Blog

  • 6.меморијални турнир „Хероји 2015″

    14.06.2015 одржан је 6. по реду меморијални турнир Хероји – 2015 који је освојила екипа „Пријатељи групе“ победом над екипом Пилића.
    Пехар за 3.место освојила је млађа екипа из Малог Бајмока. Најбољи стрелац на турниру био је Александар Носковић, легенда нашег клуба и наш велики пријатељ који је играо за екипу Пилића.
    Бајићу јуниору из екипе Пријатељи групе додељен је пехар за најбољег играча турнира.
    Прошлогодишљи и вишеструки шампион у испијању пива Камени, ове године тај пехар предао је Драгану званом Шарага.
    Атмосфера на самом турниру била је одлична, ове године уз новитет у виду великог транспарента „Плаво бело небо сада ваш је дом..“ и малих трансова са именима покојних Маринаца.
    Велики број Маринаца, Суботичана, локал патриота, пријатеља групе прошао је кроз турнир без обзира да ли су учествовали или не, јер смо се и ове године потрудили да осим фудбалског дела, који је мање битан на једном оваквом дружењу, пружимо нашим гостима обиље хране и пића. Тако су се и ове године традиционално кували пасуљ и рибља чорба, као и пљескавице.
    Точено пиво као и увек да се још више зачини и овако одлично расположење људи.
    Паљене су бакље и димови, одјекивала је стадионом песма и збук бубњева. За музичку подршку заслужни су били наши пријатељи групе “ Wake up Subotica“ .
    На овом нашем дружењу, пријавило се укупно 10 екипа, углавном састављених од људи са наше трибине. Још једном смо уз наше песме, међу којима се на овом турниру ипак највише издваја „Цео ваш живот стадион“ , показали да иако нису са нама наша браћа нису заборављена! Дружење је током целог овог дана било њима у част јер они да су ту, сада би сигурно били са нама.
  • Раднички Ваљево – ФАП

    Picture

    Дивља телад

    Picture

    Камионџије

  • Маринци Суботица

    Спартак је одувек имао праве навијаче. Још од тренутка када се усталио у првој лиги и био тврд залогај за велике клубове. О томе најбоље сведочи податак да је по специјалној препоруци одбора прве лиге од свлачионица које су тада биле на западу па до терена изграђен жичани тунел. Кроз њега су фудбалери пролазили како би избегли контакт са ватреном Суботичком публиком. Навијачи Спартака су пратили клуб од његових самих почетака, били су у броју од неколико стотина у Титограду и на стадиону Рудара из Приједора.

    Временом на трибинама појавили су се и реквизити, клупске заставе, шалови, капе, транспаренти, а прорадила је и пиротехника. Посебно и незаборавно гостовање у Винковцима против Динама у одлучујућој утакмици када су се у броју од две хиљаде супроставили домаћим навијачима и понели Спартак у прву лигу. Тада се 1989.год славље наставило и у Суботици. Последља експанзија навијачког покрета у нашем граду десила се 1994.год када је Спале дошао до финала купа и био пети у првенству.

    Blue Marines као наследници навијача Спартака из 70-тих година, ступају на сцену 1989.год. Управо тада сашивена је прва застава а као име групе усвојено јe „Blue Marines“. И од тада екипа је почела да се окупља на градском стадиону. Тих година ишло се на гостовања свуда, наравно без икакве помоћи управе клуба. Тако су те године на гостовање у Осјек ишла два маринца сами и у свом аражману. Временом правих навијача било је све више, да би нешто касније устали против свих који су долазили на гостовање у Суботицу.

    Легендарна и једна од првих била је туча са циганима (Војвођанска екипа цигана) код „Хогара“ а касније и са свим екипама које су нешто вределе! Ту су путовања по целој Југи, у Румунију на баскет и незаборавно лудобање у Руми. Тамо је дошло до тоталног хаоса а све због претњи Румњана на гостовању у Суботици. Поразбијано је све у центру Руме, комплетна екипа је похапшена и по први пут (Осим у београдском дербију), појављују се пандури са штитницима.

    Маринци су група која је у тим годинама на гостовања ишла у броју од око стотину људи, а на утакмицама код куће по неколико стотина више. Углавном их је уосталом чинила екипа са Прозивке мада су ту били и момци из Александрова, са Радијалца, Теслиног насеља, Токија као и група Маринаца из Сомбора. У сваком случају Маринци су навијачка група која постоји од 1989.год и има традицију од 25.год.

    То је екипа која има потпуно свој стил.
  • Шумари Миријево сезона 2014-2015

    Picture

    Баћевац-Балкан

    Picture

    Балкан-Јединство

    Picture

    Сремчица-Балкан

    Picture

    Балкан-Звездара

    Picture

    Локомотива-Балкан

    Picture

    Балкан-Графичар

    Picture

    Болеч-Балкан

    Picture

    Балкан-Врчин

    Picture

    Балкан-Црвена Звезда

    Picture

    Балкан-Баћевац

    Picture

    Јединство Сурчин-Балкан

    Picture

    Балкан-Сремчица

    Picture

    Бродарац 1947-Балкан

    Picture

    Балкан-Звездара

    Picture

    Раднички-Балкан

    Picture

    Графичар-Балкан

    Picture

    Балкан-Болеч

    Picture

    Балкан-Степојевац

  • Земун – Полет

    Picture

    Таурунум бојс

  • Što je niže, to je vrelije !

    Da li ti se nekada desilo da te svi u društvu zajebavaju zato što ideš na neku kup utakmicu tvog prvoligaškog kluba, koja se igra sredom, po kiši? Jesu? E pa reci im da postoje i veće budale od tebe. Mi na gostovanja idemo gradskim autobusom, ako je dvocifrena linija, to ne smatramo gostovanjem. „Sudija noge ću ti polomiti“ kod nas ima bukvalno značenje, unosimo baklje na stadion bez problema, videli smo delove naše gradske opštine za koje nismo verovali da postoje, posetili smo mesta na koja se jednostavno nikada ne ide, osim ako ti deda i baba ne žive tu, izazivamo čuđenje i nevericu kod ljudi koje srećemo, što je uostalom i bila ideja ultra pokreta na samom početku. Kod „super modernih“ navijača izazivamo podsmeh, što nikada nismo bili na utakmici po mraku, što ni sami ne znamo koji je po redu, rang u kome se takmiči naš klub, što trošimo vreme, a „nemamo šanse za Evropu“ i tome slična baljezganja. Nas to ne zanima, patike su nam blatnjave, baš nas je malo, super se provodimo, mi smo niželigaški ultrasi.
    U poslednjoj deceniji postalo je sasvim normalno da pojedini klubovi i u najnižim rangovima takmičenja (5. ,6. ,7. lige) imaju svoje navijače. Pod navijačima podrazumevam prave ultrase, sa sve šarenim koreografijama, barjacima, pirotehnikom, marketingom, odrađivanjem gostovanja i sl. Kao i kod većih grupa prepoznaju se maštoviti, duhoviti, originalni i simpatični, od ostalih, sa uglavno „već viđenim forama“ na nekoj od većih tribina. U Italiji ovako nešto je sasvim normalna stvar još odavno, dok kao što sam rekao u Srbiji, ovo postaje atraktivno u poslednjih 10 godina. Šta je to toliko zanimljivo u nižim ligama? Pre svega značajna mogućnost iskazivanja lokal-patriotizma, koja se ređe pruža na većim tribinama. Svako od nas je rastao uz ekipu iz kraja. E kada je ekipa navijački potkovana plus ima klub u svojoj ulici ili kraju, nastaje show. Atmosfera je opuštena, broj ljudi je tek oko 40ak, svi se znaju, nema presije, svi smo iz kraja, svima je kuća na 10 minuta, šala, opuštencija, ništa se ne mora, sve je dobrovoljno. Bliži smo igračima, oni ne igraju za pare to je sigurno, što se niža liga posmatra to se više vraćamo u prošlost i nekadašnji oblik fudbala. Neplaćeni igrači, koji igraju čisto iz zabave ili rekreacije, plus neki „propali talenat“ iz kraja.
    Mi smo tu, nekoliko metara iza aut linije, odvojeni (a nekad i ne) tek malom ogradom, dobacivanja igračima, na koja oni često odgovaraju, provokacije, sprdnja, isticanje svog kraja, kao najboljeg, najjačeg i jedinog mogućeg. Na poluvremenu, desi se da uđemo u teren, šutiramo penale rezervnom golmanu ekipe, bez tenzije, bez žandarmerije, uz obavezno smejanje i nebrojene šale. Legende, neke čak i iz kraja, koje su vezane za pojedine igrače, neverovatne scene, nesvakidašnji sukobi sa sudijama i razračunavanja na „licu mesta“. Gostovanja su tek posebna priča, ide se u selo, od podataka znamo samo ime i autobusku liniju koja tamo vozi, predeli za koje nismo verovali da postoje (bar ne na pola sata od našeg kraja) još neverovatniji ljudi koji se tamo sreću, priče koje slušamo od njih, raznorazne varijacije na temu „fudbalski teren“, neverica na njihovim licima dok im objašnjavamo „kojim dobrom“ smo u njihovom selu. Nemamo organizovan prevoz, putujemo zajedno sa „običnim ljudima“ pa često i oni uhvate delić našeg „folklora“, npr kada raspoređujemo pirotehniku međusobno, odmotavamo barjake, sve to pre izbečenim očima ljudi koji su samo krenuli „do grada“ i samo žele da ih mi ne povredimo, a i ko su oni uopšte oni kada je Zvezda juče igrala?Pa eto to smo mi, ultrasi nižih liga. Možete da nas ne volite, ali nemojte da nam se rugate, nemate prava, zapitajte se šta ste vi učini za svoju tribinu, da lepše izgleda, da melodičnije zvuči, mi svi zajedno to radimo svakim danom. Zovite nas ludim, ludi jesmo, ta ludost i jeste ono što nas razlikuje od vas, ono što nas čini zanimljivim i specifičnim a vas kojima smo smešni nedostatak te ludosti čini „ljudima koje niko ne primećuje“. Kada postanemo to, ubite nas. Sada nas izvinite, žurimo na poslednji autobus, ne planiramo da ostanemo zaglavljeni doveka u ovoj selendri…
  • BLUE UNION BELGRADE – SEZONA 2014/15

    http://www.blueunionbelgrade.com/forum/viewtopic.php?f=6&t=1749