Пола седам ујутру хладноћа је горка и мрак обавија град који чека да се пробуди. Светло се пали у предграђу Каљарија. Сви спавају, али има и оних који ће кренути у нову авантуру. Дестинација Верона. „Одлазак не значи само праћење свог омиљеног тима. Са страшћу вадимо парче Сардиније и дајемо га нашим емигрантима“. Из Каљарија летом до Милана a затим изнајмљеним минибусом и колима за Верону кренуло је 33 Сконволтса, избегавајући све провере и пратње. Не постоји прави разлог, никада не постоји написмено зашто. Можда једноставно речено жеља да покажете свету да нисте инфериорни никоме. Једина мисао која испуњава ваше срце и ум је да срушите све пред собом. Нема места за страх. Не треба да се бојите. Морате победити по сваку цену. Није важно колико људи имате поред себе, као ни број противника. Сама одлука и подвиг су вечни. Када се фитиљ запали. Има оних који остају позади, у одбрани заставе. Сви остали, напред. Голим рукама. Ко остане да стоји побеђује. Правила игре су једноставна. Наравно, увек се нађе неко ко иде даље и преступи. Они су ‘копилад’ која користе камење и сечива. Већина људи не разуме наше принципе. Они су засновани на вредностима и менталитету и као такви се морају поштовати. Са новим законима, морате да користите главу. Наравно, морамо се борити са мозгом. У супротном ризикујемо да завршимо иза решетака. А онда више нема фудбала. Жртве које дајемо за Каљари су огромне. Песме, заставе, гостовања. Наш ултра живот се састоји од хиљаду трикова. Увек и у сваком случају, за Каљари. У срцу, у глави, у рукама. Сврха мисије је освета за напад који су неки Сконволтси претрпели од навијача Вероне побратимљених са другим делом навијача Каљарија, Фуриосима. „Била је то поштена туча, без икаквих неславних последица, која је трајала 15-20 минута, пре доласка пандура који су блокали Сконвотсе и све их одвели у полицијску станицу. Честитам Сконволтсима, који су се борили храбро и одано како и доликује. Нема победника и поражених, ударци се задају и примају“.
Оставите одговор