Инвалиди Вождовац – ретроспектива јесењег дела сезоне 2014/2015.
Blog
-
“Ултрас Сур“ – Реал Мадрид
Славна историја “Ултрас Сур“ почиње 80-их година двадесетог века када је организација “Las Banderas“ изгубила своју моћ. У почетку група је била састављена од свих друштвених група и са различитим политичким ставовима…са једним слоганом – Подржи Реал Мадрид и у најгорим тренуцима…било кад и свуда.Клуб је најомраженији у Шпанији, па самим тиме и “Ултрас Сур“. Вође одлучују да неће стајати и гледати док их остале групе злоупотребљавају, и почињу да одговарају насиљем. Како је време пролазило тако је и “Ултрас Сур“ добио епитет “најжешће“ фракције у Шпанији. Средином 80-их, утакмице Реал Мадрида често су биле праћене насиљем.
Вође кажу да се медији више фокусирају на дешавања ван стадиона, него на дешавања на јужној трибини стадиона. Чињеница је да навијачи праве добре кореографије када Реал игра код куће, а понекад и бакљаде. Средином 80-их група заузима своје место на доњем делу јужне трибине, како би били ближе терену и што више утицали на игру…што свакако није лако, обзиром да је Бернабеу велики стадион.Крајем 80-их група брзо расте…кореографије, организација и комуникација се побољшавају. Медији често пишу о “Ултрас Сур“ само у негативном контексту. Разлог за то су сукоби са противничким навијачима, “Frente Atletico“ и каталонским “Boixos Nois“.
Бернабеу је два пута био затваран на европским утакмицама. Ултрас Сур је заслужио мржњу не само медија који их критикују и пишу клевете месецима унапред, него и код великог дела публике. Још када се на све то дода амблем групе у то време – пиратска глава са укрштеним костима…друштво у Шпанији је схватило да група стиче снагу у главном граду.Средином 80-их изграђено је језгро групе, која је данас једна од најугледнијих навијачких група на Иберијском полуострву. Ти момци су одрастали на Бернабеу и прошли су кроз све околности – срећне и тужне тренутке, победе и поразе, туче, хапшења…Крајем 80-их година постају пријатељи са Еспањоловим “Brigadas Blanquiazules“. Пријатељство које се годинама гради на мржњи према великој каталонској Барселони.
Други важан моменат у историји Ултрас Сур-а дешава се током септембра 1988. године када је аутобус са најжешћим језгром групе отпутовао у Хихон на меч против “Oviedo“. Утакмица се поклапала са прославом града, што је узроковало бројне нереде Ултрас Сур-а са локалним “Liga Comunista Revolucionaria“ који су учествовали у поворци поводом дана града Хихона.
Деведесетих година група се повећава, а великим делом чине је скинхеди. У то време скинхеди су посебно били заступљени на трибини Ултрас Сур-а, а група је била једна од најатрактивнијих у Шпанији, гледано из тог угла.
Фракција је све више постајала десно орјентисана, и све више су се могли видети националистички симболи. Приамо Виалонга, вођа групе, је 1993. године учествовао у телевизијској дебати у мајици Ултрас Сур, где отворено брани насиље над имигрантима, црнцима и Јеврејима. Године 1995. Министарство унутрашњих послова ухапсило је више од хиљаду људи који су оптужени за стварање неонацистичке мреже.
Ухапшени су чланови “Hammer-Skin“, “Circulo de Estudios Indoeuropeos“, “Asociacion de Amigos Degrelle“, “Hermandad Aria“, “Accion Juvenil Espanola“, “Resistencia“, “Alternativa Europea“, “Hermandad Nueva Sociedad“, “Blood & Honour“ и наравно “Ultras Sur“. Међутим 90-их година почиње озбиљна организација, ништа у Ултрас Сур се не дешава случајно…све је планирано.
Појавиле су се прве праве кореографије, са мноштвом бакљи и димних бомби, али и обојеним папирима, фолијама и балонима. А стари лого је замењен новим.
Нешто као да покушавате да очистите хулиганску слику о групи. Када се помене име Ултрас Сур то је увек праћено неким проблемима. За меч са Леверкузеном, цео авион је “затворен“ због нацистичких поздрава по доласку на аеродром.Године 1993. део играча жалио се како им припадници Ултрас Сур-а траже да им плате, како би добили њихову подршку. Мартин Васкез и Хиеро су неколико пута једва извукли живу главу, захваљујући Заморану и Рочи, који су у то време имали поштовање на трибини Ултрас Сур-а.
Хозе Луис, вођа Ултрас Сур-а, није негирао да постоји притисак на играче. Три године касније Хозе Луис добиће двогодишњу забрану присуствовања спортским догађајима, због нагомиланих условних казни за учествовање у тучама.
Првог априла 1998. године, пре прве утакмице полуфинала Лиге шампиона против Дортмунда, преко 100 људи срушило је ограду на јужној трибини, што је одложило утакмицу за 75 минута, а Ултрас Сур је паузу искористио за “представу“ на трибини.У касним 90-им годинама група наставља да расте и попуњавају цео доњи сектор јужне трибине Реаловог стадиона. Симбол групе је промењен, овог пута у подпуности, и састоји се од двоструке секире у чијој је позадини Шпанска застава.
-
“Наполи је мој живот“
Или их волиш или их мрзиш…Могу вас оставити без текста, али истовремено делују веома застрашујуће. Ако одете и посетите Напуљ…то сигурно никада нећете заборавити. Осврнућемо се на навијаче и покушати да уђемо у њихов свет.Интервјуисали смо “доживотног“ навијача Наполија, Фабиана. Изразио нам је своју љубав према Наполију, и рекао како су град и клуб нешто што се не може описати само речима. “Наполи није само тим – то је живот“…је реченица коју користе многи Наполијеви навијачи.
1. Мислите ли да Наполи има највећу подршку од свих Италијанских екипа?
Мислим да смо најбољи навијачи у Италији, јер нико није тако страствен као ми…има људи који би радије пропустили недељни породични ручак него утакмицу Наполија. Када Наполи игра у гостима, сектор намењен гостујућим навијачима је увек препун…Улазнице се распродају врло брзо. Између осталог, не престајемо да певамо до краја утакмице, па макар резултат био 10-0! Закључак, Наполи је за нас религија, а не само тим.2. Да ли постоје негативне стране подршке Наполију?
Постоје, јер “Ултраси“ сви певају…уколико не певате, можете се наћи у невољи…али не у великој невољи, зато што ће они само викати на вас. Али такве ствари се дешавају само на трибинама на којима стоје “Ултраси“. Што се тиче других навијача, у пријатељским смо односима само са навијачима 4 екипе, а то су: Ђенова, Анкона, Палермо и Катанија. Навијачи свих других тимова су нам непријатељи, а међу највећим непријатељима су навијачи Роме, Лација, Вероне, Аталанте, Јувентуса, Милана, Интера…Неке друге трибине такође нас не подносе, као на пример Каљари, Бари, Саларентина и Авелино, али та непријатељства нису толико јака као она раније поменута. Оно са Роминим навијачима је највеће ривалство у Италији…јер су то две, по мом мишљењу, најјаче трибине, па када се сретнемо увек буде проблема.Данас је немогуће да се ми појавимо у Риму, или да навијачи Роме дођу овде…јер од када је један полицајац погинуо у Катанији, многе ствари су се од тада променили: када је утакмица високог ризика, гостујућим навијачима је забрањен долазак, а улазнице смеју да се продају само у граду у ком се игра утакмица. Италијански фудбалски савез покушава да реши овај проблем увођењем “Tessera del Tifoso“ картицама које омогућавају навијачима да иду на утакмице чак и уколико су оне високог ризика. Али, да бисте добили картицу, ви не смете имати криминални досије у последњих 5 година, невезано за дешавања на стадиону.
3. Колико “ултра“ група имате?
Имамо две трибине Curva A и Curva B. На Curva A постоји велики број група…а најпознатије су: Mastiffs, Teste Matte, Vecchi Lions и Brigata Carolina…и то је трибина са најзагриженијим навијачима. Curva B има само две групе: Ultras Napoli и Fedayn. Curva B је једно време била међу најбољим трибинама у Италији…међутим они сада иду полако силазном путањом, јер немају правог вођу. Некада су певали током целе утакмице, али данас није тако, групе које певају целу утакмицу, данас се углавном налазе на Curva A. Групе су назив добиле по деловима трибина на којима стоје.
4. Да ли је безбедно пратити Наполијеве утакмице на Сан Паолу?
Гледање утакмице на Сан Паолу је безбедно, али зависи од тога на који део трибине одете, не бих вам саветовао да узимате карту за Curva, али Distinti, Tribuna Nisida и Tribuna Posillipo су тихи и сигурни за праћење утакмице. Distinti су мало бучнији, али Tribuna Posillipo је веома тиха, јер је ту присутан велики број богатих људи, стараца, очева са својом децом и новинара. Али то је и најскупљи део трибине, тако да вам саветујем Tribuna Nisida, која је прилично тиха5. Да ли је долазак гостујућих навијача дозвољен сваку утакмицу?
Гостујућим навијачима није увек дозвољен долазак у Напуљ, али ако играмо против екипе са чијим смо навијачима у братским односима или против неке екипе са чијим навијачима није било проблема, онда је долазак дозвољен.
6. Ко су ваши ривали?
Наши ривали су углавном из северног дела Италије, због високог нивоа друштвених неслагања између севера и југа. Ривали смо и са навијачима Роме и са навијачима Лација, као што сам то раније поменуо. Осим тога, постоје тимови са југа земље са којима смо ривали јер су браћа са нашим непријатељима, или зато што долазе из истог региона као што смо и ми, пример Каљари (имали смо сукоб са њима 1997.), Бари (они су браћа са нашим непријатељима, Саларентином), Саларентина (они су у истој регији као и ми, али то и није неко ривалство за нас коме придајемо много значаја јер ми имамо историју за разлику од њих).7. Да ли је Наполијевим навијачима увек дозвољено да путују на гостовања или су још увек на снази забране?
Наполијевим навијачима је скоро увек забрањено гостовање када се игра у нашој земљи, али понекад успемо да преваримо систем, куповином карата за друге трибине, или доласком у град у коме се игра утакмица, терајући полицију да нас пусти на стадион, како би избегли веће проблеме.
Интервју одрађен 2010. године.
