Кад сам имао осам година први пут сам отишао на фудбалски стадион, то је било крајем августа, сезоне 1995/1996. Било је јако вруће а ред за улазу је био дугачак. Имали смо три карте и са оцем и сестром сам регуларно чекао у реду. У питању је утакмица Бари – Наполи. На улазу без икакве помпе, људи су дошли са децом, неки су имали карте, неки нису имали карте, људи су гурали са једне стране а други су гурали са друге стране а сви у жељи да дођу што пре до стадиона и пронађу себи што боље место. Било је много света иако је било лепо време и људи су могли уместо тога да проведу дан на мору,на плажи, али не, они су дошли на утакмицу.
Мој отац је имао сезонску карту за јужну трибину и његова уобичајена локација је била испод гостујућег секотра. Чим смо ушли представа која се одиграла испред мене била је невероватна у мојим очима. Изнад мене сектро био је пун наполитанаца, сви строго без мајица и нагомилани на ограду а испред мене огромна северна трибина препуна људи. На том месту и тог дана сам се заљубио у фудбал и трибину.
Мој отац је имао сезонску карту за јужну трибину и његова уобичајена локација је била испод гостујућег секотра. Чим смо ушли представа која се одиграла испред мене била је невероватна у мојим очима. Изнад мене сектро био је пун наполитанаца, сви строго без мајица и нагомилани на ограду а испред мене огромна северна трибина препуна људи. На том месту и тог дана сам се заљубио у фудбал и трибину.
Прошло је скоро 23 године од тада али атмосфера која влада данас на Паласу на “Gioacchino Lovero” је веома слична иако је меч о коме причам утакмица плејофа аматерске лиге, друга категорија. Редови на улазу су дугачки, улаз је слободан. Жене и деца, млади и стари попуњавали су трибину заједно са ултрасима Идеалеа без икаквог проблема. Наспрам самог улаза на трибину стајала је окачена парола „Желимо 90 минута руку, гласа и пива!“
Почетак утакмице се прибилижавао и трибина се полако попуњавала људима. Људи из групе одрађују завршне послове око подизања кореографије. Током целе недеље ултраси Идеале Барија били су активини, лепили су се плакати по граду, качиле пароле по граду и кроз комуникацију преко друштвених мрежа било је позива за утакмицу (које су постале најефикасније средство за маркетинг у овом усраном времену) да подрже клуб у борби за виши ранг. Повртане информације су ништа мање од одличних, трибина је пуна.
Почетак утакмице се прибилижавао и трибина се полако попуњавала људима. Људи из групе одрађују завршне послове око подизања кореографије. Током целе недеље ултраси Идеале Барија били су активини, лепили су се плакати по граду, качиле пароле по граду и кроз комуникацију преко друштвених мрежа било је позива за утакмицу (које су постале најефикасније средство за маркетинг у овом усраном времену) да подрже клуб у борби за виши ранг. Повртане информације су ништа мање од одличних, трибина је пуна.
Да бих објаснили кореографију Идеале Барија морамо да се вратимо више од једног века уназад, на саме почетке фудбала у Барију. Први фудбалски клуб у граду основао је Floriano Ludwig 15. јануара 1908 године. Овај клуб ће постојати као такав само седам година, гаси се 1915. године. У истом периоду настају још два фудбалска клуба. Идеале основан 1908. (са црно зеленим дресовима) и 1909. Либерти Бари. Са једне страна група људи раничке класе пролетерске са идеалом а са друга аристократска и буржујска (Либерти). Упркос ривалству и класној разлици 1928. године дошло је до историјског спања које је створило садашњи ФК Бари који је креће да игра у црвено белим дресовима. То је Бари који данас игра на стадиону Свети Никола. Фудбалски клуб Идеале Бари бива обновљен након другог светског рата и учествовао је неколико сезона у регионалним лигама али нажалост убрзо поново престаје да постоји. За ново оживљавање клуба и идеала чекало се до 2012. године када настаје нови Аматерски клуб Идеале Бари ре-основан 28.5.2012 са циљ да промовише прави фудбал, прави спорт. Настао у знак револта, на пепелима катастрофалне ере модерног фудбала и њене дегенеризације, мутних послова, тајних нагодби, интереса, политике, фудбалског клађења, намештених утакмица и јаке репресије над навијачима. Незадовољни овим стварима и добро упознати са правим вредностима овога спорта.
Кореографија са утакмице представља прелазак са старог Идеалеа основаног 1908. године на нови основан 2012. године. Она описује два играча, један у зелено црном дресу а другог у црвено белом дресу како размењују заставице. Са леве и десне стране шеталице су се вијориле заставице у бојама оба клуба.
Идеале Бари је победио утакмицу и обезбедио виши ранг, атмосфера на трибини је била одлична као и увек. Ово је клубу од њеног оснивања 2012. године трећа промоција у виши ранг.
Велику улогу приликом самог оснивања клуба имали су навијачи – ултраси, без икаквог финансијског интереса у жељи за правим фудбалом и исправном навијачком причом. Клуб се свих ових година прати на свакој утакмици и прича из године у годину све више напредује. #КУРВАСРБ
Велику улогу приликом самог оснивања клуба имали су навијачи – ултраси, без икаквог финансијског интереса у жељи за правим фудбалом и исправном навијачком причом. Клуб се свих ових година прати на свакој утакмици и прича из године у годину све више напредује. #КУРВАСРБ
