Од свог оснивања, Марибор је имао енергичне и темпераментне навијаче, који нису остали незапажени. Из новинских чланака из шездесетих, седамдесетих и почетком осамдесетих година, можемо видети разне догађаје на Људском врту и другде по тадашњој Југославији где је Марибор гостовао .Године 1973. појављују се први пут активни навијачи НК Марибора. Најватренији навијачи тада су се окупљали на западној трибини Људског врта. Заставе су израђене у локалним шиваћим и кројачким радионицама, шивене од материјала чија набавка није представљала проблем у то време јер је Марибор био град са развијеном текстилном индустријом. Клуб је произвео прве штампане заставе такође 1973. године. Истовремено, сва енергија и темперамент људи тих дана на трибини одражавао се првенствено на судијске одлуке, као и на појављивање гостујућих навијача који су често гађани каменицама, петардама а долазило је неретко и до физичког контакта. Уз неке победе могло се прочитати и о паљењу папирних бакљи на трибини на крају утакмице, ускакњу на терен и ношењу играча на раменима и вожњи играча у аутомобилима кроз град са којих су се вијориле љубичасте заставе. Навијачи тада још нису имали име али су дефинитивно допринели правој фудбалској атмосфери.
Осамдесетих година прошлог века, почела је експанзија ултра покрета у читавој европи. Па тако зараза није заобишла и нашу државу. Прва утакмица на којој се група појавила организовано (тада под именом МАРИНЦИ) на јужној трибини била је 2. децембра 1989. године на утакмици тадашњег Купа маршала Тита, против Спартака из Суботице. У то време, група се састојала од ученика основних школа старости од 14 година. НК Марибор је тада играо у Међурегионалној лиги за Запад, већина Маринаца, којих се тада окупљало око 40. На посљедњој утакмици Југославенске лиге пре независности Словеније, група је преименована у ВИОЛЕ МАРИБОР.
Име је било више повезано са љубичастом бојом клуба, као и са самим градом. Број Виола се повећавао од утакмице до утакмице, након чега следе нова гостовања, појављују се домаће димне бомбе и купљене су прве бакље из Италије. Организација групе се развија и са првим чланским картицама, једноставним шаловима, израдом нових барјака и застава, први већи транспаренти који су направљени били су МИ ЉУБИМО МАРИБОР и НК МАРИБОР – ВИОЛЕ. У дербију у Љубљани 1992. године освојен је први куп у независној земљи. Првих неколико година обележили су инциденти у дербију. По први пут, Европа је чула за Виоле на утакмици против Атлетико Мадрида, где је дошло до упада једног од припадника групе на терена, а касније дошло је и до инцидента са полицијом, исто се десило и неколико година касније на утакмици против бечке Аустрије. Прво европско гостовање било је у Румунији а први масовни одлазак на запад било је гостовање у Дортмунду исте године. У то време појављују се прве подгрупе, Виола Апаче (претеча Виола Радгона), Виола Алко јунајтед, Курве Центар, групе из Руша и Шентиља, Виоле Грлс…
На југу се у то време формира правa eкипа који је спреман за све. Нове идеје у погледу визуалног изгледа трибине доносе нове заставе на сцену, праве се први шалови групе, а организација групе иде корак даље. У тим годинама, Виола је доминирала словеначком навијачком сценом. Сезона 1996/1997 је прекретница у историји клуба. Те године Марибор постаје национални шампион, а на сваком мечу је направљена кореографија или бакљада, и највећи спектакл у дотадашњој историји групе, преко 200 бакљи око читавог терена, димне бомбе у бојама словеначке заставе, папири, балони и још много тога. Све то још више је учврстило и проширило навијачку базу Марибора. Касније у истој сезони освојен је још један трофеј а израдом нових застава, барјака и двомотки јужна трибина добија све бољи изглед. Крај сезоне 98/99 означио је почетак учесталих инцидената и нереда. Паљење заставе НЗС-а, редовни сукоби с полицијом (који често користе сузавац и наступају с пуно агресије) и Драгонсима на дербијма као и на утакмицама са Муром, туча против турака приликом посете Бешикташу, велика нереди са пољацима из Кракова у центру града (где су користили хладно оружје). Лето 1999. доноси европску бајку, након победа над Генком, а касније и над фаворизованим Лионом, НК Марибор се први пут квалификује за Лигу Шампиона. Клуб је гледан на свим утакмицама (Кијев, Леверкузен), а најмасовнији одлазак је Рим против Лација.
По завршетку јесени и првог наступа у Лиги шампиона, клуб се враћа на стару руту. Наступи у Европи завршавају се након првог пре-круга, али група и даље држи репутацију најбољу у земљи. Последњи меч у сезони 2000/2001 привукао је око 5000 навијача Марибора на дербију у Љубљани. Наредне године, догађаји који су је обележили били су инциденти на утакмицама против Ранџерса и Муре на Мурској Соботи. Највећа утакмица у овом периоду била је свакако победа на дербију 5:0, обележена великом бакљадом и малим упадом са трибине након завршетка меча. Марибор те године осваја титулу. Из овог периода треба издвојити и утакмицу репрезентације у Трсту. Током овог периода, озваничено је и пријатељство са навијачима Штурма из Граца, али нажалост, због акција појединаца, оно се распада у пролеће 2007. године Тих година одрађена је нова ударна застава Виоле Ветнава. Године 2004. обележено је 15 година групе великом кореографијом на југу и нередима након утакмице у којима је више десетина Виола притворено због отимања и коришћења реквизита од служби безбедности на стадиону. Последња утакмица у сезони доноси инвазију на Мурску Соботу и прекид серије освајња националних првенстава. Ипак, Куп је освојен. Јесен доноси две турнеје по бившој Југославији, гостовање Парми, дерби у Љубљани, кризу у клубу због захтева да се замени тренер (Матјаж Кек) и неслагања, а тиме и кризу унутар саме групе.
Након огромне кризе и реорганизације унутар групе, упркос још увек лошој (катастрофалној) финансијској ситуацији у клубу, истакнуте су нове смернице. Направљено је доста новог материјала групе, обновљене су чланске карте, одрађене су нове мајице и шалови што је допринелно лакшем финансирању групе. Више су активиране екипе из Птуја, Словенских Коњица и Дравског двора. Поред тога, појавили су се млади чланови под називом Нова Гарда, који са неким идејама и новом енергијом помажу у бољем изгледу трибине као и у другим областима и постају све активнији у групи. Сезона 06/07 почела је европским утакмицама у Андори, Виљареалу и два пута у Београду. Тог лета Марибор је био један од победника Инетертото купа. Уочи реванш утакмице у Марибору против Партизана долази до кратког али приличног озбиљног инцидента и приликом тог сукоба неколико припадника групе осуђено је на по пар месеци затвора. Истовремено, у току је и реновирање стадиона Људски врт (пројекат Ринг), па се Виоле селе на крајње десну страну трибине што је подсетило на неко старије време групе. Упркос периоду без резултата, како у купу, тако и у првенству, и са релативно малом бројком на трибини, формирана је стандардна екипа људи од 50 до 150 чланова, који прати Марибор свуда, инциденти са полицијом су били неизбежни у том периоду, као и сукоби са момцима из Цеља, Ријечком Армадом, Ултасима из Винковца(2008),46 Виола приведено у је у октобру 2007 године уочи пријатељске утакмице са Динамом из Загреба. 10. маја 2008. године завршено је реноворање стадиона, oбновљена и претрпана трибина доживела је премијеру против Нафте. Виоле су се поново налазиле на својој старој трибини, велика секторска застава дизајнирана посебно за ову прилику, безброј великих и малих застава и двомотки, као и велика бакљада и мноштво димних бомби означиле су отварање. У истом месецу финале купа у Цељу обележавају велики инциденти с полицијом након пораза. С новим стадионом долази и нова енергија, која је привукла много нових људи на јужну трибину и вратила неке старе чланово, а на свакој утакмици у сектору било је око 500 Виола или више, посебно пролећа 2009. Осваjaње титуле наком 6 година био је врхунац овог периода. Током овог периода, репрезентација се редовно прати на свим домаћим утакмицама као и на гостовањима.
Финансијска ситуација у клубу се полако нормализује и клуб се појављује све чешће на европским такмичењима. У лето 2009. године, након дугог временског периода, масовно гостовање изван Словеније, одлази се у Цирих. Одлично навијање, пиротехника, инциденти током полувремена, истог лета ишло се и у Прагу, где се и завршио европски пут за ту годину. На домаћу сцену у прву лигу се вратио клуб из Љубљане, најављујући ново доба дербија (после једног од њих, у пролеће 2010. нашем човеку суд додељује неколико година затвора за наношење тешких повреда). Ситуација на трибини се не мења, тако да је на домаћим утакмицама као и у већини гостовања присутна иста екипа правих ултраса, изглед трибине је још бољи. Исте године, по први пут, отпутовало се у Пољску у Лођ, у посету Виђеву, са којима смо имали лепо пријатељства а касније је то редуковано само на личне контакте. Лето 2010. доноси врело лето на европској сцени и утакмицу против Видеотона која ће нам донети пораз на улицама Марибора, што се одразило на идућем гостовању и „oсвету“ у Шкотској против Хибернијана где је ухапшено 30 виола. Наредни конкурент за Европску јесен, италијански Палермо где се после пораза у првој утакмици на Сицилији није изгубила нада за преокрет. Код куће играно је са фантастичном енергијом, трибине обојене кореографијом на целом стадиону, ватромет на почетку утакмице и невероватно навијање током целе утакмице, али нажалост то није било довољно за пролаз. Из тог периода још је вредно споменути прославу 50 година клуба. Серија европских јесени почиње 2011. године када шкотски Ренџерс пада и пролазак у Лигу Европе у Глазгову слави око 50 виола. Прва европска јесен након 1999. године води нас у Бриџ, Брагу и Бирмингeм (са њиховим Зулу Вориорисма неки од наших чланова одржавају контакте). Следеће године клуб је поново близу Лиге шампиона, упркос неуспеху у утакмици против Динама из Загреба (која је узроковала инвазију више од 1000 виола у Загребу) још једна јесен у Лиги Европе доноси Лацио, Панатинаикос и Тотенхем. Сви мечеви су одрађени на завидном нивоу, како по изгледу тако и по броју. Крајем 2012. године, у граду Марибору су велики протести и сукоби са полицијом, због тадашњег начина управљања општином, наши чланови су међу демонстрантима. Маркетинг тим расте и у овом периоду раде се нове ствари за све навијаче клуба. У пролеће 2013. године, усвојене су измене и допуне Закона у полицији којима се регулише кажњавање навијача и уводе се забране присуства на спортским догађајима. Клуб осваја првенства заредом, и тако се нижу Европска гостовања. Tоком лета 2013. године на Кипару против Апоела пада застава Коњице, која се није могла одбранити. Реванш доноси још један навијачки спектакл у Људском врту. Овог лета Виоле по први пут добијају и своје званичне просторије, које се касније затварају. У јесен пo први пут одлазимо пут Русије у Казањ, НК Марибор је победом против Вигана у прошлом колу на домаћем терену обезбедио друго место у групи и по први пут, Европско пролеће, када на жребу извлачимо шпанску Севиљу. Након првог меча у фебруару 2014. године, Виоле су поново биле иза решетака (великом кривицом због огромног притиска медија) што је резултат напада на аутобус Бириса на пумпи у Словенији. Пролеће ове године је обележила борба за ослобађање свих затворених чланова групе. Током квалификација за УЕФА Лигу Шампиона, клуб је кажњен због нашег грба затварањем дела јужне трибине, тако да је на утакмици против Селтика на југ примљено само 800 људи. Реванш утакмица у Глазгову након 15 година доноси Лигу Шампиона граду уз реку Драву, 30 виола прославило је победу у Шкотској а око 2000 људи уз пиротехнику дочекало је играче на аередрому у Словенији. Лига Шампиона има својих добрих и лоших страна, за ултрасе кореографије, пиротехнику, улицу, гостовања (посебно издвојити Гелсенкиркен и Лондон) као и маркетинг. Успехом клуба повећао се број „навијача“ на јужној трибини што се одразило на лоше навијање где су само два сектора од целог југа била навијачки активна. У свим овим годинама, због лошег/практично никаквог односа са руководством клуба, занемаривања Људског врта за утакмице националног тима, недостатка разумевања за ултра групе, лоше особље и огромне казне за НК Марибор потпуно се престало са праћењем утакмица националног тима.
У јесен 2014. године иако је већина наших чланова прве екипе после инцидента након утакмице са Севиљом било иза решетака, слави се 25-година групе, још један спектакл, две кореографије, велике заставе свих узраста и огроман број пиротехнике обележило је ову утакмицу. Током овог периода, формирано пријатељство са групом Грин Павр из Сент Галена. Домаће првенство и куп не доносе ништа ново на нашу навијачку сцену. Број Виола на утакмицама је исти, а повећава се само на дербијима и квалификацијама за Европу. Након меча са Астаном у лето 2015. и другог круга квалификација, група прелази на акцију МИСИЈА 14, након чега следе добра издања на свим утакмицама, кориштена је пиротехника у практично свакој утакмици, али упркос свему клуб не успева освојити титулу државног првака. У наредној сезони ствари иду у потпуно другом смеру, бољи став играча на терену, утичу на број и изглед трибине, пиротехника се користи у готово свакој утакмици, гласно навијање и заставе су оно што НК Марибор донси 14. титулу првака земље и треће учешће у Лиги Шампиона. На јужној трибини све је више нових и младих лица која доносе нову енергију и идеје, по први пут се појављује застава ШТАЈЕРСКИ БАНДИТИ (момци са ширег подручја Марибора), израђено је неколико професионалних графита око града, маркетиншка група је на завидном нивоу, група je такође имала и прву организовану фер тучу против навијача ЗТЕ-а. Група прославља 30 година од оснивања.
КУРВАСРБ.
