град, не подржавају друге велеће клубове. То би требало да буде део нашег менталитета.
Са управом желимо да будемо на дистанци, ми смо ултраси и пре свега живимо наш живот. Клуб је друга ствар, волимо његове боје и без играча и менаџера. Полиција у Италији се бори против ултраса уз помоће јако репресивних закона што онемогућава било какву сарадњу.
– Какве резултате бележи тренутно ваш клуб и колико то утиче на дешавања на трибини?
Резултати нашег клуба и нису баш сјајни, још увек смо у Серији Б и то је добра ствар али сваке године морамо да стрепимо за опстанак. Резултати не ометају наш рад, пре свега на стадион долазимо из менталитета и љубави према тим бојама. Резултати ће доћи пре или касније.
– Реците нам нешто више о организацији групе?
Наша група, као и све остале групе, има своју хијерархијску структуру али подједнако су нам важни сви чланови групе од оснивача до најновијег члана. Не меримо се по старости већ по идеји, менталитету и ономе што се покаже на стадинону и улици. Људи које примамо у групу морају да имају стаж на трибини и да докажу верност и приврженост .
– Каква су законска ограничења за навијаче у Италији и колико то утиче на функционисање групе, како се борите са репресијом?
Јако је тешко објаснити какви су закони у Италији, италијански стадиони су лабораторије за репресију још од 1989. године. Постоји много закона и можете добити забрану доласка на стадион и до 12 година!
Ваша ултра сцена је увек била занимљива, посебно београдски дерби. Вероватно трпите другачији степен репресије у поређењу са италијанским покретом. Изненадила нас је чињеница да немају сви клубови у Србији ултра групу. Поред најпознатијих група код вас Делија и Гробара упознати смо и са радом навијача Војводине који су током година такође имали гостовања по Европи. С друге стране, веома је лепо и другачије од Италије то што подржавате клуб не само у фудбалу већ и у другим спортовима.
– Порука за навијаче у Србији за крај?
Avanti Ultras!