{"id":4890,"date":"2024-05-22T12:00:00","date_gmt":"2024-05-22T12:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/curvasrb.com\/?p=4566"},"modified":"2024-05-22T12:00:00","modified_gmt":"2024-05-22T12:00:00","slug":"kali","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/curvasrb.com\/?p=4890","title":{"rendered":"\u041a\u0430\u043b\u0438"},"content":{"rendered":"
​„Брате, а јел можеш да продужиш још пар дана, долази нам Крузеиро, а сутра играју Колумбијци у Варели, играју куп уефа са Дефенсом? Јеб’о бразилце, ове мораш да видиш… а знаш да смо добри са њима.“ Није било потребно дуго размишљати па да одложим повратак за 7 дана…<\/span><\/div>\n
\n
\"Picture\" <\/a> <\/div>\n<\/div>\n
Буразера из Калија са привременим боравком у Буеносу сам упознао првог дана по доласку. Како се тај дан завршио, и нама и њему ће сигурно остати у сећању ,а и у виду ожиљака по вугли, телу и рукама. Одмах по буђењу нас је дочакало објашњење где смо, и колико је сати. После изненадног нестанка због пребацивања од шљиве, руске водке, аргентинског вина и колумбијске траварице, на путу до куће буразер налеће на неколико чланова ривалске екипе Депортива који блејаче поред штајге, и кад су му снимили тетоваже, нешто га цимају, а овај одмах скаче ко опарен-шта ко је реко-ја сам реко. Окршај се завршава лошије по њега наравно, па на гајби завршава са ожиљцима по вугли, телу и резовима од чакије по рукама, и то још да пева. Ујутру је ипак скокнуо до болнице, јебига. Рекао је да неће више никад пити ракију, у шта сумњам. Кад ти овако почне прво јутро на одмору, поред тога што умиреш колико и теби није добро, скапираш да ниси ниси погрешио са избором одмора…+смајли што се плези.<\/span><\/div>\n
\n
\n
\"\"<\/a><\/figure>\n
\"\"<\/a><\/figure>\n
\"\"<\/a><\/figure>\n
\"\"<\/a><\/figure>\n
\"\"<\/a><\/figure>\n
\"\"<\/a><\/figure>\n<\/figure><\/div>\n
​…Крећемо ка Варели, који представља један од крајева Буеноса, тј. градова како их они капирају. Тамо сваки крај је у принципу градић са центром, ту и тамо нормалним деловима и виљама(villa-виша)-аргентинским фавелама. Колико је чега више, зависи. Варела је генерално цела фавела, сиротиња до јаја, 50ак км од центра Буеноса, са популацијом од сигурно 500 000 сиротиње углавном. Како ми објаснише, зајебано место и за саме Варелаше. Локални клуб Дефенса и Хустисија је последњих година доживео први процват и неке успехе, а ово им је било прво учешће у купу уефа. Запало им да укрсте копља са Америком из Калија, екипом из горњег дома колумбијског фудбала, најпопуларнијим клубом у Калију, који је познат као леп град,  са прелепим девојкама и једним од најмоћнијих картела, који је скењао и медељинце, ал’ те приче нас не занимају ко како и зашто, то читајте на оним шатро крими страницама што ложе дечурлију. А одма’ да вам кажемо, и то су све будалаштине, што се снима и чита. Дан пре текме смо заблејали код нашег буразера на гајби, роштиљ, пиво и прича. Прича…јебига… лудачка, замислите како је навијачко одрастање по фавелама Калија, па ето, таква. Нити може нити треба да се прича овако, преселите се у Кали, па ћете видети. Ипак, прави навијачки живот је пун сличности било на ком континенту. Ко га разуме на прави начин и живи на прави начин, иста задовољства и активности ће наћи и горе и доле. Разлика је једино у стварима које га окружују, ал то је на свакоме да изабере. Свидело ми се што је и на том континенту иста прича и трип док они причају теби и ти њима. Зато је навијачки живот до јаја ако си прави навијач.<\/span><\/div>\n
\n
\n