Прва навијачка група у Варезеу звала се Boys основана је 1974 године и била водећа група трибине пуних 24 године. Током година група се развијала и имала је секције и у местима ван града (нпр у Милану) такође група је редовно пратила и кошаркашки клуб и тако била зачетник навијања и на кошаркашким утакмицама Варезеа.
Током година Boysima су се придружила и групе Viking, Panthers, Scossi, Varese Front и Campari Group. Све основане 80их година.
1998 годину обележило је оснивање групе Blood & Honour. Група је убрзо од оснивања дошла у сукоб са Boysima и напетост у односима кулминирали су у марту 2001 године када је млађим групама од стране врха трибине забрањено качење застава на северној трибини. Неколико сати након завршетка утакмице недалеко од стадиона Franco Ossola дошло је до туче две групе а затим и до интервенције полиције и додатних нереда. Група Blood & Honour изашла је као победник из овог сукоба, након тога група Boys а затим и Viking а и остале мање групе блиске њима су распуштене тако остављајући тек основаној групи Blood & Honour вођење трибине. Што због оваквог доласка на чело трибини што због претеране политичке привржености и индиција, група и данас данас нема подршку свих људи са трибине, многи им замерају и сматрају да је клуб чак понекад и запостављен због политике.
За разлику од већ постојећих група, Blood & Honour (чије име се често може наћи као скраћеница B&H и BH) своју идеологију заснива на изразито десничарским ставовима по чему је цела покрајна и позната. Само име Крв и Част има и јаку симболику и нпр представљало је мото Хитлерово омладине. Лого групе Oþalan руна био је и лого SS дивизије „Prinz Eugen“. Група је годинама расла и стасавала и у једном моменту бројала 200 чланова од којих већина има кривични досије. Група је показивала склоности ка насиљу и била је све више милитантна.
Насиље и активности групе Blood & Honour често се манифестовало због разлога које нису повезане са спортом. Њихове активности биле су неретко политички оријентисане. Нападани су синдикати, удружења лево оријентисана, слата су претећа писма, упадано је на скупове комуниста као и новинара који пишу негативно о њима. Као вођа групе први се помиње Filadelfio Vasi рођен 1971 године који је од 2001 године више пута оптужен, ухапшен и осуђен за злочине као што су наношење телесних повреда, покушај убиства, трговина дрогама, оружана пљачка, илегално поседовање ватреног оружја и покушај бекства. Попут њега као једног од вође екипе етикетиран је и Saverio Tibaldi који је под оптужбом за насиље и трговину дрогом побегао из Италије 2003 године а недуго затим убијен је у Torremolinosu у Шпанији. Његова насилна смрт касније је довела до тога да он постане један од симбола групе и да застава са његовим ликом редовно стоји на огради северне трибине. Од тада па до данас сваке године одржава се меморијални турнир у фудбалу у знак сећања на њега.
Између 2009 и 2011 године неколико припадника групе ухапшено је и оптужено за трговину дрогом.
Почетком 2000тих група Blood & Honour била је одговорна више пута за протеривање играча пореклом са афричког континента црне боје коже из клуба. Такође клубу су због тога слате претње у сезони 2003/2004 што кулминирало у ноћи између 3 и 4. јуна 2004 године када су на стадиону Franco Ossola на терену забодено 11 дрвених крстa док је клупа и стаза била ишаран претећим графитима.
Годину дана касније насилни карактер групе се исказао након убиства 2005 године Claudio Meggiorin младића старог 23 године (члан групе) од стране два Албанска држављанина испред једног кафића у Basanu. Два дана касније организован је скуп и поворка на коме су биле исказане пароле против држављана европске уније а нарочито против Албанаца. На самом скупу било је доста навијачи и припадника десничарских организација широм регије. На протестима дошло је нереда и један полицајац је тешко повређен. Нереди у граду потрајали су још неколико дана и били су усмерени углавном против Албанског становништва.
На последњем испраћају момка било бучно, маса обријаних глава, црних мајица, римских поздрава, навијачких скандирања и одавања почасти покојноме, али без нереда и напада на молбу родитеља жртве. Скуп је углавном био смотра скинхеадса и ултраса из северне Италије (њих око неколико стотина).
Мајка убијеног 23-огодисњег момка, Елиза, на протесту у Варезеу није прихватила извињење мајке малолетног, ухапшеног Албанца, који је био у друштву са убицом свог сина.
Процењује се да је у том периоду у Варезеу боравило око 7000 Албанаца.
Екипа Blood & Honour гаји велико пошовање према Србији и неретко се на огради може видети застава наше земље и града Београда. Једном од вођа групе мајка је српкиња. Недавно група је одрадла серију шалова Sеktor Serbia.
Фудбалски клуб Варезе је у два наврата због финансијских разлога изпадао у нижи ранг такмичења прво 2005 а затим и 2015 године. Такво стање у клуб а и све већа репресија над навијачим и групом смањили су број људи на северној трибини.
Водећа екипа су идаље Blood & Honour а поред њих тренутно активне групе на трибин су: Sette Laghi, Calcinate Group, Ispra Alcoolica, Fulkitt Caidate ‘85, Skannati Varese, Stirati delle Bettole, Orgoglio Varesino, Front Varese 1910, Arditi Varese 2012 (група углавном прати сам кошаркашке утакмице), Barely Legal, Gruppo Ansia 2010, Marty C’è Varese, Lonate C’è 1998, Nel nome di Varese, Il Coca C’è Angera Biancorossa, Demenza C’è, Bizzozero presente.
Трибина Варезеа има јако пријатељство са интернистима посебно са групом Викинг и узајамне посете су честе, пријатељство датира још од 80их година. Преко интерниста варежани су постали пријатељи са Валенсијом са групом Yomus. Пријатељство постоји и са екипом из Sarrona екипом Fronte а ту је и пријатељство са Pro Vercelli и екипом Old Style. Од интернационалних пријатељства постоје контакти и са групама Luganа.
Од непријатљства свакако треба издвојити ривалитет са Como-m а поред њих сукобе гроз историју имали су и са Veronom, Milanom, Atalantom, Mantovom, Djenovom, Kramonezeom, Katanijom, Vicenzom, Perudjom, Трапаније, Sampdroijom…
Оставите одговор