1931

​Цитати из књиге „Forza Roma – daje lupi“

Ово је прича голмана Роме Фуфа Бернардинија везано за утакмицу 08/03/1931 Наполи – Рома 3:0: 

„У то време су сви носили шешире или качкете: да би препознали неког да ли је из Рима, скидали су капе људима и гледали етикете, јер су на основу њих знали да ли је шешир купљен у Риму или у Напуљу. 
Ако је шешир био из Рима, зна се, следиле су батине. Сви возилимама са римским таблицама су избушене гуме, а неки су аутомобили гурнути у море. Да не говорим о гадјању парадајзом у местима око Напуља када смо се враћали кући. 
Клима је била узаврела, много напета… После утакмице се враћамо хотелским аутобусом ка станици,а иза нас прати ауто са четворицом који константно вредјају и провоцирају. Пре него што смо стигли до Мардјелине, заустави се аутобус и изадјемо ја, Ферарис и још неко и почну да севају ударци …“

​Алфонсо Били каже :“Нетрпељивост у другој лиги је била велика. Мали терени, а никаква контрола. Медју нама је било много финих момака, али много и оних са криминалним досијеом. Чуо сам за бодења ножем, али то никада нисам видео. Медјутим каменовања, туча и тучица… је било у изобиљу. Било је група које су кршиле закон. Улете у продавницу или кафић и све живо покупе, тако да газда само може да затвори локал.“ 
Адриано Вердолини каже: „На гостовања смо ишли у хиљадама, али свака група за себе, па би се нашли испред стадиона. У Кастелмареу (периферија Напуља), многи наши навијачи су имали непријатности. У Салерну је био прави мали рат. У Луки је је такодје било чарки. У Валдању је била цивилизована публика, која нас је лепо дочекала. На последњем гостовању 22/06/1952 у Верони, била је велика туча. Било је 5000 наших навијача, и после утакмице смо сви заједно ишли у групи кроз град, до железничке станице“.

​“Сезона 1957/58, најопасније гостовање је било оно у Напуљу. Када је Рома победјивала, возови нису кретали…, иако ниси имао никакво обележије, они су имали форе како да те препознају, или би те питали колико је сати и по акценту би схватили одакле си, или би ти руком бацили шешир, и онда би ако би видели да је постава Борсалино, био би у великим проблемима…“ 
„За дуга гостовања на север Италије, често је возове организовала Рома и то по посебним ценама. На пут би кренули и они проблематични, који су увек били у форми. Негде 1958. године, Рома је организовала воз, и путници су добили на поклон флаше вина и црвеножуте кутије цигарета. Ови проблематични су сваки пут када би воз успоравао и улазио у станицу, гадјали флашама, што је додатно успоравало пут, тако да смо каснили. Стижемо са закашњењем у Милану, али утакмица Интер – Рома само што није почела. Утрчавамо у први транвај, али се испоставило да је погрешан. Онда смо приморали кондуктера да промени трасу и да нас вози право до Сан Сира. Стижемо на стадион и улећемо у сектор за који нисмо имали карте. На трибинама, неки наши почињу да малтретирају остале гледаоце. На повратку је уништен цео воз…“ 

Фабрицио Грасети: „Пре него што си кретао на гостовање у Напуљ, морао си да се помолиш Богу да те сачува. Алфа Ромео мога оца, био је паркиран на молу, завршио је у мору са осталим аутомобилима римских таблица, када су их у море гурнули Наполитанци. Једном такодје подно Везува, један је покушао да ме испржи бакљом, био са клинац, али сам успео да га ударим и да се спасим. 
У Ферари октобра 1967., завршио сам у полицијској станици после туче након утакмице, када смо победили Спал са 1:0 голом Теколе …“