– Реци нам нешто и историји навијача Леха из Познања.
Ово је питање кога сам се плашио, јер стварно не знам одакле да почнем. После 1989. група је почела да се развија, да би се око 93. придружила врху пољских навијачких група, где смо и данас. За ових 16 година бих могао књигу да напишем, тако да ћемо то прескочити, и причаћемо о данашњим данима.
– Реци нам нешто о организацији групе.
Веома добро смо организовани. Овде у Пољској, најбитније да се клуб испрати на гостовањима, тако да смо обавезно на сваком гостовању, у Пољској или Европи. Ове сезоне смо билу у Ленкорану из Азербејџана, Ст. Галену, Бечу, Удинезеу, Ротердаму и Москви, а највише нас је било у Ротердаму око 3000. Путујемо у великом броју и уздуж и попреко Пољске, возовима, аутобусима и колима. На финале Купа у Чорћов нас је отишло око 9000, са 5 возова и много кола. То нам је било најбројније гостовање у последње време. Организација путовања углавном припада организацији „Wiara Lecha“ (Лехов народ), који представља официјелно удружење задужено за организацију путовања, финансија, навијачки фонд, дистрибуцију карата, маркетинг, хуманитарене и меморијалне акције и односе са јавношћу. За кореографије су углавном задужене две групе „Ultras Lech“ и „е–Lech“, које у принципу често раде заједно. Такође доста људи учествује и помаже на овај или онај начин у разним активностима а да нису део ових групација. Постоји преко 40 официјелних фан клубова Леха, већином у регији Велика Пољска, али такође и широм Пољске и иностранства. Највећи и најјачи клубови су Гостин, Пила и Гњиезно. У Познању постоји 10 секција. На челу сваког фан клуба је један човек који добија информације и преноси осталима, што веома помаже када су гостовања у питању а и још неке друге ствари.
– Наведи нам главне групе.
Као што рекох, официјелна удружење је „Wiara Lecha“, за кореографије су „Ultras Lech“ и „e–Lech“. Постоје две групе за „гиманастику“ – „Young Freaks’9“ и „Brygada Banici“, које се заједно представљају као „LPH“. Најјаче секције су „SzwadronGostyn“ и „Legion Pila“.
Ово је питање кога сам се плашио, јер стварно не знам одакле да почнем. После 1989. група је почела да се развија, да би се око 93. придружила врху пољских навијачких група, где смо и данас. За ових 16 година бих могао књигу да напишем, тако да ћемо то прескочити, и причаћемо о данашњим данима.
– Реци нам нешто о организацији групе.
Веома добро смо организовани. Овде у Пољској, најбитније да се клуб испрати на гостовањима, тако да смо обавезно на сваком гостовању, у Пољској или Европи. Ове сезоне смо билу у Ленкорану из Азербејџана, Ст. Галену, Бечу, Удинезеу, Ротердаму и Москви, а највише нас је било у Ротердаму око 3000. Путујемо у великом броју и уздуж и попреко Пољске, возовима, аутобусима и колима. На финале Купа у Чорћов нас је отишло око 9000, са 5 возова и много кола. То нам је било најбројније гостовање у последње време. Организација путовања углавном припада организацији „Wiara Lecha“ (Лехов народ), који представља официјелно удружење задужено за организацију путовања, финансија, навијачки фонд, дистрибуцију карата, маркетинг, хуманитарене и меморијалне акције и односе са јавношћу. За кореографије су углавном задужене две групе „Ultras Lech“ и „е–Lech“, које у принципу често раде заједно. Такође доста људи учествује и помаже на овај или онај начин у разним активностима а да нису део ових групација. Постоји преко 40 официјелних фан клубова Леха, већином у регији Велика Пољска, али такође и широм Пољске и иностранства. Највећи и најјачи клубови су Гостин, Пила и Гњиезно. У Познању постоји 10 секција. На челу сваког фан клуба је један човек који добија информације и преноси осталима, што веома помаже када су гостовања у питању а и још неке друге ствари.
– Наведи нам главне групе.
Као што рекох, официјелна удружење је „Wiara Lecha“, за кореографије су „Ultras Lech“ и „e–Lech“. Постоје две групе за „гиманастику“ – „Young Freaks’9“ и „Brygada Banici“, које се заједно представљају као „LPH“. Најјаче секције су „SzwadronGostyn“ и „Legion Pila“.
– Да ли ултрас и хулиганске групе одвојено делују?
Да, одвојено раде, мада ултраси не раде ништа без одобрења ових других. LPH је главна група и она предводи трибину.
– Пријатељи/непријатељи?
Специфичност пољске сцене је да сви имају пријатеље. Мислим да је разлог томе то што у Пољској има заиста много хулиганских група, и веома је тешко када си сам. Друди разлог је „словенски менталитет“, тј. када имаш пријатеље- имаш с ким да пијеш и да се дружиш. Надамо се да нас ви Срби разумете шта мислимо под тим, јер сте исто Словени. Наши пријатељи у Пољској су Краковија, Арка Гдања (тзв. Тријада Лех-Арка-Краковија), КСЗО Островец и Заглебје Лубин. Од страних смо имали пријатељство са Спартаком из Москве, али су они одлучили да прекину то пријатељство током наше посете Москви када смо играли против ЦСКА. Остатак Пољске су нам непријатељи, а највећи су Легија Варшава, Рух Чорћов, Висла Краков, Лехија Гдањск, Сласк Вроцлав, Заглебје Сосновец, Погон Шћећин, итд, итд…
– Сви знају да сте пре неког времена имали „сусрет“ са навијачима Ц. Звезвде. Реци нам нешто о томе из „вашег“ угла.
Па…то за нас није био контакт. На жалост, дошло је до неразумевања у комуникацији, jер нисмо желели тучу са помагалима, већ чисто на руке. Када су зауставили аутобусе, изашли су наоружани свим и свачим. Ми нисмо имали ништа, и морали смо да се повучемо. Први наш утисак је био да то није било часно од Делија, али су после они рекли да су мислили да могу да користе све осим хладног оружја, како је то уобичајено код њих, и да се не бију чисто на руке. Све у свему, штета што је дошло до проблема у комуникацији и одмеравања снага.
Да, одвојено раде, мада ултраси не раде ништа без одобрења ових других. LPH је главна група и она предводи трибину.
– Пријатељи/непријатељи?
Специфичност пољске сцене је да сви имају пријатеље. Мислим да је разлог томе то што у Пољској има заиста много хулиганских група, и веома је тешко када си сам. Друди разлог је „словенски менталитет“, тј. када имаш пријатеље- имаш с ким да пијеш и да се дружиш. Надамо се да нас ви Срби разумете шта мислимо под тим, јер сте исто Словени. Наши пријатељи у Пољској су Краковија, Арка Гдања (тзв. Тријада Лех-Арка-Краковија), КСЗО Островец и Заглебје Лубин. Од страних смо имали пријатељство са Спартаком из Москве, али су они одлучили да прекину то пријатељство током наше посете Москви када смо играли против ЦСКА. Остатак Пољске су нам непријатељи, а највећи су Легија Варшава, Рух Чорћов, Висла Краков, Лехија Гдањск, Сласк Вроцлав, Заглебје Сосновец, Погон Шћећин, итд, итд…
– Сви знају да сте пре неког времена имали „сусрет“ са навијачима Ц. Звезвде. Реци нам нешто о томе из „вашег“ угла.
Па…то за нас није био контакт. На жалост, дошло је до неразумевања у комуникацији, jер нисмо желели тучу са помагалима, већ чисто на руке. Када су зауставили аутобусе, изашли су наоружани свим и свачим. Ми нисмо имали ништа, и морали смо да се повучемо. Први наш утисак је био да то није било часно од Делија, али су после они рекли да су мислили да могу да користе све осим хладног оружја, како је то уобичајено код њих, и да се не бију чисто на руке. Све у свему, штета што је дошло до проблема у комуникацији и одмеравања снага.
– Реци нам нешто о пољској сцени. Најбољих пет група, кога највише поштујете?
Посебност за пољску сцену су туче по шумама, на које смо приморани због полиције. Она прати групе, и снима буквално све. Уколико се нешто деси и уколико су снимили, хапсе људе људе и после неколико месеци, где специјалне снаге полиције упадају у куће у 6 ујутро. Наравно, има дешавања и акције и на стадионима и путевима, али су људи веома опрезни и морају бити због мурије, поготову је закон данас веома суров, и глуп у исто време због предстојећег Европског првенства у Пољској и Украјини 2012. године. Карактеристике за пољску навијачку сцену су сигурно добре туче, много пиротехнике и добре кореографије. Веома је тешко одредити пет најбољих група у Пољској, јер постоји много аспеката које морамо да узмемо у обзир. Нећу спомињати Вислу и Краковију јер не поштују договор о употреби оружја, и њихов рат је однео много живота до сада. Такође ћу прескочити нас, јер је непристојно да нас ставим на прво место, тако да ћу навести Рух Чорћов, Легија Варшава, ЛКС Лођ, Виђев Лођ, и Лехија Гдањск. Ми имамо респект према свим пољским групама мање или више, осим за Рух који се не осећају Пољацима, не певају пољску химну и залажу се за одвајање Горње Силесије од Пољске.
– Знамо за постојање две велике „тријаде“ у Пољској. Реци нам нешто о томе.
Једна је Лех-Краковија-Арка Гдањск а друга ЛехијаГдањск-Висла Краков-Сласк Вроцлав. Већина инцидената се дешавала током деведесетих углавном приликом текми репрезентације, али након пакта о ненападању на текмама репрезентације, тријаде се нису среле у пуном саставу већ дуго времена, иако је наравно било окршаја између ових екипа.
– Опиши нам о чему се ради и шта је договорено на састанку навијачких група у Познању пре пар година.
Састанку су присуствовале скоро све најбитније групе из земље, и расправљало се о коришћењу оружја у тучама. Склопљен је тзв. „Познањски пакт“, да се у договореним тучама не користи никакво оружје, као и да се у евентуалним сусретима не ломе аутобуси и аутомобили. Уколико се због навале адреналина и деси понекад да се оштети неки бус или ауто, штета мора да се надокнади. На утакмицама репрезентације моће доћи до сукоба само уколико су обе стране заинтересоване за то, и то искључиво ван стадиона. То је то у принципу…
– Да ли све групе поштују договор?
Краковија и Висла не, такође и пар неких мањих група. Неке групе поштују, осим када је неки локални баш омражени ривал али то се зна…
– Да ли је истина да Лехова фирма добила сваку договорену фер тучу? Да.
– Неке успомене из најбољих туча?
Доста туча се десило овде. Најбоље су биле против „Легије и другара“( Погон Шћећин, Заглебије Сосновиц и Олимпија Елблаг- 200 људи) на улицама Варшаве, мислим ‘2003. Нас је било 120 , и житељи Варшаве који су нас гледали са прозора су нас наградили аплаузом после наше победе. Исте године је Арка играла против Сласка, када су се последњи пут среле Тријаде. Колико се сећам, било је 180 људи са обе стране. Ми нисмо били наоружани, они јесу. Један „наш“, навијач Арке је убијен, и скоро сви смо завршили у затвору. Релативно скоро смо имали још једну пеглу са „Легијом и другарима“, на нашем повратку из Бијалистока, и ту смо добили на њиховом терену. У нашој регији, Велика Пољска, и нисмо имали неких великих гимнастичких сусрета, у увек морамо то да јуримо на гостовањима. Највећи сукоб је био са Рухом, њих око 250 и нас око 200. Пред утакмицу су Рухови хулигани причали свима како ће то бити крај Леха, и како нам батине не гину. Ипак, то нису успели да спроведу своје речи у дела, и добили су веома болну лекцију. Било је и много сукоба у бројкама од 10 до 50ак људи. Од иностраних хулиганских групација срели смо се са „кремом“ немачке екипе, 50 на 50, и њих смо добили. Нажалост, на последњем гостовању у Москви, нисмо успели да се сретнемо са екипом ЦСКА. Приликом гостовања у Ротердаму, одбили су да се нађемо, али су исекли доста гума на нашим аутомобилима…
Посебност за пољску сцену су туче по шумама, на које смо приморани због полиције. Она прати групе, и снима буквално све. Уколико се нешто деси и уколико су снимили, хапсе људе људе и после неколико месеци, где специјалне снаге полиције упадају у куће у 6 ујутро. Наравно, има дешавања и акције и на стадионима и путевима, али су људи веома опрезни и морају бити због мурије, поготову је закон данас веома суров, и глуп у исто време због предстојећег Европског првенства у Пољској и Украјини 2012. године. Карактеристике за пољску навијачку сцену су сигурно добре туче, много пиротехнике и добре кореографије. Веома је тешко одредити пет најбољих група у Пољској, јер постоји много аспеката које морамо да узмемо у обзир. Нећу спомињати Вислу и Краковију јер не поштују договор о употреби оружја, и њихов рат је однео много живота до сада. Такође ћу прескочити нас, јер је непристојно да нас ставим на прво место, тако да ћу навести Рух Чорћов, Легија Варшава, ЛКС Лођ, Виђев Лођ, и Лехија Гдањск. Ми имамо респект према свим пољским групама мање или више, осим за Рух који се не осећају Пољацима, не певају пољску химну и залажу се за одвајање Горње Силесије од Пољске.
– Знамо за постојање две велике „тријаде“ у Пољској. Реци нам нешто о томе.
Једна је Лех-Краковија-Арка Гдањск а друга ЛехијаГдањск-Висла Краков-Сласк Вроцлав. Већина инцидената се дешавала током деведесетих углавном приликом текми репрезентације, али након пакта о ненападању на текмама репрезентације, тријаде се нису среле у пуном саставу већ дуго времена, иако је наравно било окршаја између ових екипа.
– Опиши нам о чему се ради и шта је договорено на састанку навијачких група у Познању пре пар година.
Састанку су присуствовале скоро све најбитније групе из земље, и расправљало се о коришћењу оружја у тучама. Склопљен је тзв. „Познањски пакт“, да се у договореним тучама не користи никакво оружје, као и да се у евентуалним сусретима не ломе аутобуси и аутомобили. Уколико се због навале адреналина и деси понекад да се оштети неки бус или ауто, штета мора да се надокнади. На утакмицама репрезентације моће доћи до сукоба само уколико су обе стране заинтересоване за то, и то искључиво ван стадиона. То је то у принципу…
– Да ли све групе поштују договор?
Краковија и Висла не, такође и пар неких мањих група. Неке групе поштују, осим када је неки локални баш омражени ривал али то се зна…
– Да ли је истина да Лехова фирма добила сваку договорену фер тучу? Да.
– Неке успомене из најбољих туча?
Доста туча се десило овде. Најбоље су биле против „Легије и другара“( Погон Шћећин, Заглебије Сосновиц и Олимпија Елблаг- 200 људи) на улицама Варшаве, мислим ‘2003. Нас је било 120 , и житељи Варшаве који су нас гледали са прозора су нас наградили аплаузом после наше победе. Исте године је Арка играла против Сласка, када су се последњи пут среле Тријаде. Колико се сећам, било је 180 људи са обе стране. Ми нисмо били наоружани, они јесу. Један „наш“, навијач Арке је убијен, и скоро сви смо завршили у затвору. Релативно скоро смо имали још једну пеглу са „Легијом и другарима“, на нашем повратку из Бијалистока, и ту смо добили на њиховом терену. У нашој регији, Велика Пољска, и нисмо имали неких великих гимнастичких сусрета, у увек морамо то да јуримо на гостовањима. Највећи сукоб је био са Рухом, њих око 250 и нас око 200. Пред утакмицу су Рухови хулигани причали свима како ће то бити крај Леха, и како нам батине не гину. Ипак, то нису успели да спроведу своје речи у дела, и добили су веома болну лекцију. Било је и много сукоба у бројкама од 10 до 50ак људи. Од иностраних хулиганских групација срели смо се са „кремом“ немачке екипе, 50 на 50, и њих смо добили. Нажалост, на последњем гостовању у Москви, нисмо успели да се сретнемо са екипом ЦСКА. Приликом гостовања у Ротердаму, одбили су да се нађемо, али су исекли доста гума на нашим аутомобилима…
– Јел’ тренирате нешто?
Тренирамо бокс, бразилски џиу-џицу, и остале врсте борилачких спортова са контактом. Неки од нас се активно боре и у професионалним ринговима и кавезима, мада се највише трудимо да сваке недеље истренирамо кроз јурњаву за противничким фирмама.
Тренирамо бокс, бразилски џиу-џицу, и остале врсте борилачких спортова са контактом. Неки од нас се активно боре и у професионалним ринговима и кавезима, мада се највише трудимо да сваке недеље истренирамо кроз јурњаву за противничким фирмама.
– Полицијска бруталност у Пољској?
Као и свугде, пандури у Пољској су такође говнари. Користе сузавце, гумене метке, и пребијају људе кад год могу. Могу да те ухапсе и ако ниси ништа урадио и увале те у невоље. У последње време су зготивили да ти упадну на гајбу у 6 ујутру, са сачмарицама упереним у фацу и то. Углавном, можеш да заглавиш творза на дуго година ако те оптуше за напад на њих, тако да је доста тешко да лепо изакцијаш када су у близини…тако да…баш их не волимо, али баш!
– Јел Лехова екипа прати репрезентацију? Какав је однос са осталим екипама на текмама?
Па у принципу не пратимо репрезентацију. Гомила „нормалних“ навијача је ту, па ето. Постоји пакт о ненападању на репрезентацији, тако да…ни остале велике екипе нису активне тада, нарочито на текмама када смо домаћини. Ако и одемо, одемо у мањим екипама, чисто да погледамо шта се дешава, или да видимо госте. Е сад, ако је неко „занимљиво“ гостовање, ту већ доста „добрих момака“ може да се појави, као нпр. када смо играли у Београду. Такође приликом великих такмичења попут Мондијала или Еура, пандури смарају регистроване људе и праве проблеме. За наредни Еуро који се одржава у Пољској, бићемо ту 😉
– Да ли пратите навијачку сцену у Србији?
Да наравно, много људи прати дешавања у Србији. Сви знају за Делије и Гробаре и за одличан дерби који имате, али и остале групе се прате. Сви цене неколико најбољих екипа из Србије, које су и у врху европске сцене, и које су заједно са пољским и руским екипама најјаче на континенту.
Још једна битна ствар…
Не обраћајте пажњу на нашу владу, које не представља нас, и оно што ми мислимо. Око једне ствари се сви пољски навијачи слажу, и сви прави Пољаци говоре:“КОСОВО ЈЕ СРБИЈА!“
Поздрав свима у Србији!
Интервју из 2010-те,извор НИН
