curvasrb

Категорија: Читаоница

  • Kapiraj-Kopiraj ! Nesto izmedju !

    Mnogo ti se svidja,Fred Perry dzemper,zaljubljen si u La Cost patike u farmerkama spavas,ne skidas kacket i svoj krem Stone Island mantil.Pravi si kezualac,barem sebe smatras za jednog.Al onda odes na tekmu i jednostavno ne mozes da izdrzis da ne upalis baklju kad tvoji daju gol,da mases sarenim barjakom,da pevas zaraznu melodiju,da stojis iza svoje zastave,da napises parolu da tvoji drugari umru od smeha koliko je originalna,a da protivnika zakopas pod zemlju od blama.Volis da istaknes svoje boje,cesto si umotan u bar sal.Upalis TV i poludis kada kamera zumira ekipu iz predgradja koja je dosla na Emirates protiv Arsenala na gostovanje,svi krem,svi casual,ne znas ko su,al opet i znas.Promenis kanal kad ono vesti,Napolitanci show prave u Rimu,baklje na zeleznickoj stanici,barjaci,kozne jakne.Ugasis televizor i prosto ne znas sta da mislis o sebi.Jel si casual ili si ultra,na forumu si malopre glasao da si casual,al evo dolazi ti ortak za pet minuta da crtate parolu za subotu.Ludis.Znam kako ti je.Ne mozes da pronadjes sebe,a zasto,zato sto sve ide iz krajnosti u krajnost.Ako upalis baklju ili nacrtas grafit onda si jedno,ako imas skupu jaknu onda si drugo.E pa dosao je kraj i tvojim problemima.Mi neopredeljeni formirali smo svoj stil,pa sad ti mozes da se opredelis za nas.Ni ultra ni casual,a ustvari i jedno i drugo-casultras.
    O cemu se radi ?Radi se o novom stilu koje se „zvanicno“ kao pravac pojavio na cizmi,ali u sustini veliki broj navijaca u nasoj zemlji ga fura,a da nisu ni svesni toga.Ako zanemarimo deo ljudi obucenih u fajerke,trenerke,patike za kosarku i fus barberi kackete,dolazimo da nase ciljne grupe tj fazona.U proteklih 7,8 godina,doslo je do eksplozije casual garderobe koja je postala dostupna manje vise svima u svakom velikom evropskom gradu mogle su se naci marke poput Lonsdale,Fred Perry,La cost…Neko je nekom rekao da je to navijacki i ljudi su poceli to da kupuju,na nogama farmerke i bele patike.Mnogi greskom ovo nazivaju casual stilom.Jeste to casual stil,ali casual stil oblacenja,a ne kompeltan casual stil zivota tj navijanja.Upravo nedostatak ovog drugog (kezual nacin navijanja) uslovilo je rodjenje novog stila.Zasto?Pa recimo samo da su ocevi casual navijanja kao i svega ostalog casual naravno Britanci,ljudi specificni po mnogim stvarima jedna od njih je i pogled na svet,tj pogled na navijanje.Za mnoge ljude iz ostalih delova Evrope neshvatljiv.Sta je zanimljivo u dolasku na protivnicku tribinu pre utakmice,cekanju protivnicke firme i pokusaju osvajanja njihovog kopa?Sta je zanimljivo u mrmljanju izlizanih tv melodija i tema i konstantnoj vrici „You,you,yes you you little cunt,you re gonna get it,Im gonna fuck you up,you little cunt,blody bastard!“ ka protivnickim navijacima,a da uopste ne pokusas da ih napadnes,jer drecavo zeleni redari stoje svuda oko tebe,a ti ne smes da ih pipnes jer ces trunuti u zatvoru.Bas nista nije zanimljivo da vam kazem.Za ljude su to potpuno neki neshvatljivi i daleki rituali.Za ljude o kojima ja govorim u ovom tekstu.
    Ljudi vole da izgledaju lepo,ali ljudi vole i da se zezaju na utakmicama.A ko se zeza bolje od zabara.Nema onog ko nije uzivao u onom osecaju kada prvi put u zivotu drzis upaljenu baklju,kada celu tekmu pevas neverovatno pevljive melodije,skaces,padas,sutiras se po tribini,ne vidis nista od dima.Nadglasavas protivnika prekoputa ali ga gadjas i bakljama,ljuljas ogradu sa ciljem da je srusis i da se das u juris za onim pickama preko puta.Izadjes 20 minuta ranije da napadnes goste dok ulaze u autobus,iskocis im na autoputu i ispalis signalnu raketu na autobus.Pojedes ih duohvitim podjebavanjem preko parola,nosis sal svoje grupe i majcu svoje grupe ispod svog Ston Island matila.Dodjes kuci,zadihan crven u licu,sa progoretinama na jakni od baklje,prljav od blata iz gostujuceg sektora,sa gotovo potpuno pocepanim salom,koji su pokusali da ti skinu,ali makar znacke sa simbolima kluba na kacketu niko nije dirao.Dodjes i gledas slike bakljade i masu ljudi u farmerkama i krem jaknama.Potpuno zbunjen.
    Tada shvatis da si deo kulture za koju verujem da ce u skoroj buducnosti pojesti i ultra i casual pokret.Svi cemo biti „nesto izmedju“.Sve cemo biti casultra.Jer to je sada fora.

  • Маринци Суботица

    Спартак је одувек имао праве навијаче. Још од тренутка када се усталио у првој лиги и био тврд залогај за велике клубове. О томе најбоље сведочи податак да је по специјалној препоруци одбора прве лиге од свлачионица које су тада биле на западу па до терена изграђен жичани тунел. Кроз њега су фудбалери пролазили како би избегли контакт са ватреном Суботичком публиком. Навијачи Спартака су пратили клуб од његових самих почетака, били су у броју од неколико стотина у Титограду и на стадиону Рудара из Приједора.

    Временом на трибинама појавили су се и реквизити, клупске заставе, шалови, капе, транспаренти, а прорадила је и пиротехника. Посебно и незаборавно гостовање у Винковцима против Динама у одлучујућој утакмици када су се у броју од две хиљаде супроставили домаћим навијачима и понели Спартак у прву лигу. Тада се 1989.год славље наставило и у Суботици. Последља експанзија навијачког покрета у нашем граду десила се 1994.год када је Спале дошао до финала купа и био пети у првенству.

    Blue Marines као наследници навијача Спартака из 70-тих година, ступају на сцену 1989.год. Управо тада сашивена је прва застава а као име групе усвојено јe „Blue Marines“. И од тада екипа је почела да се окупља на градском стадиону. Тих година ишло се на гостовања свуда, наравно без икакве помоћи управе клуба. Тако су те године на гостовање у Осјек ишла два маринца сами и у свом аражману. Временом правих навијача било је све више, да би нешто касније устали против свих који су долазили на гостовање у Суботицу.

    Легендарна и једна од првих била је туча са циганима (Војвођанска екипа цигана) код „Хогара“ а касније и са свим екипама које су нешто вределе! Ту су путовања по целој Југи, у Румунију на баскет и незаборавно лудобање у Руми. Тамо је дошло до тоталног хаоса а све због претњи Румњана на гостовању у Суботици. Поразбијано је све у центру Руме, комплетна екипа је похапшена и по први пут (Осим у београдском дербију), појављују се пандури са штитницима.

    Маринци су група која је у тим годинама на гостовања ишла у броју од око стотину људи, а на утакмицама код куће по неколико стотина више. Углавном их је уосталом чинила екипа са Прозивке мада су ту били и момци из Александрова, са Радијалца, Теслиног насеља, Токија као и група Маринаца из Сомбора. У сваком случају Маринци су навијачка група која постоји од 1989.год и има традицију од 25.год.

    То је екипа која има потпуно свој стил.

  • Što je niže, to je vrelije !

    Da li ti se nekada desilo da te svi u društvu zajebavaju zato što ideš na neku kup utakmicu tvog prvoligaškog kluba, koja se igra sredom, po kiši? Jesu? E pa reci im da postoje i veće budale od tebe. Mi na gostovanja idemo gradskim autobusom, ako je dvocifrena linija, to ne smatramo gostovanjem. „Sudija noge ću ti polomiti“ kod nas ima bukvalno značenje, unosimo baklje na stadion bez problema, videli smo delove naše gradske opštine za koje nismo verovali da postoje, posetili smo mesta na koja se jednostavno nikada ne ide, osim ako ti deda i baba ne žive tu, izazivamo čuđenje i nevericu kod ljudi koje srećemo, što je uostalom i bila ideja ultra pokreta na samom početku. Kod „super modernih“ navijača izazivamo podsmeh, što nikada nismo bili na utakmici po mraku, što ni sami ne znamo koji je po redu, rang u kome se takmiči naš klub, što trošimo vreme, a „nemamo šanse za Evropu“ i tome slična baljezganja. Nas to ne zanima, patike su nam blatnjave, baš nas je malo, super se provodimo, mi smo niželigaški ultrasi.
    U poslednjoj deceniji postalo je sasvim normalno da pojedini klubovi i u najnižim rangovima takmičenja (5. ,6. ,7. lige) imaju svoje navijače. Pod navijačima podrazumevam prave ultrase, sa sve šarenim koreografijama, barjacima, pirotehnikom, marketingom, odrađivanjem gostovanja i sl. Kao i kod većih grupa prepoznaju se maštoviti, duhoviti, originalni i simpatični, od ostalih, sa uglavno „već viđenim forama“ na nekoj od većih tribina. U Italiji ovako nešto je sasvim normalna stvar još odavno, dok kao što sam rekao u Srbiji, ovo postaje atraktivno u poslednjih 10 godina. Šta je to toliko zanimljivo u nižim ligama? Pre svega značajna mogućnost iskazivanja lokal-patriotizma, koja se ređe pruža na većim tribinama. Svako od nas je rastao uz ekipu iz kraja. E kada je ekipa navijački potkovana plus ima klub u svojoj ulici ili kraju, nastaje show. Atmosfera je opuštena, broj ljudi je tek oko 40ak, svi se znaju, nema presije, svi smo iz kraja, svima je kuća na 10 minuta, šala, opuštencija, ništa se ne mora, sve je dobrovoljno. Bliži smo igračima, oni ne igraju za pare to je sigurno, što se niža liga posmatra to se više vraćamo u prošlost i nekadašnji oblik fudbala. Neplaćeni igrači, koji igraju čisto iz zabave ili rekreacije, plus neki „propali talenat“ iz kraja.
    Mi smo tu, nekoliko metara iza aut linije, odvojeni (a nekad i ne) tek malom ogradom, dobacivanja igračima, na koja oni često odgovaraju, provokacije, sprdnja, isticanje svog kraja, kao najboljeg, najjačeg i jedinog mogućeg. Na poluvremenu, desi se da uđemo u teren, šutiramo penale rezervnom golmanu ekipe, bez tenzije, bez žandarmerije, uz obavezno smejanje i nebrojene šale. Legende, neke čak i iz kraja, koje su vezane za pojedine igrače, neverovatne scene, nesvakidašnji sukobi sa sudijama i razračunavanja na „licu mesta“. Gostovanja su tek posebna priča, ide se u selo, od podataka znamo samo ime i autobusku liniju koja tamo vozi, predeli za koje nismo verovali da postoje (bar ne na pola sata od našeg kraja) još neverovatniji ljudi koji se tamo sreću, priče koje slušamo od njih, raznorazne varijacije na temu „fudbalski teren“, neverica na njihovim licima dok im objašnjavamo „kojim dobrom“ smo u njihovom selu. Nemamo organizovan prevoz, putujemo zajedno sa „običnim ljudima“ pa često i oni uhvate delić našeg „folklora“, npr kada raspoređujemo pirotehniku međusobno, odmotavamo barjake, sve to pre izbečenim očima ljudi koji su samo krenuli „do grada“ i samo žele da ih mi ne povredimo, a i ko su oni uopšte oni kada je Zvezda juče igrala?Pa eto to smo mi, ultrasi nižih liga. Možete da nas ne volite, ali nemojte da nam se rugate, nemate prava, zapitajte se šta ste vi učini za svoju tribinu, da lepše izgleda, da melodičnije zvuči, mi svi zajedno to radimo svakim danom. Zovite nas ludim, ludi jesmo, ta ludost i jeste ono što nas razlikuje od vas, ono što nas čini zanimljivim i specifičnim a vas kojima smo smešni nedostatak te ludosti čini „ljudima koje niko ne primećuje“. Kada postanemo to, ubite nas. Sada nas izvinite, žurimo na poslednji autobus, ne planiramo da ostanemo zaglavljeni doveka u ovoj selendri…

  • Капија 4  П.А.О.К.

    1. Да ли можеш да нам се представиш за почетак и кажеш из које подгрупе/клуба долазиш?

    Поздрав за људе у Србији, ми смо са сајта(1296.gr) и представљамо све П.А.О.К.-ове клубове генерално. Наравно, није могуће представити мишљења сваког клуба, тако да су одговори наша лична мишљења тј. људи који воде овај сајт. Трудићемо се да будемо објективни што је више могуће.
    2. Да ли можете да нам кажете нешто више о вашој ултра групи „Капија 4″ (политичка орјентација, какву организацију имате…)?

    Капија 4 је П.А.О.К.-ов навијачки клуб основан 1976. године. То је један од највећих П.А.О.К.-ових клубова, али није исто као и у осталим грчким тимовима где сви навијачки клубови имају у свом имену и име њихове капије. Капија 4 је појединачан клуб у центру Солуна и има две подгрупе у Европи, „Капија 4 Брисел“ и „Капија 4 Цирих“. Изван Капије 4 постоје и остале оранизације навијача, као што су „Dytikes Synoikies“(Западна Страна) и „Vorioi“ или „Northerners“(Северњаци). Већина П.А.О.К.-ових клубова нису део неке оранизације и само се зову „Sindesmoi Filon PAOK“(Фан Клубови П.А.О.К.-а). Клубови немају званичну политичку орјентацију и труде се да то задрже за себе, тако да би се могли ујединити по слоганом П.А.О.К. а не под слоганом неке политичке орјентације као остали клубови у Грчкој.

    3. Да ли можете да нам споменете неке битније догађаје који су означили историју ваше групе?

    Нажалост, догађај који је означио историју наше групе је трагедија која се догодила 04.10.1999. године када су погинула 6 навијача П.А.О.К.-а док су се враћала са гостoвања у Атини. Тада је аутобус П.А.О.К.-овог клуба Корделио доживео саобраћајну несрећу. Сваке године се окупљамо на место несреће и одајемо пошту нашој браћи. Што се тиче лепших тренутака, њих је превише да би се сви споменули, aли два ми тренутно падају на памет, када смо се без карата појавили на Караискаки(1989. године, против Олимпијакоса) и Хиралио(1981. године, против Ариса) стадионима и заузели места домаћим навијачима. Посебно догађај везан за Хиралио, јер смо тада окупирали Капију 3.
    Од недавних догађаја, прошле године у августу смо имали историјску посету месту рођења нашег тима, у питању је град Константинопољ где смо играли против Фенербахчеа. Било је то одлично гостовање и велика победа за нас, изван и унутар терена.

    ‎4. Можете ли да нам кажете са којим групама имате пријатељство и нешто више о њима?

    Једино наше званично пријатељство је са Гробарима и Партизаном. Почело је личним контактима између навијача Партизана и људи из клубова западног Солуна, средином деведесетих. Почетна тачка нашег пријатељства, била је утакмица између Партизана и Далмације Слит у Солуну 1996. године када су навијачи П.А.О.К.-а подржали Партизан. У тој години, званични навијачки часопис Гробара „Дај Гол“ посветио је део простора свог часописа навијачима П.А.О.К.-а. Током година, све више и више навијачи П.А.О.К.-а и Партизана почињу да се посећују на утакмицама, али највећи догађај који је наше пријатељство претворио у братство је утакмица из 2006. године између Црвене Звезде и Партизана. Недавно се одиграла тако да се је сви сећају. Од тада наше братство расте тако да имамо пријатељску утакмицу између наших тимова сваке године, надамо се мечу у Београду ове године. Могли би још доста тога да напишемо о нашем братству али само онај који га је доживео, зна колико је јако.

    5. Како власт и полиција реагују на пиротехнику? Какве су казне за пиротехнику у Грчкој?

    Пиротехника је илегална у Грчкој, али ових дана нема много хапшења због ње као ранијих година. Када је закон био популаран, палили смо пиротехнику у великом броју тако да они не би могли идентификовати ко је од нас запалио. После много инцидената са полицијом(са онима у униформи и са онима без ње) постигли смо циљ да полиција више на улази на стадион, тако да немамо више хапшења на Тумби. У прошлости смо имали велики број ухапшених навијача и оних у затвору због пиротехнике. Данас, углавном се хапшења дешавају на гостовањима, због пиротехнике и других разлога. Проблем са полицијом и правосуђем у Грчкој је огроман и потребно је 10 интервјуа како би га анализирали. На пример, ми имамо три навијача у затвору без да знамо када ће им бити суђено. Они нису проглашени кривим, само су у затвору без суђења.

    ‎6. Какав је ваш однос са клубом(управом)?

    Однос са управом има своје успоне и падове. Иако је садашња управа изгласана од стране навијача, постоје проблеми са намером управе да не дозволи неким навијачима и клубовима да долазе на Тумбу или да постављају своје транспаренте. Постоје разговори са времена на време како би решили наше проблеме. Упркос проблемима, нисмо непријатељски настројени према управи, која је поштенија од прошле управе.

    7. Шта можете да нам кажете о структури година ваше групе?

    На нашој трибини су пристутни навијачи свих узраста, највише је оних између 18-25 година. Ту је наравно доста старијих искусних навијача који доносе важне одлуке. Срећни смо што је пристуно доста младих навијача, то осигурава нашу будућност

    8. Како путујете на гостовања?

    Навијачи П.А.О.К.-а углавном путују аутобусом. У прошлости, много навијача је путовало возом али ових дана већина гостовања се организује аутобоусом. Генерално говорећи, употребљавају се све врсте транспорта, од авиона до фериброда и аутомобила, зависи где гостујемо, али аутобоус је неки стандард транспорта навијача П.А.О.К.-а. Врло често наши навијачи иду на гостовања у други град без карата или је много више њих без карата, тако да у доста случајева путујемо ноћу аутобусом или возом како би избегли полицију.

    ‎9. Можете ли да нам кажете које ултра групе су ваши највећи непријатељи и нешто више?

    Наши највећи непријатељи су „gay-ros“(погрдна реч за навијаче Олимпијакоса). Пошто су мале шансе да се сретнемо из разлога јер се налазимо у различитим градовима и забрањена су гостовања, највише обрачуна имамо са навијачима Ариса који су наши непријатељи у Солуну. Наши непријатељи су и два остала велика Грчка клуба у Атини, Панатинаикос и А.Е.К

    10. Да ли можете да нам објасните како су навијачки подељени делови 

    Солуна, да ли су подељени стриктно или су помешани? Према нашим информацијама, Неаполи је део града који представња велико упориште навијача П.А.О.К.-а, са друге стране заставу са тим именом можемо да видимо на трибини Супер 3-а као једну од главних, како објашњавате ово?
    Ми не желимо да причамо о нередима. Само ћемо рећи да је Солун није подељен. Арисови навијачи имају своје упориште у насељу Хиралио, где се и налази њихов стадион. Бити навијач неког клуба и носити заставу са именом неког дела града не значи да ти навијачи контролишу то насеље. Ми не желимо да ширимо пропаганду преко овог интервјуа, ако је неко проводио бар мало времена у Солуну, зна да је цео град црн и бео.

    11. Које је ваше мишљење о грчкој навијачкој сцени, да ли напредује или назадује?

    Грчка навијачка сцена је врло прљава. Ту не постоји и никад није постојала реч као што је поштовање или фер-плеј према противнику. Постоје неки трендови који су донети из Европе као што су кореографије, кежуал и „бодри свој локални клуб“ покрет али генерално менталитет је сиров. Ко је јачи преовладава. Реално овде не постоји сцена, сви се боре за себе и труде се да буду најбољи. Генерално, ми верујемо да су грчки навијачи јаки у свим аспектима навијачког живота иако су у константном рату са државом. Најбоље да питате наше европске противнике о нама.

    12. Једном је важило да су навијачке групе из Атине доминантније у односу на оне из Солуна, да ли мислиш да је то и даље тако?

    Као што смо раније напоменули нећемо да улазимо у детаље инцидената. Тешко је упоредити нас са навијачима из Атине, зато што су забрањена гостовања. Такође, чињеница да живимо у другим градовима отежава наше упоређивање снага управо из разлога што смо ми најјача група у Солуну и северној Грчкој док су они у Атини и јужној Грчкој. Једна ствар је сигурна а то је да ми путујемо у Атину на гостовања без карата и полицијске пратње и не само на фудбал већ и на кошарку и рукомет, док они са друге стране нису ни покушали да прошетају Солуном. Они дођу сви заједно и иду право на стадион, онда назад за Атину.

    13. Шта мислите о српској навијачкој сцени?

    Пошто имамо братство са Партизаном, пратимо вашу навијачку сцену колико можемо. Србе сматрамо као јаке навијаче и такође видимо да и ви имате проблема са полицијом и државом које не интересује правда већ само да виде навијаче у затвору. Менталитет нормалних људи, државе и медија који су против навијача је доста сличан као и у Грчкој. Генерално, сматрамо српску навијачку сцену као јаку са доста сличности са Грчком.

    14. Хвала што сте урадили интервју са нама и да ли имате неку поруку за навијаче у Србији?

    Хвала вама и Слобода за Гробаре!

  • ЦРНА ГОРА – РУСИЈА

    Да ли је могла утакмица квалификација за Еуро ‘2016, између Црне Горе и Русије да прође без Срба? Курац је могла! Ето баш тако!

    У братској Црној Гори, упркос небратској политици курви  последњих година,  навијачи из Србије заједно са браћом из Црне Горе и Русије су показали да има наде у будућности. Само треба бити паметан и упоран, без обзира на све. У тих пар дана, неке везе старе везе су ојачале, неке нове су рођене, а све заједно су показале да их тешко ко и шта може раскинути. Наравно осим нас самих. Али  како радимо, тако ће нам и бити…

    Знало се да ће много Руса доћи у Подгорицу тих дана, као што је и било. Многима је прва станица била Београд, па после обилазака других нам лепих крајева Србије, Српске, и Црне Горе, свима је завршна била Подгорица. Резултатски битна текма, али јебеш резултат, има нешто и изнад тога. Резултати долазе и пролазе, а акције и поруке са трибина остају много дуго, поготову ако се њима постижу добре ствари.  И постигнуте су. Довољно је пар реченица једног маторог Руса са краја текме , док је мурија држала људе у кавезу, коју ћемо вам пренети. Маћори је био мало цирке наравно  (а не,најбоље да неће да цирка домаћу лозу пре текме), дошао са две ћерке и женом пар дана раније, мало на одмор, али је примарна била текма. “ Браћо, Руси и Срби и Црногорци су браћа. Ја волим и Србе и Црногорце, и ви треба да волите нас. И ви треба да се волите међусобно. Јер ми смо православна браћа!“ У очима је истина, небитна је прича. А његов поглед је говорио све, и како је после тога погледао нас около, па ћерке своје. Верујем да ћете схватити о чему је говорио…

    Знало се да не може да прође без „нас“ на трибинама. Иако се у медијима провлачила прича и најаве новинарских лешинара о појављивању и евентуалним проблемима на утакмици, и од домаћих и других домаћих медија, све је било одлично. Од навијачке приче, никакве праве организације није било, што не значи да се ништа није организовало. Све је било некако спонтано, што је и најбоље. Вече пре текме је организован турнир у фудбалу и братско дружење, које се наставило до касно у ноћ. ПРАВА ПРИЧА!
    Од јутра  се дружење наставило уз цирку и стони тенис. Све је било спонтано, и како се ко чуо са другарима или Русима, друштво се увећавало. ПРАВА ПРИЧА! На крају се скупила фина екипица која је пркосила киши и душманима з’инат! Иако је небитно, али велики ривали су заједно блејали, причали, циркали и зезали. Значи може!!! Будућност, Партизан , Спартак, Зенит, Ц. Звезда, ЦСКА…СВИ ЗАЈЕДНО-ВСЕ ВМЕСТЕ!!! ПРАВА ПРИЧА!
    У граду никаквих проблема није било. Као што је и очекивано , и као што и треба, Руси су широм Подгорице угошћени братски. Пун град пре текме је одисао фудбалском атмосфером. Око стадиона и у граду је било присутно доста мурије, која се нормално понашала. Реално сви који су хтели да ућу на гостујући сектор, иако нису имали карте за тај, су ушли. Радује много клинаца и обичних људи, који су се појавили у кавезу, који је на крају баш добро попуњен био. Колико је било „нас“ са Русима, не зна се. Није било мало, то је битно.  Креће скандирање Русији, Србији, Косову и Метохији, Новорусији, наравно аплауз химни ЦГ.  Све одлично!
    Кореографија навијача ЦГ, креће текма. Браћа Руси стадардно и нису неки певачи, ал’знају да загрме. Онај ментол узима бакљу, баца је преко, она случајно погађа голмана, прекид. Ту већ креће оно што не треба. Они мало мање паметни почињу да протестују, и одједанпут се прави нека непријатељска атмосфера. До гостујућег сектора је на домаћој трибини било исто као организованих навијача репрезентације ЦГ. Углавном момци из Никшића, они су били први поред.  Наравно нећемо генерализовати све, али изгледа да међу собом имају доста глуперда до јаја. На поједина скандирања и покушај заједничке подршке исправним стварима, довољно је било пар мајмуна да одговори и понесе се онако како не треба, и усмери даље догађаје у погрешном правцу. Нећемо наводити шта како, задржаћемо се на добрим стварима. Њихова глупост је проузроковала одговор са „ове“ стране, и њихова прва столица је проузроковала исти одговор. Но, није то дуго трајало, и нећемо о томе. Тако то обично бива и у животу, паметни ће извући поуку, будале ће на крају да најебу. Но , треба им опростити јер си пиглу, и не знају шта раде. Надамо се да ће схватити једнога дана. Што пре то боље…
    Ипак, утакмица се наставила. Фудбал и није био нешто квалитетан, на трибинама такође ништа сад неко лудило. Руси, Срби и Црногорци су заједно братски гледали фудбал, сасвим довољно у принципу. Речима исписане мисли на платну су исказале поруку и оно што сви осећају. РУСИЈА-ЦРНА ГОРА-СРБИЈА-ТО ЈЕ ЈЕДНА ФАМИЛИЈА!, НАС И РУСА 300 МИЛИОНА.  А најважнија…  Поновљене су речи Митрополита Петра Првог Петровића, које је оставио на самрти у незаборав једном од највећих Црногораца у историји Петру II Његошу …“МОЛИ СЕ БОГУ И ДРЖИ СЕ РУСИЈЕ!“  
    Паметном доста…
    На почетку другог је запаљена она ђаволска НАТО застава, као порука свима! И једнима и другима и трећима!

    У другом опет ништа специјално , људи гледали фудбал, причали, зезали се, запевали понекад. Потом још један прекид после пенала и погођеног играча Русије, и крај. Мало држани у кавезу, доста мурије у центру али беспотребно. После дугог дана и текме, још мало дружења, пљека, пиво и разлаз до неке нове прилике.
    Све у свему, лепих пар дана у братској Црној Гори. Као што рекосмо на почетку… неке старе везе сз учвршћене, неке су рођене нове. Битно је да се прича међу свима наставља у правом смеру, и да братство јача не само кроз причу, већ на делима и у стварности.  Радује срећа међу Русима који су одушевљени свим причама око ове утакмице. Ово изнад су само неке од њих, а много је још неиспричаних, што је до јаја! Што рекоше у једном извештају са текме на једном навијачком порталу… NO SERBS-NO PARTY!  http://russian-ultras.com/rf/montenegro-russia.html

    Хвала браћи из Подгорице на свему!

    ЦРНА ГОРА-СРБИЈА-РУСИЈА – ТО ЈЕ ЈЕДНА ФАМИЛИЈА!

    ИЗВОР ТРИЕСТРИА 

  • Ultras Granata Torino

    Историја ваше групе је комплексна, а прошлост бурна.Можете ли да нам кажете како је настала Ultras Granata? 

    Средином 60-их група ‘Fedelissimi’ (једна од битнијих на трибини Маратона),представљала је кичму организовних тифоза у периоду у коме је било значајних превирања међу млађим члановима.Нешто касније подмладак прави засебан транспарент Commandos Fedelissimi,док остали настављају да делују у оквиру постојеће организације.Из недеље у недељу међу навијачима су се смењивали разни називи(Panthers, Tupamaros,Fedyn..итд)зависно од тога ко је био актуелан на међународној политичкој сцени.Ипак име Commandos се најчешће користило,па је у складу с тим одлучено да се транспарент качи на средини трибине.Године 1970 играла се утакмица Торино – Вићенца коју је судио Росарио Ло Бело и ту је све почело: црвени картони , два пенала у корист гостију за последњих пет минута при нашем вођству и на крају пораз резултатом 2-3.Каравани аутомобила разјареног народа дали су се у потеру за судијом,неред и хаос на улицама обележили су дан,а новине су у наредном броју означиле навијаче који су учествовали у тим догађајима као ‘ ултрасе ‘ .Овај термин је наишао на позитивну реакцију код људи , стога је одлучено да група понесе баш тај назив.Кренуло се са израдом транспарената на којима се налазила лобања по средини , мада су ‘ ултраси ‘ били саставни део клуба ‘ Fedelissimi’ све до 1973 , када је тренер Ђианони смењен од стране управе.Жеља навијача је била да Ђианони остане на тој позицији, што би значило борбу све до самог краја.Међутим ‘Fedelissimi’ су представљали меку линију , сукоб међу нама је отпочео , и после неког времена се завршио цепањем чланских карата млађих тифоза, који су љутито напустили канцеларију Карла Алберта.На самом почетку нам је било важно да будемо признати као независан клуб навијача који ће имати своје просторије , друштвени статус и званично име, па је тако и настао назив ‘Maratona Club Ultras Granata’ који је и даље у употреби.Имајући у виду горе изложене ствари везане за историју групе, неки ће рећи да смо као клуб навијача настали 1973, а да као покрет делујемо од 1969.Добра и лоша тифо издања не зависе од тога какве партије пружа фудбалски тим, већ све искључиво зависи од заједничког рада нас чланова.Тако на пример припадништво ултра покрету може да изађе из моде , али ми ћемо и даље да правимо добру атмосферу , па чак и да привучемо већи број људи иако ФК Торино не игра онако како се од њега очекује.Водећи чланови не морају да буду стриктно бирани међу онима који употребљавају песнице у сукобима , већ је пожељно да ту буду и особе које ће вас на прави начин репрезентовати ,они који су у стању да одрже однос дијалога са друштвом и новинарима. 

    На популарној “Curva Maratona“ ви не делујете сами. Које се још групе налазе на трибини и да ли постоје разлике међу вама? 

    Одмах до нас са леве стране налази се Granata Korps, док су са наше десне стране Leoni.Група Леони је ту већ деценијама и чине је избачени чланови екипе “Fedelissimi“. Њих карактеришу мање радикални ставови тифоза, искључиво заинтересованих за фолклорни аспект учествовања у прављењу добре атмосфере, што и није тако лоше за саму трибину.Granata Korps су настали у оквиру наше групе од стране оних који се нису слагали са званичном политиком Ultras Granate.То ипак не значи да онај ко је члан наше по сваку цену мора имати супротне ставове од њихових, нити се захтева од наших чланова да поседују партијске књижице као услов за приступање групи. 
    У сваком случају нема ништа лакше од тога да људи из наших редова, који се не слажу са идејама Granate Korps започну конфликт, али то нико од нас заиста не жели.Зато бих овом приликом хтео да истакнем како чланови Granate korps и Ultras Granate слободно могу да погледају у очи једни другима, а ја у овом интервјуу не желим да кажем ништа лоше о њима, јер би било некоректно причати о некоме ко није присутан. 

    Генерално у Италији влада уверење да прави торињани навијају за ФК Торино, док је ФК Јувентус тим за који навијају дошљаци.Да ли се слажете са овом констатацијом? 

    Моје мишљење је да људи одприлике на тај начин и посматрају навијачка језгра, међутим разлике нису баш тако јасне како се многима од вас чини: рецимо имате јужне крајеве који масовно прате ФК Торино, док Пијемонт важи за покрајину у којој Јувентус има превласт.Потенцира се прича о ФК Торину – клубу средњих и сиромашнијих слојева на једној, односно ФК Јувентусу – клубу богатих на другој страни, али ако бисмо дубље сагледали социолошку конотацију, могли бисмо да констатујемо да је Торо тим за који навијају широке народне масе, док за Јувентус навија племство.У смислу укорењеност тифо културе Торо је много хомогенији, па се самим тим јављају велике разлике између наше и трибине Јувентуса. 

    А када је реч о броју посетилаца на стадиону какав је ту однос снага? 

    Такође и овде сматрам да постоји разлика у посвећености, јер је наш просек увек 30.000 … када освајамо Скудето тај број може да досегне 40.000.Јуве може да испуни цео стадион у тренутцима када све иде по плану, али зато ће на утакмици Јувентус-Асколи на пример бити 5.000 гледалаца ако пада киша или је тим на средини табеле. 

    На гостовањима ван земље, који су страни навијачи оставили на вас најјачи утисак (ко вас је што се каже импресионирао) .. наведите ми битне разлике између ваше и страних група? 

    Разлике у менталитету нису оставиле на мене бог зна какав утисак ако сте на то мислили.Италијански навијач у иностранству ће бити примећен само ако носи боје клуба и ту све престаје: странци не разликују обичне навијаче од ултраса, баш због тога што њихове групе не разумеју конотацију одређеног начина облачења, тј моде која је код ултраса присутна.Са локалним навијачима немамо никаквих проблема.Колико се сећам последњи озбиљнији инцидент догодио се у Инсбруку када смо се сукобили са полицијом, јер су организатори у жељи да зараде већи новац од карата нагурали 20.000 људи у објекат који прима 15.000 гледалаца.Ми смо једноставно тада били принуђени да пробијемо у суседни сектор како би направили више простора, а полиција је након тога пустила керове на нас.За све ово добар део кривице сноси спортско друштво, јер не можете навијаче да сместите на монтажне трибине где је слаба видљивост и где је угрожена безбедност појединца. 
    Рецимо 80′-их у Моленбеку се десило да је приликом покушаја отимања транспарената пала ограда (да не напомињем како је објекат више личио на кокошињац него на стадион). Изненада, нашли смо се окружени полицајцима, па је Пианело стао испред нас мислећи да улећемо у терен да би правили инциденте. 

    У оквиру италијанске лиге која интересантна гостовања би издвојили? 

    Пре неколико година када смо се борили за Скудето, отишли ​​смо пут Фиренце у 4 дупке пуна аутобуса.Киша је падала као луда, а ми смо и поред тога ишли кроз град у кортеу као прави тифози.На самој утакмици цела трибина је навијала свих 90 мин. иако смо губили од домаћина резултатом 4-1.Е сад невезано за Италију мени лично је најлепше гостовање било у Нанту када смо победили са 4-0. Такође ће ми у сећању остати и Штутгарт, где смо се и поред пораза супер провели, и чак донели одлуку да намерно покваримо аутобус само да би остали један дан дуже. 

    Колико су жене присутне на Curva Maratona? 

    Па рецимо да их има око 35%, некад више некад мање зависно од утакмице.Не постоји град где жене на трибини имају баш толико активну улогу, међутим оне овде увек долазе у великом броју.

    Ваш однос са групама других клубова? 

    Официјелно пријатељство постоји са Ђеновом, Фиорентином и Лациом (Granata Korps је засновала ово последње). У коректним односима смо са Пизом, Баријем и Миланом .. затим ту долазе још неке групе према којима не гајимо ни љубав, ни мржњу … и на крају споменуо бих заклете непријатеље: Јувентус, Аталанта, Рома, Сампдорија и Интер. 

    Да ли је било људи у оквиру групе који су покушавали да је исполитизују или искористе зарад некаквих скривених мотива? 

    Колектив са израженом навијачком свешћу попут наше, увек се трудио да спречи монополизацију појединаца који су желели да врше политички утицај, мада је таквих било јако мало.Никада није могло да се деси да група буде под утицајем одређеног тренда, само зато што је вођа следио тај политички тренд.База се од почетка доследно држала основне идеје: општи интерес преовладава над интересом појединца унутар групе, а све идеологије које нису везане за фудбал држаће се подаље од ове идеје. 

    Последњих година дешавале су се непријатне сцене током дербија, али изгледа да се ситуација поприлично смирила.Шта је то што је утицало на промене у понашању? 

    Раније смо ризиковали затвор због неких акција које је било могуће извести без већих проблема. 
    Данас међутим нико не жели да се упушта у нешто што је рађено претходних година, с обзиром на то да ће вас полиција зауставити и пре него што стигнете до својих супарника.Чињеница да смо се скоро слизали једни са другима зарад виших циљева је нешто што нико не пориче, али интерпретирати баш на овај начин тренутну ситуацију делује у најмању руку неукусно.Наравно, ако се деси инцидент на дербију ми ћемо знати како да одреагујемо “ово треба посматрати са становишта обостране користи, а не са становишта пакта о ненападању“. 

    Можете ли да ми кажете нешто о организационим детаљима везаним за секције навијачке групе Ultras Granata? 

    Идеја многих људи је била да оснују секцију, али након првих година ентузијазма нико више није знао шта се с некима од њих дешава, нити су се појављивале на стадиону. Што се тиче оних које су наставиле са радом (а имају више филијала), ми смо у сваком случају увек били вољни да им економски помогнемо како би могле уредно да обављају своје активности.Секције обично израђују транспаренте са великим натписом ‘Ултрас’, а онда испод или поред стављају име региона или града из кога долазе.На тај начин оне поносно исказују своје порекло, јер се по томе сасвим јасно види чија су подгрупа.Треба ипак истаћи да су највеће секције оне које долазе из Лигурије и Централне Италије, за шта је заслужан момак из Гросетa чије име је Рикардо Ћећарели. 

  • Капија 13 Панатинаикос

    Интервју са припадником једне од најпознатијих навијачких група у Грчкој. Атина је некада била позната као колевка грчке културе и демократије, сада је ово метрополис познат по политичким протестима и окршајима на фудбалским утакмицама.
    – Реците нам нешто о историји вашег клуба:
    Пао је основан 1908. године. Наш грб је детелина, а боје клуба су зелено-беле. Име нашег стадиона је Леофорос на коме играмо од 1922. године. Срце Панатинаикоса је у Атини, али као што сам рекао имамо навијаче широм Грчке. Наш клуб је био далеко најуспешнији у Грчкој до 1979. године, када је Пао купљен од стране породице Вардиногианис, која је била веома богата, али није улагала много у клуб. Капија 13 основана је 1966. године, и пратимо клуб у свим спортовима.
    – Да ли сте присталице неке политичке партије?
    Званично, Капија 13 је аполитичка…има доста “антифа“ чланова, али има и неколицина “анти-антифа“ чланова. Бианко Верде је радикална група унутар Капије 13. Капија 13 је најстарија навијачка група у Грчкој, и поседује чланове широм света. Бианко Верде покушава да промовише радикалне идеје. Ми смо због солидарности у контакту са осталим навијачким групама. За нас, први непријатељи су фашисти/нацисти, полиција и судије, а након свега тога следе остале навијачке групе.

    – Шта је “ΝОΠΟ“ и Василеос Булгароктонос? “Наци“ групе?
    Да, биле су две “наци“ групе основане око 1975. године…постојале су 2 или 3 године, али су затим угашене.


    – Које су групе укључене у Капију 13?
    У прошлости, капија је била подељена на 13 група, као што је на пример Атина Фанс. Негде око 2000. године донета је одлука да се све групе уједине у Капију 13.

    – Каква су достигнућа вашег клуба?
    Ми смо у Грчкој освојили 20 првенстава и 17 купова. У европским такмичењима, играли смо са Ајаксом 1971. године у финалу Лиге Шампиона. Такође смо два пута стизали до полуфинала и једном до осмине финала. У кошарци смо освојили 33 титуле, 14 грчких купова и 6 пута смо освојили Евролигу. Имамо доста успеха и у осталим спортовима, посебно у одбојци.

    – Колико жена подржава Пао?
    Да, постоје жене које подржавају Пао и Капију 13. Докле год оне воле Пао и подржавају екипу, оне су добродошле у Капију 13.

    – Да ли имате много “тинејџера“?
    Да, имамо много “тинејџера“. Највећи број у групи чине људи између 20 и 30 година, а ту је и “стара школа“…навијачи од 40+ година.

    – Ко су вам пријатељски а ко непријатељски клубови?
    Пао је у братским односима са Рапидом из Беча…такође група навијача Панатинеикоса има братске односе са навијачима Роме. Мрзимо навијаче Олимпијакоса (Капија 7) који имају много присталица из Златне зоре (грчка десничарска политичка партија). Такође мрзимо АЕК, Црвену Звезду (Делије) и Лацио.

    Са Ултрас Рапид и “курва суд“ Рома смо у братству. Заједно смо путовали на утакмице и у редовним смо контактима. Идеја и Ултрас Рапид и роминих навијача је промовисање “антифа“ идеја, за разлику од навијача Аустрије из Беча и навијача Лација.

    Атина има 3 тима, Панатинаикос, Олимпијакос и Аек. Чувен је дерби између Панатинаикоса и Олимпијакоса. Панатинаикосови и Аекови навијачи имају мали број фашиста за разлику од навијача Олимпијакоса. У кризним годинама Панатинаикосови навијачи окарактерисани су као “антифа“ навијачи, за разлику од навијача Олимпијакоса које су карактерисали као фашисте. Гласине кажу да је председник фудбалског клуба Олимпијакос главни спонзор неонацистичким партијама у Грчкој.

    – У каквим сте односима са навијачима Динама из Загреба?
    Имамо добар однос са Бед Блу Бојсима због ривалства са Делијама.

    – Какви су односи са тимовима из Солуна?
    Односи са тимовима из Солуна су непријатељски, посебно са Арисом и са Паоком. У последњих неколико година није дозвољено гостујућим навијачима да путују у Солун, и обрнуто, тако да нема озбиљнијих инцидената.

    – Реците нам нешто о Панатинаикосовом стадиону
    Он се налази у центру Атине. Оригинално име му је Апостолос Николаидис, који је био један од првих председника Панатинаикоса. Углавном га зовемо “Леофорос“ због улице која је поред њега. То је био први стадион у Грчкој који је имао траву, са капацитетом од 16.000 места. Због релативно малог капацитета Пао је годинама играо на Оаки, која прима 70.000 људи…међутим готово сви наши навијачи воле Леофорос… то је наш дом. Вреди поменути да се у периоду када су Немци освојили Грчку 1941. године, наш стадион био главно место на коме су се окупљали побуњеници…ту је била и тајна школа.

    – Колико људи у Атини подржава Пао?
    Атина је главни град Грчке са око милион становника. Сматра се једним од најзначајнијих историских градова у Европи. Тешко је рећи тачан број навијача Панатинаикоса из Атине, али рекао бих негде око 200.000.

    – Колико људи подржава остале Атинске тимове?
    Олимпијакос је “набавио“ много навијача у последњих 20 година. Они од прилике имају исти број навијача као и ми, можда и више…али ради се о квалитету навијача а не квантитету. Аек такође има велики број навијача, али не као Олимпијакос и Панатинаикос. Од осталих Атинских клубова Паниониос има око 6.000 навијача.

    – Које је ваше најдаље гостовање?
    Мислим да је наше најдаље гостовање било у Велсу 1989. године. Такође смо путовали на Исланд и у Финску, али са малим бројем људи.

    – У Грчкој постоје строги закони за навијаче?
    Да, имамо веома строге законе. Тужно је што нема довољно солидарности међу навијачима свих тимова. Постоји мржња међу навијачима и до сада нисмо уједињени као целина за заштиту наших навијачких права.

    – Какве су цене карата, може ли се ући бесплатно?
    Цене су углавном између 10 и 20 евра…може се ући бесплатно тек око 20. минута утакмице.

    – У који град у Грчкој вам је најтеже отићи?
    Идемо скоро сваке године у Ксанти. У Солун је веома тешко ићи, пошто Паок и Арис имају веома велики број навијача и сукоби су неминовни. 

    – Реците нам нешто о политичкој орјентацији на Грчкој навијачкој сцени
    На Грчкој навијачкој сцени постоји тенденција за “без политике“. Капија 13 и Капија 7 су званично аполитичке. Међутим, као што сам раније рекао већина навијача Капије 7 су десничари. У Капији 13 последњих година има много “антифа“ фанова…али и неких фашистичких присталица, па се дешавају повремени конфликти унутар стадиона. Већина навијача Аека су лево орјентисани. Од осталих тимова, левој страни припадају навијачи Ираклиса, Панатоликоса, Олимпијакос волоса, Ники волоса, Пас Јањине и Ариса.

  • Варвари 1987 – Будућност Подгорица

    – Уводне речи о групи:
    Навијачка група Варвари основана је 1987. године. Прва окупљања и певања на стадиону под Горицом кренула су много раније, готово деценију пре правог организованог навијања. Април 1987, и сусрет са Ријеком, односно Армадом, узима се за први навијачки “запис“ у Подгорици. Од тада креће историја Варвара, једне од респектабилнијих група на просторима бивше Југославије…проткана свиме што чини живот ултраса: успонима, падовима, кореографијама и неизбежним инцидентима.
    Од када су основани до данас, друштвена, социјална, чак и географска карта Балкана се више пута променила…и то је знало утицати на бројност, чак и прекид у постојању (1992-1994). У почетку бројност је била око 500 људи, тада када се развијао дух урбаног у Титограду, који тешко прихвата трендове са запада, а посебно наопако гледа на Ултрас културу и све што она носи са собом. “Дивљаци“ и “будале“ убрзо ће постати симбол града, пионири отпора малограђанштини и чувари подгоричког универзума. Варвари су убрзо постали хомогена и снажна група. Нису трпели једног вођу јер, како су рекли “Тифу“…“не видимо разлог да код нас мора постојати неко коме би се клањали“. Први, аматерски транспаренти, прве бакљаде, гостовања и велики успон, обележавају првих 5 нервозних година.
    – Период након 1994. године:
    Садашња екипа Варвара практично поново оснива групу у јуну 1994. на утакмици против Војводине. Деведесете и почетак 21. века су прожете распадом две државе и црногорском независнишћу, тако да је група протутњала кроз чак три лиге, све више радећи на организацији и бројности, реквизитима и транспарентима. Слике, новински чланци и извештаји о инцидентима говоре уместо нас. Ми говоримо бројкама. Ни једно гостовање у заједничкој лиги Србије и Црне Горе није пропуштено. На гостовања одлази од 100 до 300 људи, док на домаћем терену бројка не пада испод 400, а иде и до 2.500 људи.
    – Навијачко братство:
    Мераклије Ниш су потврдиле братство са нама које датира још из доба Југославије…Настављамо константни успон и борбу за престанак репресије над навијачима.

  • CVUCS Политехника Темишвар

    Већ дуже време смо сведоци сјајних издања навијача Политехнике а после двомеча са Партизаном и сјајног гостовања у Београду одлучили смо да одрадимо интервју са њима како би што више сазнали о њиховој групи.

    1. Напишите нам нешто о историји навијања у Темишвару:

    Традиција организованог навијања у Темишвару постоји од раних `70-их година, када је у нашем граду оформљена прва навијачка дружина. Комунистички режим који је тада све држао у својим рукама није наравно допустио да се цела ова прича нормално развије, тако да је све функционисало са неминовним прекидима. После пада комунизма 1989. године, уследио је нов почетак. Године 1990. навијачи напуштају западну трибину, где су до тада седели, и премештају се на југ, под именом “Kommando Poli“. То је било језгро око којег је касније (1995) основала навијачка групација “Commando Viola Ultra Curva Sud“ . Након 2002. следи реорганизација јужне трибине, тако што настају нове групације које настављају активност КВУКС-а.

    2. Опишите нам Вашу организацију (гостовања, корео, маркетинг …):

    Не можемо рећи за групацију “Commando Viola“ да је Бог зна како организована. Наше се акције махом заснивају на сентименталним импулсима, а мање на дисциплини и претераној озбиљности. Кореографије се обично довршавају неколико дана пре утакмице, гостовања се организују дан-два пре поласка, а ни маркетинг нам није на завидном нивоу. У целој причи о организовању јужне трибине укључено је највише неколико десетина људи, сви остали су навикли да долазе на готово. Невоље које су нас задесиле у последње време некако су успеле да нас уједине, видело се да су људи ипак спремни да понечто и добровољно ураде за Поли.

    3. Пријатељи/Ривали:

    Непријатеље делимо на две категорије. Прву сачињавају клубови који су никли у доба комунизма и који су на спортском плану представљали све оно што је Темишвар годинама мрзео. Њиховим настанком ускратили су нам педесет година фудбала, изоловали су нас, подчинили, свели на разину толерисаног сегмента и наметнули сопствену диктатуру. Сви трофеји су доспевали само до њихових сала, јер је другима право на спортску радост било ускраћено. Погађате вероватно да се односимо на Стеауу (клуб војске) и Динамо (клуб милиције) из Букурешта. У другој категорији би се нашао клуб УТА из оближњег Арада (50 километара од Темишвара). Њих често називамо сељацима и исфрустрираним малограђанима, јер се махом тако и понашају. Има и тамо квалитетних људи, али већина је очајна. Они живе захваљујући мржњи којој гаје према нама, што и није баш нормално и здраво.
    У добрим односима смо једино са Рапидом из Букурешта. Рапид је такође клуб који је основан у међуратном раздобљу и који је много пропатио у доба комунизма. Ујединила нас је очајниčка борба за опстанак у тим тешким временима, па смо зато остали у добрим односима и после 1989.
    Навијачке групације постоје и у Крајови, Васлују, Клужу, Плојесту али са њима нисмо ни добри ни лоши. Неки имају пријатеље међу њима, неки су се тамо на гостовањима потукли, али немамо јасно дефинисане односе. Остали градови врло мало значе на румунској навијачкој сцени.

    4. Колико просечно људи је у копу на домаћим а колико на гостујућим текмама:

    На јужној трибини долазе у просеку 2500 људи. Наш југ има око 6000 места, тако да је на утакмицама прилично испуњен. На гостовањима краћим од 500 километара имамо преко 500 људи, а у Букурешту и више. Највише би требао да нас има у Араду, јер је близу, а и ривалство је велико. Нажалост нихова арена је врло мала, тако да никад не примимо више од 400 карата.

    5. Наведите нам подгрупе на Вашој трибини и нешто о њима:
    Поменуо бих следеће: Banatica, Batalion Giroc, Drojdierii, Masseria, GAV, Hell Unit, Urban Guerilla и MCMXXI

    “Batanica” је женска групација. Настала је 2006. и врло је активна. На свакој утакмици се појављују са великим заставама, заставама на два копља, итд. Често иду и на гостовања. “Batalion Giroc“ постоји већ 5 година у оквиру “Kommando Viola“. Већина чланова станује у кварту званом Ђирок, по којем је групација и добила име. Понекад учествују у изради кореографија, иду скоро на сва гостовања, певају све време, али проблем је што су већином клинци. “Drojdierii / Masseria“ су две групације које су све време радиле и активисале заједно, тако да многи не чине разлику међу њима. Познатији су као десно оријентисани хулигани. Неко су време седели на северу јер су желели да се изолују од остатка навијача. Фурали су свој фазон, али су после учесталих притисака клуба и жандармерије морали да се врате на југ. Ретко учествују у изради кореографија. Не певају све време и у последње време нису баш активни. Многи су старији чланови напустили групације, најчешће због проблема са законом. Они су својевремено били најрадикалнији и најагресивнији навијачи Политехнике. Тренутно су у фази реорганизације. Један од главнијих ликова је Србин. “Gav“ (Gruppo Autonomo Viola) је групација навијача Политехнике из града Карансебеша. Немају велику традицију, али су млади и перспективни. Врло су активни на трибини. “Urban Guerilla“ је једна од најактивнијих и најконстантнијих групација у оквиру “Kommando Viola“ . Редовно производе нове навијачке материјале и реквизите, а на утакмице долазе са мноштвом застава на два копља, великим и малим заставама, итд. Често истичу бенере са порукама и врло активни су кад је реч о изради кореографија. Једна су од најдисциплинованијих групација са јужне трибине. . Вођа групације је српског порекла.
    Врло активни и добро организовани су и бивши чланови групације “Ulrarnativ”. Велика бројност, много застава, заставе на два копља, поруке, сопствене кореографије. Такође, одлична бројност на гостовањима. Редовно производе нове навијачке материјале и смишљају нове песме. “MCMXXI“ (1921) је навијачка групација која тренутно активише на северној трибини. Сачињавају је махом млади људи. Активни су, певају током целе утакмице, имају заставе, своје материјале, чак и неке сопствене песме. Вођа групације је пола Србин.

    6. Сведоци смо велике спора око Вашег клуба, напишите нам шта се ту тачно дешава:

    Институт «Политехника» је основао 1921. године студентску екипу Политехника Темишвар. Овај је институт, са свим добрим и лошим стварима, био уз тим пуних 80 година. Године 1997, на основу контрадикторних и нејасних закона донетих у посткомунистичкој Румунији, неки су неспособни и злонамерни појединци, праћени испуњењем личних интереса, удаљили институт «Политехника» из структуре клуба. Клуб почиње да тоне, стигавши до ивице банкрота. Године 2000. финансијер клуба постаје Италијан Клаудио Замбон, који 2001. напушта Темишвар, а 2002. успева да скоро потпуно уништи Политехнику. Са великим напорима тим успева да закључи сезону, али испада у трећу лигу, са ризиком да у сваком тренутку банкротира. Истовремено, Политехнички се институт залагао да се тиму којег он представља призна да је настављач традиције клуба основаног 1921. Тим Политехничког института успева да уђе у прву лигу 2002, под именом Политехника АЕК Темишвар (то је име важило две године), да би се касније променило у КСУ Политехника Темишвар. Две године након што је напустио град, Замбон је основао 2003. у Букурешту нови клуб, назван такоđе Политехника Темишвар. Уз помоћ корумпираних ликова из Румунског фудбалског савеза догађа се нешто невероватно цела историја клуба основаног 1921. приписије се овој новонасталој творевини, која није имала никакве везе са Темишваром, са Политехничким институтом нити са историјом љубичасто-белих. Уз помоћ лажних докумената које је примио од Румунског фудбалског савеза, Италијан је довео пред Међународним спортским трибуналом наш клуб, тражећи да нам се забрани коришћење имена Политехника Темишвар и љубичасте боје.У мђувремену, наш клуб зарађује на свим судовима спорове са Италијаном, али нам Румунски фудбалски савез чини нову неправду – тамошњи људи, осећајући се вероватно кривим, нису проследили Међународном спортском трибуналом целокупну документацију која је била потребна да наш клуб коначно победи. Међународни спортски трибунал је донео неповољну пресуду по нас, на основу лажних папира састављених 2003. године. Пресуда је била катастрофална: забрана коришћења имена Политехника и љубичасто-беле боје !
    7. Наведите нам Ваше акције везане за насталу ситуацију као и планове за будућност борбе :

    Не знамо тачно какве ћемо кораке предузети јер нисмо се до сада никад суочили са нечим сличним. Све зависи од тога како ће ствари напредовати. Сматрам да у својству навијача не можемо учинити више од онога што смо учинили:
    Три протестна скупа, у центру Темишвара, која су окупила више од 10.000 учесника сваки пут, протест испред зграде румунског фудбалског савеза у Букурешту, блокирање пута ка аеродрому у Букурешту (где је дошло до сукоба између навијача и жандара), безброј кореографија и порука …Навијачи су такође урадили веб страницу где је најбоље представљена наша борба: www.justiceforpoli.com
    Једна ствар је сигурна, да нећемо се зауставити док не победимо и не вратимо оно што нам припада !

    8. Захвални смо Вам на подршци коју пружате нашем народу по многим питањима, да ли можете да нам образлозите то:

    Класична је већ она узречица: «Румунија има два пријатеља: Србију и Црно Море». Пријатељство са Србима је посебно присутно у Банату, где живи значајна српска заједница. Имамо доста Срба на Југу, а и пријатеље у Србији (навијачи различитих клубова). Због тога не можемо да будемо равнодушни када се једном пријатељском народу дешавају такве неправде. Наравно, све што предузимамо је само морална подршка, не можемо учинити више, иако бисмо често хтели. Не ретко смо имали утисак да је борба српског народа симбол борбе свих истинољубивих и слободољубивих Европљана против организованог светског зла, па смо се зато и солидарисали са вама.

    9. Упознајте нас са румунском навијачком сценом:

    Румунску навијачку сцену карактеришу нестабилност и динамичност. Расположење навијача се мења из године у годину. Не постоје константне ултрас групације старије од 5-6 година. Неки фурају ултрас фазон, неки кежуал, понекад хул. Но, и ми Румуни смо заражени балканизмом, те нам је често и нарав таква, променљива и попустљива. Јаки тимови имају и најбоље навијачке дружине, али су се у задње време појавиле групације и у мањим срединама, што је за сваку похвалу.

    10. Видели смо протесте уједињених румунских навијача, несто више о томе:

    Врло је тешко да румунски тифоси остваре заједнички фронт против репресивног система, првенствено због неозбиљности и велике нетрпељивости међу навијачима.. С друге стране, штампа нас никад није подржала, чак напротив. Најзначајнији тренуци су били на заједничким протестима у Букурешту. Први је био за неке навијаче Динама ухапшене у Бугарској, а други против закона о “узбијању хулиганизмa“.

    11. У марту следеће године игра се Румунија-Србија, реците нам Ваш 
    став поводом репрезентације као и став осталих група:

    Репрезентација Румуније нема пуно ватрених присталица у Банату, првенствено због големих проблема које нам је Румунски фудбалски савез нанео. Фудбалску репрезентацију доживљавамо као пројекцију Фудбалског савеза, који нам је одвратан. Наше родољубље се не огледа у односу према репрезентацији. Да се разумемо, ми њих не мрзимо, немамо ништа против играча, радовали смо се успесима Румуније на многим такмичењима, али свињарије које нам Савез непрестано сервира удаљили су нас од целе приче. Постоји групација “Honor et Patria“ која редовно навија за репрезентацију, али мало је Темишвараца који подржавају тај пројекат. Често су на утакмицама репрезентације избиле туче међу навијачима из Букурешта. Једино када смо играли против Мађарске и Бугарске смо некако успели да скупимо редове, али није то то.

    12. Играли сте двомеч са Партизаном, ваши утисци:

    Знали смо да су Гробари узор многим навијачима у свету. Нису нас разочарали ни у Темишвару ни у Београду. Знали смо шта нас очекује, није нас ништа затекло.
    Пријатно нас је изненадио пријатељски однос већине Гробара према нама. Ако би радили мало боље кореографије Гробари би били стварно једна комплетна и елитна навијачка дружина.

    13. Порука навиачима у Србији ?

    Подржавајте локалне тимове!
    Интервју из 2009-те,извор Н.И.Н 

  • Интервју – Лех Познањ

    – Реци нам нешто и историји навијача Леха из Познања.
    Ово је питање кога сам се плашио, јер стварно не знам одакле да почнем. После 1989. група је почела да се развија, да би се око 93. придружила врху пољских навијачких група, где смо и данас. За ових 16 година бих могао књигу да напишем, тако да ћемо то прескочити, и причаћемо о данашњим данима.

    – Реци нам нешто о организацији групе.
    Веома добро смо организовани. Овде у Пољској, најбитније да се клуб испрати на гостовањима, тако да смо обавезно на сваком гостовању, у Пољској или Европи. Ове сезоне смо билу у Ленкорану из Азербејџана, Ст. Галену, Бечу, Удинезеу, Ротердаму и Москви, а највише нас је било у Ротердаму око 3000. Путујемо у великом броју и уздуж и попреко Пољске, возовима, аутобусима и колима. На финале Купа у Чорћов нас је отишло око 9000, са 5 возова и много кола. То нам је било најбројније гостовање у последње време. Организација путовања углавном припада организацији „Wiara Lecha“ (Лехов народ), који представља официјелно удружење задужено за организацију путовања, финансија, навијачки фонд, дистрибуцију карата, маркетинг, хуманитарене и меморијалне акције и односе са јавношћу. За кореографије су углавном задужене две групе „Ultras Lech“ и „е–Lech“, које у принципу често раде заједно. Такође доста људи учествује и помаже на овај или онај начин у разним активностима а да нису део ових групација. Постоји преко 40 официјелних фан клубова Леха, већином у регији Велика Пољска, али такође и широм Пољске и иностранства. Највећи и најјачи клубови су Гостин, Пила и Гњиезно. У Познању постоји 10 секција. На челу сваког фан клуба је један човек који добија информације и преноси осталима, што веома помаже када су гостовања у питању а и још неке друге ствари.

    – Наведи нам главне групе.
    Као што рекох, официјелна удружење је „Wiara Lecha“, за кореографије су „Ultras Lech“ и „e–Lech“. Постоје две групе за „гиманастику“ – „Young Freaks’9“ и „Brygada Banici“, које се заједно представљају као „LPH“. Најјаче секције су „SzwadronGostyn“ и „Legion Pila“.
    – Да ли ултрас и хулиганске групе одвојено делују?
    Да, одвојено раде, мада ултраси не раде ништа без одобрења ових других. LPH је главна група и она предводи трибину.

    – Пријатељи/непријатељи?
    Специфичност пољске сцене је да сви имају пријатеље. Мислим да је разлог томе то што у Пољској има заиста много хулиганских група, и веома је тешко када си сам. Друди разлог је „словенски менталитет“, тј. када имаш пријатеље- имаш с ким да пијеш и да се дружиш. Надамо се да нас ви Срби разумете шта мислимо под тим, јер сте исто Словени. Наши пријатељи у Пољској су Краковија, Арка Гдања (тзв. Тријада Лех-Арка-Краковија), КСЗО Островец и Заглебје Лубин. Од страних смо имали пријатељство са Спартаком из Москве, али су они одлучили да прекину то пријатељство током наше посете Москви када смо играли против ЦСКА. Остатак Пољске су нам непријатељи, а највећи су Легија Варшава, Рух Чорћов, Висла Краков, Лехија Гдањск, Сласк Вроцлав, Заглебје Сосновец, Погон Шћећин, итд, итд…

    – Сви знају да сте пре неког времена имали „сусрет“ са навијачима Ц. Звезвде. Реци нам нешто о томе из „вашег“ угла.
    Па…то за нас није био контакт. На жалост, дошло је до неразумевања у комуникацији, jер нисмо желели тучу са помагалима, већ чисто на руке. Када су зауставили аутобусе, изашли су наоружани свим и свачим. Ми нисмо имали ништа, и морали смо да се повучемо. Први наш утисак је био да то није било часно од Делија, али су после они рекли да су мислили да могу да користе све осим хладног оружја, како је то уобичајено код њих, и да се не бију чисто на руке. Све у свему, штета што је дошло до проблема у комуникацији и одмеравања снага.
    – Реци нам нешто о пољској сцени. Најбољих пет група, кога највише поштујете?
    Посебност за пољску сцену су туче по шумама, на које смо приморани због полиције. Она прати групе, и снима буквално све. Уколико се нешто деси и уколико су снимили, хапсе људе људе и после неколико месеци, где специјалне снаге полиције упадају у куће у 6 ујутро. Наравно, има дешавања и акције и на стадионима и путевима, али су људи веома опрезни и морају бити због мурије, поготову је закон данас веома суров, и глуп у исто време због предстојећег Европског првенства у Пољској и Украјини 2012. године. Карактеристике за пољску навијачку сцену су сигурно добре туче, много пиротехнике и добре кореографије. Веома је тешко одредити пет најбољих група у Пољској, јер постоји много аспеката које морамо да узмемо у обзир. Нећу спомињати Вислу и Краковију јер не поштују договор о употреби оружја, и њихов рат је однео много живота до сада. Такође ћу прескочити нас, јер је непристојно да нас ставим на прво место, тако да ћу навести Рух Чорћов, Легија Варшава, ЛКС Лођ, Виђев Лођ, и Лехија Гдањск. Ми имамо респект према свим пољским групама мање или више, осим за Рух који се не осећају Пољацима, не певају пољску химну и залажу се за одвајање Горње Силесије од Пољске.

    – Знамо за постојање две велике „тријаде“ у Пољској. Реци нам нешто о томе.
    Једна је Лех-Краковија-Арка Гдањск а друга ЛехијаГдањск-Висла Краков-Сласк Вроцлав. Већина инцидената се дешавала током деведесетих углавном приликом текми репрезентације, али након пакта о ненападању на текмама репрезентације, тријаде се нису среле у пуном саставу већ дуго времена, иако је наравно било окршаја између ових екипа.

    – Опиши нам о чему се ради и шта је договорено на састанку навијачких група у Познању пре пар година.
    Састанку су присуствовале скоро све најбитније групе из земље, и расправљало се о коришћењу оружја у тучама. Склопљен је тзв. „Познањски пакт“, да се у договореним тучама не користи никакво оружје, као и да се у евентуалним сусретима не ломе аутобуси и аутомобили. Уколико се због навале адреналина и деси понекад да се оштети неки бус или ауто, штета мора да се надокнади. На утакмицама репрезентације моће доћи до сукоба само уколико су обе стране заинтересоване за то, и то искључиво ван стадиона. То је то у принципу…

    – Да ли све групе поштују договор?
    Краковија и Висла не, такође и пар неких мањих група. Неке групе поштују, осим када је неки локални баш омражени ривал али то се зна…

    – Да ли је истина да Лехова фирма добила сваку договорену фер тучу? Да.

    – Неке успомене из најбољих туча?
    Доста туча се десило овде. Најбоље су биле против „Легије и другара“( Погон Шћећин, Заглебије Сосновиц и Олимпија Елблаг- 200 људи) на улицама Варшаве, мислим ‘2003. Нас је било 120 , и житељи Варшаве који су нас гледали са прозора су нас наградили аплаузом после наше победе. Исте године је Арка играла против Сласка, када су се последњи пут среле Тријаде. Колико се сећам, било је 180 људи са обе стране. Ми нисмо били наоружани, они јесу. Један „наш“, навијач Арке је убијен, и скоро сви смо завршили у затвору. Релативно скоро смо имали још једну пеглу са „Легијом и другарима“, на нашем повратку из Бијалистока, и ту смо добили на њиховом терену. У нашој регији, Велика Пољска, и нисмо имали неких великих гимнастичких сусрета, у увек морамо то да јуримо на гостовањима. Највећи сукоб је био са Рухом, њих око 250 и нас око 200. Пред утакмицу су Рухови хулигани причали свима како ће то бити крај Леха, и како нам батине не гину. Ипак, то нису успели да спроведу своје речи у дела, и добили су веома болну лекцију. Било је и много сукоба у бројкама од 10 до 50ак људи. Од иностраних хулиганских групација срели смо се са „кремом“ немачке екипе, 50 на 50, и њих смо добили. Нажалост, на последњем гостовању у Москви, нисмо успели да се сретнемо са екипом ЦСКА. Приликом гостовања у Ротердаму, одбили су да се нађемо, али су исекли доста гума на нашим аутомобилима…
    – Јел’ тренирате нешто?
    Тренирамо бокс, бразилски џиу-џицу, и остале врсте борилачких спортова са контактом. Неки од нас се активно боре и у професионалним ринговима и кавезима, мада се највише трудимо да сваке недеље истренирамо кроз јурњаву за противничким фирмама.

    – Полицијска бруталност у Пољској?
    Као и свугде, пандури у Пољској су такође говнари. Користе сузавце, гумене метке, и пребијају људе кад год могу. Могу да те ухапсе и ако ниси ништа урадио и увале те у невоље. У последње време су зготивили да ти упадну на гајбу у 6 ујутру, са сачмарицама упереним у фацу и то. Углавном, можеш да заглавиш творза на дуго година ако те оптуше за напад на њих, тако да је доста тешко да лепо изакцијаш када су у близини…тако да…баш их не волимо, али баш!

    – Јел Лехова екипа прати репрезентацију? Какав је однос са осталим екипама на текмама?
    Па у принципу не пратимо репрезентацију. Гомила „нормалних“ навијача је ту, па ето. Постоји пакт о ненападању на репрезентацији, тако да…ни остале велике екипе нису активне тада, нарочито на текмама када смо домаћини. Ако и одемо, одемо у мањим екипама, чисто да погледамо шта се дешава, или да видимо госте. Е сад, ако је неко „занимљиво“ гостовање, ту већ доста „добрих момака“ може да се појави, као нпр. када смо играли у Београду. Такође приликом великих такмичења попут Мондијала или Еура, пандури смарају регистроване људе и праве проблеме. За наредни Еуро који се одржава у Пољској, бићемо ту 😉

    – Да ли пратите навијачку сцену у Србији?
    Да наравно, много људи прати дешавања у Србији. Сви знају за Делије и Гробаре и за одличан дерби који имате, али и остале групе се прате. Сви цене неколико најбољих екипа из Србије, које су и у врху европске сцене, и које су заједно са пољским и руским екипама најјаче на континенту.

    Још једна битна ствар…

    Не обраћајте пажњу на нашу владу, које не представља нас, и оно што ми мислимо. Око једне ствари се сви пољски навијачи слажу, и сви прави Пољаци говоре:“КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!“

    Поздрав свима у Србији!

    Интервју из 2010-те,извор НИН