Идеале Бари у Бриндизију
Месец: фебруар 2018.
Пумпање 02.04.2014.
Виоле-Бирис
Зима
Болоња – Верона 1998
Спартак – Црвена Звезда
Раднички Ваљево – Пролетер Теслић
Кк Раднички Ваљево – Кк Студент
Рале опет положио !
Плзен – Партизан
11.11.2007.
”Malopre sam zavrsio sa pustanjem muzike i sada, kao i uvek, krecemo da vas nosimo do pobede – uvek sa vama” – tako je izgledala poruka Gabriela Sandria, navijaca Lacia i poznatog rimskog DJ-a, upucena fudbaleru njegovog voljenog tima de Silvestriu, njegovom prijatelju, na dan odigravanja utakmice Inter-Lazio. Gabbo, kakav je nadimak bio Sandriu, je bio veliki obozavalac muzike i bio je DJ u najvecim klubovima u Rimu. Nije bio clan nijedne grupe ali je bio prijatelj Bande Noantri. Vece pre utakmice na svom blogu je napisao da u sutra ide na gostovanje i da u kolima ima jedno slobodno mesto, da se javi neki navijac ako hoce da putuje sa njim i njegovim prijateljima.Taj mec se nije odigrao ali nazalost odigrao se jedan jako tragican dogadjaj u kome je 28-togodisnji Gabriele Sandri ubijen.
Lacijali su rano ujutru krenuli put Milana, oko 9:30 su napravili pauzu na pumpi u blizini malog grada u Tsokani, Areca. Na pumpi je doslo do slucajnog susreta sa navijacima Juventusa koji su putovali u Parmu, na utakmicu Parma-Juve. Pocelo je prepucavanje i sitnija tuca (vise neko samaranje), sa druge strane autoputa nalazila se saobracajna patrola koja je videvsi incident upalila rotljajke zatim je jedan policajac izasao iz vozila i ispalio metak u vis. Juventini su se ionako vec povlacili tako da su se i laciali spremili za nastavak puta. Tako je bilo, seli su svi u kola i krenuli dalje ka konacnoj destinaciji – Milanu. Medjutim, ubrzo zatim cuo se jos jedan pucanj.
“Kada smo culi prvi metak mi smo vec bili u kolima i kretali dalje, zatim je usledio i drugi metak, mislili smo da je kamen, tek smo posle nekoliko sekundi videli da je Sandri pogodjen u glavu” kroz suze pricaju Sandrijevi sapunici. Prva vesti koja je odjeknula Italijom i svetom bila je da je navijac Juventusa usmrtio navijacaa Lacia. Strasno je to kako mediji uvek sve objave onako kako im to policija servira. Setimo se samo incidenta na Siciliji kada je odmah objavljena vest kako su navijaci Katanije ubili pandura, i na tome se ostalo par dana, sa svih strana su pljuvani ultrasi zbog svega i svacega a onda je kao sporedna vest izbaceno da je ipak policajac ubio svog kolegu ali o tome naravno nije bilo ni priblizno toliko medijske paznje. O izvinjenju ni da ne pricamo … Tako je bilo i ovde, posle nekoliko sati ipak je objavljeno sta se stvarno desilo a pandur je naravno tvrdio da je slucajno opalio taj drugi metak. Medjutim, jedan svedok (slucajni prolaznik) koji je u tom trenuku bio u neposrednoj blizini tvrdi da je video policajca kako puca ali ne u vazduh a da pritom drzi pistolj sa obe ruke i uopste nije izgledalo kao slucajno, znaci u pitanju je bio drugi hitac koji je usmrtio navijaca. Slucajno opalio ?!?! Vazi … Fudbalska federacija je na hitnom zasedanju odlučila da se odloži utakmica Inter – Lacio kao i Roma-Kaljari a da preostale utakmice iz popodnevnog programa počnu 15 minuta kasnije, u znak žalosti. Ultrasi u Italiji su sa razlogom pobesneli pa je utakmica Atalanta-Milan prekinuta zbog lomljenja staklene ograde koja deli navijace od terena a incidenti su se nastavili i napolju kada su i navijaci Milana napali policiju. Neredi manjih razmera su se odvili na jos nekoliko stadiona sirom cizme. U vecernjim casovima je takodje bilo nereda u Italiji a najzecih u Rimu i Bergamu.
Lacijali su rano ujutru krenuli put Milana, oko 9:30 su napravili pauzu na pumpi u blizini malog grada u Tsokani, Areca. Na pumpi je doslo do slucajnog susreta sa navijacima Juventusa koji su putovali u Parmu, na utakmicu Parma-Juve. Pocelo je prepucavanje i sitnija tuca (vise neko samaranje), sa druge strane autoputa nalazila se saobracajna patrola koja je videvsi incident upalila rotljajke zatim je jedan policajac izasao iz vozila i ispalio metak u vis. Juventini su se ionako vec povlacili tako da su se i laciali spremili za nastavak puta. Tako je bilo, seli su svi u kola i krenuli dalje ka konacnoj destinaciji – Milanu. Medjutim, ubrzo zatim cuo se jos jedan pucanj.
“Kada smo culi prvi metak mi smo vec bili u kolima i kretali dalje, zatim je usledio i drugi metak, mislili smo da je kamen, tek smo posle nekoliko sekundi videli da je Sandri pogodjen u glavu” kroz suze pricaju Sandrijevi sapunici. Prva vesti koja je odjeknula Italijom i svetom bila je da je navijac Juventusa usmrtio navijacaa Lacia. Strasno je to kako mediji uvek sve objave onako kako im to policija servira. Setimo se samo incidenta na Siciliji kada je odmah objavljena vest kako su navijaci Katanije ubili pandura, i na tome se ostalo par dana, sa svih strana su pljuvani ultrasi zbog svega i svacega a onda je kao sporedna vest izbaceno da je ipak policajac ubio svog kolegu ali o tome naravno nije bilo ni priblizno toliko medijske paznje. O izvinjenju ni da ne pricamo … Tako je bilo i ovde, posle nekoliko sati ipak je objavljeno sta se stvarno desilo a pandur je naravno tvrdio da je slucajno opalio taj drugi metak. Medjutim, jedan svedok (slucajni prolaznik) koji je u tom trenuku bio u neposrednoj blizini tvrdi da je video policajca kako puca ali ne u vazduh a da pritom drzi pistolj sa obe ruke i uopste nije izgledalo kao slucajno, znaci u pitanju je bio drugi hitac koji je usmrtio navijaca. Slucajno opalio ?!?! Vazi … Fudbalska federacija je na hitnom zasedanju odlučila da se odloži utakmica Inter – Lacio kao i Roma-Kaljari a da preostale utakmice iz popodnevnog programa počnu 15 minuta kasnije, u znak žalosti. Ultrasi u Italiji su sa razlogom pobesneli pa je utakmica Atalanta-Milan prekinuta zbog lomljenja staklene ograde koja deli navijace od terena a incidenti su se nastavili i napolju kada su i navijaci Milana napali policiju. Neredi manjih razmera su se odvili na jos nekoliko stadiona sirom cizme. U vecernjim casovima je takodje bilo nereda u Italiji a najzecih u Rimu i Bergamu.
Navijaci Lacia i Rome su zajedno napali policijsku kasarnu i prilikom napada povredjeno je najmanje 6 policajaca. Ispisani su grafiti po Rimu koji su obecavali krvavu osvetu za Sandrijevu smrt..
U italiji je nastao haos, zbog reprezentativnih utakmica Seria A se nije igrala narednog vikenda a celnici FS Italije su suspendovali takmicenje u drugoj i trecoj ligi posle talasa nasilja sirom zemlje. strasno je kako je policija odmah pokusala da prebaci sve na navijace i to nije prvi put, takve se stvari stalno desavaju i to sirom evrope. Vlada Italije je odmah pocela sa kreirenjem novih zakona kako bi sto vise povecala represiju i smanjila slobodu navijacima. U novom paketu zakona moguca je i zabrana gostovanja ?!?! U celu pricu su se ukljucili i predsednici klubova a izdvajamo izjavu predsednika Atalante Ivana Rudjerija :
”Moj san je da zatvorimo taj deo stadiona, i umesto nasilnika, na utakmicama vidimo porodice i decu. Ali, da bih to i ostvario, potrebna mi je pomoć policije! Bez njih to ne mogu postići“.
Nazalost to se i ostvarilo pa se nekoliko dana kasnije i zvanicno zatvorila Severna tribina stadiona u Bergamu, i to do 31 avgusta. Navijaci Atalante nece moci da prate svoj klub sa svoje tribine puna 4 meseca ! Strasno ! Represija u Italiji je sve veca iz kola u kolo, u narednom kolu cak 15 grupa sirom italije su dobile zabranu odlaska na gostovanja. Takodje planira se uvodjenje „ID kartica“ za navijače, specijalnih dokumenata, slične ličnim kartama, na kojima će biti digitalni zapisi o „karijerama“ navijača, s njihovim kompletnim ličnim podacima… da nije tuzno bilo bi smesno …
Dva dana kasnije u Rimu je odrzana sahrana a okupljeni na trgu Svetog Pija Desetog u severozapadnom Rimu, delu grada u kojem je živeo Sandri, skandirali su „pravda, pravda“ i „Gabrijele je sa nama“. Na sahrani je prisustvovalo preko sest hiljada ljudi. Dopuovali su mnogi ultrasi sirom italije, navijaci Rome, Djenoe, Fiorentine, Milana, Intera i jos mnogih drugih su dosli u glavni grad da isprate Sandria. Cvece, suze, salovi, parole su bile na sve strane tog dana u Rimu, od svih parola izdvajala se “Osveta za Gabriela !” Kompletan tim Lacia je bio prisutan, cak se pojaviio i Francesko Toti, kapiten i legenda Rome, kao i Spaleti, trener rimske vucice. Takodje na sahrani su se pojavili gradonačelnik Rima Valter Veltroni, ministar Antonio Di Pjetro i prvi policajac Italije Antonio Manganeli. Kovceg sa Gabbom, preko koga je bilo na desetine salova raznih grupa i klubova, je ispracen velikim aplauzom kada je iznosen iz crkve.
”Moj san je da zatvorimo taj deo stadiona, i umesto nasilnika, na utakmicama vidimo porodice i decu. Ali, da bih to i ostvario, potrebna mi je pomoć policije! Bez njih to ne mogu postići“.
Nazalost to se i ostvarilo pa se nekoliko dana kasnije i zvanicno zatvorila Severna tribina stadiona u Bergamu, i to do 31 avgusta. Navijaci Atalante nece moci da prate svoj klub sa svoje tribine puna 4 meseca ! Strasno ! Represija u Italiji je sve veca iz kola u kolo, u narednom kolu cak 15 grupa sirom italije su dobile zabranu odlaska na gostovanja. Takodje planira se uvodjenje „ID kartica“ za navijače, specijalnih dokumenata, slične ličnim kartama, na kojima će biti digitalni zapisi o „karijerama“ navijača, s njihovim kompletnim ličnim podacima… da nije tuzno bilo bi smesno …
Dva dana kasnije u Rimu je odrzana sahrana a okupljeni na trgu Svetog Pija Desetog u severozapadnom Rimu, delu grada u kojem je živeo Sandri, skandirali su „pravda, pravda“ i „Gabrijele je sa nama“. Na sahrani je prisustvovalo preko sest hiljada ljudi. Dopuovali su mnogi ultrasi sirom italije, navijaci Rome, Djenoe, Fiorentine, Milana, Intera i jos mnogih drugih su dosli u glavni grad da isprate Sandria. Cvece, suze, salovi, parole su bile na sve strane tog dana u Rimu, od svih parola izdvajala se “Osveta za Gabriela !” Kompletan tim Lacia je bio prisutan, cak se pojaviio i Francesko Toti, kapiten i legenda Rome, kao i Spaleti, trener rimske vucice. Takodje na sahrani su se pojavili gradonačelnik Rima Valter Veltroni, ministar Antonio Di Pjetro i prvi policajac Italije Antonio Manganeli. Kovceg sa Gabbom, preko koga je bilo na desetine salova raznih grupa i klubova, je ispracen velikim aplauzom kada je iznosen iz crkve.
Za vikend, sirom Evrope su bile istaknute parole u znak secanja na Gabba. Izdvojicemo parolu Interista “Gabriele zivi u srcima svih ultrasa !” Jako je potresna bila atmosfera na prvoj utakmici Lacija od tragedije, sve je bilo u znaku Gabriela. Pre utakmice bivsi igraci Lacija, Francesko Kouto i Bernardo Koradi, sada igraci Parme, postavili su bukete cveca pored zastave sa likom tragicno preminulog navijaca, posle gola Lacia koji je postignut u poslednjem minutu utakmice, strenac pogotka, Fabio Firmani, je dotrcao do pomenute zastave i zagrlio je. Irriducibili su u cast preminulog, njegovih prijatelja i njegove porodice kao i u vidu protesta zbog celokupne situacije u zemlju proteklih dana, tek u dvadesetom minutu usli na tribinu na cijem je vrhu sve vreme visila velika zastava CURVA NORD GABRIELE SANDRI, zastava sa novim imenom severne tribine nebeskoplavih iz Rima …
Цска Москва – Црвена Звезда
Ултрас који игра фудбал – Паоло Ди Канио
Можда није најбољи фудбалер који је икада заиграо у небо плавом дреду Лација али је Паоло Ди Канио сигруно један од највећих љубимаца које је северна трибина Олимпика икада имала. Многи ће се усудити да кажу и много већи од Александра Несте које 2002 године напустио Рим и отишао у Милан. Управо то је лацијали Нести никада нису опростили, а само две године касније дочекали су да се у клуб врати икона, велики љубимац курве норд са краја 80-их година Паоло Ди Канио. Многи су тог лета били скептични по питању судбине славног римског клуба, тима који је претходних сезона доживео тотални крах. Једино су навијачи знали да ће доласком рођеног Римљанина почети нова ера Лација па се на промоцији нападача у тренинг кампу Формело скупило 3000 симпатизера небо плавих. Био је то изузетно емотиван тренутак за све пошто се Ди Канио вратио у клуб после 14 година. Рођен у малом делу Рима, Квартиколу, Паоло Ди Канио се већ од малих ногу одлучио Лацио. Иако никога у његовој породици фудбал није претерано занимао, Ди Канио је кренуо на утакмице небо плавих и како многи тврде, дечко је већ са својих 12 година ишао на сва гостовања. Управо у то време, настаје једна од најреспектабилнијих навијачлих група у Италији Irriducibili са којом је Ди Канио градио свој животни пут. Сећам се да је једног дана скоро преко целе трибине осванула огромна застава 30х30 метара. На њој је писало Irriducibili и чим са је видео рекао сам себи „Паоло мораш да будеш члан ове групе“ – присећа се својих првих навијачких дана Паоло Ди Канио.
Не дуго затим почео је да игра фудбал у млађим категоријама Лација, а 1988. године урадио је оно због чега га цео север Олимпика заволео за сва времена. У градском дербију против Роме, Паоло је постигао победоносни гол, а оно што је наредних дана било предмет препричавања у вечном граду био је одлазак Ди Канија на југ Олимпика где је извређао навијаче Роме који су традиционално запоседали овај део стадиона. Управо тај потез означио је вечиту везу између Лациових ултраса и Паоло Ди Канија коју до дан данас није прекинуло ни срамно протеривање ветерана из клуба 2006. године.
Приврженост Паолу Ди Канију тврдо језро Лацијала исказало је 2002 године у време највеће кризе која је погодила клуб. Тадашњи председник Серђо Крањоти уложио је у тим 200 милиона марака, а скупо плаћене звезде небо плавих доживеле су највећу бламажу у историји пошто их је градски ривал Рома демолирала 5:1 ! Разочарани играма својих љубимаца навијачи Лација су их вређали називајући их плаћеницима, а ширењем транспарента са натписом Ди Канио покушавали су да им покажу какву дозу посвећености желе и код њих да виде „Compra se Di Canio“ (купи нам Ди Канија), била је порука лацијала газди Крањотију. Иако је тада био члан лондонског Вест Хема, Паоло Ди Канио је здушно поджао навијаче тврдећи да су потптуно у праву кад траже максимум од играча. Морате увек бити спремни да погинете за дрес који носите. Ја сам увек размишљао на овакав начин: Можете да имате лош дан, промашите добру шансу или пенал али никада не смете дозволити да навијачи виде да се не борите и да лако одустајете од сваког дуела. Можда су навијачи управо то видели код неког од играча и то им је засметало и мислим да имају свако право да буду љути – тврдио је тада Ди Канио.
Иначе Паоло Ди Канио је увек јавно бранио тврдо језгро навијача Лација, чак и кад није играо у Италији. Иако су га многи оптуживали да се приватно дружи са вођама лацијала и да је по политичком уверењу потпуно исти као они, Ди Канио је сваки пут био одмерен и сталожен. – Наравно да познајем те момке је је Рим мој град, а Лацио мој клуб. Никад нисам морао да се упознам са вођом навијача, Фабрицијом Тофолом на старомодан начин. Довољно је било да се погледамо у очи и тачно знамо на чему смо, јер је он човек кроз кога се репрезентује трибина која је део мог живота. То вам је као у фудбалу. Као што капитен репрезентује тим тако и вођа својим понашањем представља трибину – сматра Ди Канио.
Други боравак у Лацију у периоду од 2004 до 2006 године остаће упамћен као један од најбурнијих периода у животу Паола Ди Канија. Пресудни тренутак догодио се 19. јануара 2005. године на градском дербију против Роме, када је после тријумфа у коме је постигао један од три гола за Лацио, Ди Канио отпоздравио лацијале високо подигнутом десном руком , тзв. римски поздрав. Многи политичари су га тада критиковали називајући га вашистом и тврдећи да није ништа бољи од навијача клуба за који наступа, а који су са одушевљењем прихватили потез свог љубимца.
Ди Канио који је и пре тога као и већина навијача Лација фасциниран ликом и делом Бенита Мусолинија, је и тад смирено одреаговао па је на све оптужбе једноставно одговорио: – Нисам урадип ништа чега би требао да се стидим. Ја сам вашиста али нисам расиста. Поздравио сам навијаче традиционални римским поздравом јер је то начин на који друг поздравља друга и био је намењен само мојим људима који у у потпуности разумеју. Осим што у својој кући држи огрмону статуу Бенита Мусолинија, Ди Канио као и већина Лацијала има на руци истетовиран натпис DVX што на латинском значикс дукс или дуцис – вођа, титула коју је Мусолини носио у периоду своје владавине.
Други боравак у Лацију у периоду од 2004 до 2006 године остаће упамћен као један од најбурнијих периода у животу Паола Ди Канија. Пресудни тренутак догодио се 19. јануара 2005. године на градском дербију против Роме, када је после тријумфа у коме је постигао један од три гола за Лацио, Ди Канио отпоздравио лацијале високо подигнутом десном руком , тзв. римски поздрав. Многи политичари су га тада критиковали називајући га вашистом и тврдећи да није ништа бољи од навијача клуба за који наступа, а који су са одушевљењем прихватили потез свог љубимца.
Ди Канио који је и пре тога као и већина навијача Лација фасциниран ликом и делом Бенита Мусолинија, је и тад смирено одреаговао па је на све оптужбе једноставно одговорио: – Нисам урадип ништа чега би требао да се стидим. Ја сам вашиста али нисам расиста. Поздравио сам навијаче традиционални римским поздравом јер је то начин на који друг поздравља друга и био је намењен само мојим људима који у у потпуности разумеју. Осим што у својој кући држи огрмону статуу Бенита Мусолинија, Ди Канио као и већина Лацијала има на руци истетовиран натпис DVX што на латинском значикс дукс или дуцис – вођа, титула коју је Мусолини носио у периоду своје владавине.
Када је одмах после дербија почела медијска хајка против Ди Канија све маске су спале. Искусни нападач је коначно увидео ко су му прави пријатељи, а и до дан данас није јасно зашто клуб није стао у заштиту свог играча Паола Ди Канија. Осим неколико интелетуалаца римских углавном десне политичке оријентације, једуно су лацијали подржали свој капитена поручивши новом председнику Клаудију Лотиту да проблем није само у римском поздраву, већ да је он много већи и да би Лацио могао пропасти због његове себичности.
Лик и дело Паола Ди Канија су посебна прича. Његова дела, ма колико била необична увек су изазивала дивљење у сваком човеку био он присталица небо плавих или не. Када је 2004. године прелазио из Чарлтона у Лацио, Ди Канио је пристао на драстично смањење плате од 80% како би постао члан римског клуба ! Паоло је такође човек који је ноћ пред дерби са Ромом гледао филм Храбро срце не били се припремио и мотивисао за меч које је за њега питање живота. Ниједан играч Лација није никада био толико посвећен клубу и навијачима као Ди Канио који је на свакој утакмици испод дреса носио мајицу са натписом „прави самурај се враћа из битрке на два начина. Или са непријатељском главом у рукама или без своје на раменима“.
Многи су се запитали да ли је то био разлог хајке на њега, због геста који је био упућен свим истомишљеницима, јер је то учинио у тренутку, понешен радошћу због великог тијумфа. Подигао је руку у ваздух да са 40000 људи прослави победу. То је 40000 душа које био истоветно одреаговале да су били у кожи Паола Ди Канија, за кога сви тврде да представља клуб. Једноставно римски поздрав и Ди Канио, то вам је Лацио. Они на тај начин поздрављају једне друге и тако од давнина. Још један врло важан податак крије се у његовој аутобиографији. Иако се у књизи у види његова фасцинираност Мусолинијем, Ди Канио у неким сегментима и критикује дучеа тврдећи да није био увек у праву. Управо је то нешто што можда да му умањи популарност међу ултрасима који су махом фашистички настројени.
Опет, њега то не би много бринуло јер је навијачима на северу Олимпика давно познато ко је Паоло Ди Канио.
Можда је најбољи одговор на ово питање пружио његов аутобиограф, Габријеле Маркоти. Он је у једној до својих колумни у италијанским новинама написао: – Разлог за такво понашање Ди Канија међу међу Лациовим ултрасима лежи у чињеници да је Паоло једао од њих – он је ултрас које професионално игра фудбал !
Лик и дело Паола Ди Канија су посебна прича. Његова дела, ма колико била необична увек су изазивала дивљење у сваком човеку био он присталица небо плавих или не. Када је 2004. године прелазио из Чарлтона у Лацио, Ди Канио је пристао на драстично смањење плате од 80% како би постао члан римског клуба ! Паоло је такође човек који је ноћ пред дерби са Ромом гледао филм Храбро срце не били се припремио и мотивисао за меч које је за њега питање живота. Ниједан играч Лација није никада био толико посвећен клубу и навијачима као Ди Канио који је на свакој утакмици испод дреса носио мајицу са натписом „прави самурај се враћа из битрке на два начина. Или са непријатељском главом у рукама или без своје на раменима“.
Многи су се запитали да ли је то био разлог хајке на њега, због геста који је био упућен свим истомишљеницима, јер је то учинио у тренутку, понешен радошћу због великог тијумфа. Подигао је руку у ваздух да са 40000 људи прослави победу. То је 40000 душа које био истоветно одреаговале да су били у кожи Паола Ди Канија, за кога сви тврде да представља клуб. Једноставно римски поздрав и Ди Канио, то вам је Лацио. Они на тај начин поздрављају једне друге и тако од давнина. Још један врло важан податак крије се у његовој аутобиографији. Иако се у књизи у види његова фасцинираност Мусолинијем, Ди Канио у неким сегментима и критикује дучеа тврдећи да није био увек у праву. Управо је то нешто што можда да му умањи популарност међу ултрасима који су махом фашистички настројени.
Опет, њега то не би много бринуло јер је навијачима на северу Олимпика давно познато ко је Паоло Ди Канио.
Можда је најбољи одговор на ово питање пружио његов аутобиограф, Габријеле Маркоти. Он је у једној до својих колумни у италијанским новинама написао: – Разлог за такво понашање Ди Канија међу међу Лациовим ултрасима лежи у чињеници да је Паоло једао од њих – он је ултрас које професионално игра фудбал !
