– Кад су по вашем мишљењу почели проблеми у функционисању ОФК Београда?
ОФК Београд је одувек имао проблеме у свом функционисању, онолико колико имају и други спортски клубови у једној неуређеној држави. Постоје сведочења легенди нашег клуба, да је далеке 1966.године клуб за длаку избегао гашење. Увек је дакле било турбулентно на ветровитој Карабурми, а догађај који посебно утиче на данашњи ОФК Београд догодио се 19.07.2015. Тог дана одигран је сусрет ОФК Београд – Црвена звезда 2-6 (2-0). Водили смо на полувремену, били надмоћнији ривал, а онда по налогу препустили утакмицу. Од тог дана креће стрмоглави пад клуба, навијачи започињу побуну и ништа више није исто.
ОФК Београд је данас у трећем аматерском рангу домаћег фудбала где се бори за опстанак. Као решење видимо укључивање бивших играча и здравих љубитеља нашег клуба у ову борбу. Потребно је створити симбиозу исправних спортских идеја. Потребни су људи који заиста осећају овај клуб. У томе видимо светло на крају тунела.
- Да ли мислите да је бојкот групе и борба против управе ван стадиона био прави потез?
Борба против лошег рада управе и побуна навијача након фамозних “2-6“ могу бити само за понос. Није било могуће ћутати на такве ствари. Било је смешно читати да ми то радимо из неког вишег интереса, једини интерес је ОФК Београд.
Група има своје начело да ранг такмичења није пресудан, међутим клуб је отеран у нижи ранг јер је био непослушан. Попут лутке у позоришту играли смо за резултате ривалског клуба. Болело је и уништавало сваки смисао.
– У коликој мери се група укључила у вођење клуба с обзиром да су сви у једном тренутку дигли руке од клуба?
Навијачи ОФК Београда немају своје место у управи клуба, нити имају амбиције да буду у фотељама. Навијачи су исправна иницијатива и надзор како се не би понављале лоше ствари. Ту смо да предложимо, подржимо, очувамо дух клуба колико год да је у нашој моћи.
Клуб пријатеља ОФК Београда је удружење засновано на годишњим чланаринама и припада свим навијачима плаво белих. Са свих трибина стадиона, свих узраста. Окосницу чине ултраси који су и покретачи идеја али има доста чланова који нису Плава Унија. КПО има више фронтова своје борбе, један од главних је маркетинг. Најављујемо, пратимо и извештавамо са утакмица од првог тима до најмлађих селекција. Чувамо приче о великим играчима, легендарним навијачима, о духу клуба и лепшег времена на Омладинском стадиону. КПО има своју канцеларију на стадиону коју су уредили сами навијачи и функционише потпуно независно.
Чика Цвеле је ОФК Београд! Искрен, поштен, свој, навијач старог кова, данас водиља и пример свима нама који смо остали да чувамо клуб. Напустио нас је пре неколико месеци, али о њему не можемо да причамо у прошлом времену. Његов дух и идеали живе на Омладинском стадиону. На зиду стадиона је мурал са његовом узречицом “Ипак смо ми ОФК Београд“. Фале нам речи да га опишемо… а када речи зафале то је оно право! Један је чика Цвеле
Међу Офковцима постоје људи који на одличан начин одржавају контакте са навијачима Анортозиса и московског Динама. Резултат тога је братски турнир, који има потенцијал да прерасте у традицију, да се једне године игра у Београду, наредне на Кипру, а затим у Москви. Постоји велико поштовање са наше стране према Анортозису и Динаму. Навијачи се редовно посећују, у последњих неколико година нема веће утакмице Динама на којој није било присутних Офковаца. Руси су истинска браћа свих Срба, а Анортозлије су посебна прича. Њихова страст према клубу и навијању су за пример. ММЛ, киша, блатњави терен и ултрас. То је то.
Српска навијачка сцена је муљ без граница, у коме ипак постоје здрави и добри примери. Офковци се боре за идеале и очување својих вредности, за чисто навијање на Омладинском стадиону. Желимо да наши људи поштују ривале, да постоји комуникација увек када су виши циљеви у питању и да се на грешкама учи а не да се оне понављају. Криминал, навијање из интереса, дружење са интересним структурама постоје данас на српским стадионима. Ми поздрављамо све који нису део тога, то није наш свет.
Порука за крај једина могућа… Вратиће се Београд!