Да ли је могла утакмица квалификација за Еуро ‘2016, између Црне Горе и Русије да прође без Срба? Курац је могла! Ето баш тако!
У братској Црној Гори, упркос небратској политици курви последњих година, навијачи из Србије заједно са браћом из Црне Горе и Русије су показали да има наде у будућности. Само треба бити паметан и упоран, без обзира на све. У тих пар дана, неке везе старе везе су ојачале, неке нове су рођене, а све заједно су показале да их тешко ко и шта може раскинути. Наравно осим нас самих. Али како радимо, тако ће нам и бити…
Знало се да ће много Руса доћи у Подгорицу тих дана, као што је и било. Многима је прва станица била Београд, па после обилазака других нам лепих крајева Србије, Српске, и Црне Горе, свима је завршна била Подгорица. Резултатски битна текма, али јебеш резултат, има нешто и изнад тога. Резултати долазе и пролазе, а акције и поруке са трибина остају много дуго, поготову ако се њима постижу добре ствари. И постигнуте су. Довољно је пар реченица једног маторог Руса са краја текме , док је мурија држала људе у кавезу, коју ћемо вам пренети. Маћори је био мало цирке наравно (а не,најбоље да неће да цирка домаћу лозу пре текме), дошао са две ћерке и женом пар дана раније, мало на одмор, али је примарна била текма. “ Браћо, Руси и Срби и Црногорци су браћа. Ја волим и Србе и Црногорце, и ви треба да волите нас. И ви треба да се волите међусобно. Јер ми смо православна браћа!“ У очима је истина, небитна је прича. А његов поглед је говорио све, и како је после тога погледао нас около, па ћерке своје. Верујем да ћете схватити о чему је говорио…
Знало се да не може да прође без „нас“ на трибинама. Иако се у медијима провлачила прича и најаве новинарских лешинара о појављивању и евентуалним проблемима на утакмици, и од домаћих и других домаћих медија, све је било одлично. Од навијачке приче, никакве праве организације није било, што не значи да се ништа није организовало. Све је било некако спонтано, што је и најбоље. Вече пре текме је организован турнир у фудбалу и братско дружење, које се наставило до касно у ноћ. ПРАВА ПРИЧА!
У братској Црној Гори, упркос небратској политици курви последњих година, навијачи из Србије заједно са браћом из Црне Горе и Русије су показали да има наде у будућности. Само треба бити паметан и упоран, без обзира на све. У тих пар дана, неке везе старе везе су ојачале, неке нове су рођене, а све заједно су показале да их тешко ко и шта може раскинути. Наравно осим нас самих. Али како радимо, тако ће нам и бити…
Знало се да ће много Руса доћи у Подгорицу тих дана, као што је и било. Многима је прва станица била Београд, па после обилазака других нам лепих крајева Србије, Српске, и Црне Горе, свима је завршна била Подгорица. Резултатски битна текма, али јебеш резултат, има нешто и изнад тога. Резултати долазе и пролазе, а акције и поруке са трибина остају много дуго, поготову ако се њима постижу добре ствари. И постигнуте су. Довољно је пар реченица једног маторог Руса са краја текме , док је мурија држала људе у кавезу, коју ћемо вам пренети. Маћори је био мало цирке наравно (а не,најбоље да неће да цирка домаћу лозу пре текме), дошао са две ћерке и женом пар дана раније, мало на одмор, али је примарна била текма. “ Браћо, Руси и Срби и Црногорци су браћа. Ја волим и Србе и Црногорце, и ви треба да волите нас. И ви треба да се волите међусобно. Јер ми смо православна браћа!“ У очима је истина, небитна је прича. А његов поглед је говорио све, и како је после тога погледао нас около, па ћерке своје. Верујем да ћете схватити о чему је говорио…
Знало се да не може да прође без „нас“ на трибинама. Иако се у медијима провлачила прича и најаве новинарских лешинара о појављивању и евентуалним проблемима на утакмици, и од домаћих и других домаћих медија, све је било одлично. Од навијачке приче, никакве праве организације није било, што не значи да се ништа није организовало. Све је било некако спонтано, што је и најбоље. Вече пре текме је организован турнир у фудбалу и братско дружење, које се наставило до касно у ноћ. ПРАВА ПРИЧА!
Од јутра се дружење наставило уз цирку и стони тенис. Све је било спонтано, и како се ко чуо са другарима или Русима, друштво се увећавало. ПРАВА ПРИЧА! На крају се скупила фина екипица која је пркосила киши и душманима з’инат! Иако је небитно, али велики ривали су заједно блејали, причали, циркали и зезали. Значи може!!! Будућност, Партизан , Спартак, Зенит, Ц. Звезда, ЦСКА…СВИ ЗАЈЕДНО-ВСЕ ВМЕСТЕ!!! ПРАВА ПРИЧА!
У граду никаквих проблема није било. Као што је и очекивано , и као што и треба, Руси су широм Подгорице угошћени братски. Пун град пре текме је одисао фудбалском атмосфером. Око стадиона и у граду је било присутно доста мурије, која се нормално понашала. Реално сви који су хтели да ућу на гостујући сектор, иако нису имали карте за тај, су ушли. Радује много клинаца и обичних људи, који су се појавили у кавезу, који је на крају баш добро попуњен био. Колико је било „нас“ са Русима, не зна се. Није било мало, то је битно. Креће скандирање Русији, Србији, Косову и Метохији, Новорусији, наравно аплауз химни ЦГ. Све одлично!
Кореографија навијача ЦГ, креће текма. Браћа Руси стадардно и нису неки певачи, ал’знају да загрме. Онај ментол узима бакљу, баца је преко, она случајно погађа голмана, прекид. Ту већ креће оно што не треба. Они мало мање паметни почињу да протестују, и одједанпут се прави нека непријатељска атмосфера. До гостујућег сектора је на домаћој трибини било исто као организованих навијача репрезентације ЦГ. Углавном момци из Никшића, они су били први поред. Наравно нећемо генерализовати све, али изгледа да међу собом имају доста глуперда до јаја. На поједина скандирања и покушај заједничке подршке исправним стварима, довољно је било пар мајмуна да одговори и понесе се онако како не треба, и усмери даље догађаје у погрешном правцу. Нећемо наводити шта како, задржаћемо се на добрим стварима. Њихова глупост је проузроковала одговор са „ове“ стране, и њихова прва столица је проузроковала исти одговор. Но, није то дуго трајало, и нећемо о томе. Тако то обично бива и у животу, паметни ће извући поуку, будале ће на крају да најебу. Но , треба им опростити јер си пиглу, и не знају шта раде. Надамо се да ће схватити једнога дана. Што пре то боље…
Ипак, утакмица се наставила. Фудбал и није био нешто квалитетан, на трибинама такође ништа сад неко лудило. Руси, Срби и Црногорци су заједно братски гледали фудбал, сасвим довољно у принципу. Речима исписане мисли на платну су исказале поруку и оно што сви осећају. РУСИЈА-ЦРНА ГОРА-СРБИЈА-ТО ЈЕ ЈЕДНА ФАМИЛИЈА!, НАС И РУСА 300 МИЛИОНА. А најважнија… Поновљене су речи Митрополита Петра Првог Петровића, које је оставио на самрти у незаборав једном од највећих Црногораца у историји Петру II Његошу …“МОЛИ СЕ БОГУ И ДРЖИ СЕ РУСИЈЕ!“
Паметном доста…
На почетку другог је запаљена она ђаволска НАТО застава, као порука свима! И једнима и другима и трећима!
Паметном доста…
На почетку другог је запаљена она ђаволска НАТО застава, као порука свима! И једнима и другима и трећима!
У другом опет ништа специјално , људи гледали фудбал, причали, зезали се, запевали понекад. Потом још један прекид после пенала и погођеног играча Русије, и крај. Мало држани у кавезу, доста мурије у центру али беспотребно. После дугог дана и текме, још мало дружења, пљека, пиво и разлаз до неке нове прилике.
Све у свему, лепих пар дана у братској Црној Гори. Као што рекосмо на почетку… неке старе везе сз учвршћене, неке су рођене нове. Битно је да се прича међу свима наставља у правом смеру, и да братство јача не само кроз причу, већ на делима и у стварности. Радује срећа међу Русима који су одушевљени свим причама око ове утакмице. Ово изнад су само неке од њих, а много је још неиспричаних, што је до јаја! Што рекоше у једном извештају са текме на једном навијачком порталу… NO SERBS-NO PARTY! http://russian-ultras.com/rf/montenegro-russia.html
Хвала браћи из Подгорице на свему!
ЦРНА ГОРА-СРБИЈА-РУСИЈА – ТО ЈЕ ЈЕДНА ФАМИЛИЈА!
Хвала браћи из Подгорице на свему!
ЦРНА ГОРА-СРБИЈА-РУСИЈА – ТО ЈЕ ЈЕДНА ФАМИЛИЈА!
ИЗВОР ТРИЕСТРИА