Blog

  • Бока – Ривер

    Утакмица прекинута након што су играчи Ривера на полувремену  погођени сузавцем и нису били у стању да наставе утакмицу

  • Суперлига Србије / 28. коло

    Спартак – Доњи Срем
    Picture

    Маринци

    Напредак – Партизан
    Picture

    Гробари

    Црвена Звезда – Раднички 1923
    Picture

    Делије

    Војводина – Рад
    Picture

    Фирма

    Picture

    Јунајтед Форс

  • Капија 4  П.А.О.К.

    1. Да ли можеш да нам се представиш за почетак и кажеш из које подгрупе/клуба долазиш?

    Поздрав за људе у Србији, ми смо са сајта(1296.gr) и представљамо све П.А.О.К.-ове клубове генерално. Наравно, није могуће представити мишљења сваког клуба, тако да су одговори наша лична мишљења тј. људи који воде овај сајт. Трудићемо се да будемо објективни што је више могуће.
    2. Да ли можете да нам кажете нешто више о вашој ултра групи „Капија 4″ (политичка орјентација, какву организацију имате…)?

    Капија 4 је П.А.О.К.-ов навијачки клуб основан 1976. године. То је један од највећих П.А.О.К.-ових клубова, али није исто као и у осталим грчким тимовима где сви навијачки клубови имају у свом имену и име њихове капије. Капија 4 је појединачан клуб у центру Солуна и има две подгрупе у Европи, „Капија 4 Брисел“ и „Капија 4 Цирих“. Изван Капије 4 постоје и остале оранизације навијача, као што су „Dytikes Synoikies“(Западна Страна) и „Vorioi“ или „Northerners“(Северњаци). Већина П.А.О.К.-ових клубова нису део неке оранизације и само се зову „Sindesmoi Filon PAOK“(Фан Клубови П.А.О.К.-а). Клубови немају званичну политичку орјентацију и труде се да то задрже за себе, тако да би се могли ујединити по слоганом П.А.О.К. а не под слоганом неке политичке орјентације као остали клубови у Грчкој.

    3. Да ли можете да нам споменете неке битније догађаје који су означили историју ваше групе?

    Нажалост, догађај који је означио историју наше групе је трагедија која се догодила 04.10.1999. године када су погинула 6 навијача П.А.О.К.-а док су се враћала са гостoвања у Атини. Тада је аутобус П.А.О.К.-овог клуба Корделио доживео саобраћајну несрећу. Сваке године се окупљамо на место несреће и одајемо пошту нашој браћи. Што се тиче лепших тренутака, њих је превише да би се сви споменули, aли два ми тренутно падају на памет, када смо се без карата појавили на Караискаки(1989. године, против Олимпијакоса) и Хиралио(1981. године, против Ариса) стадионима и заузели места домаћим навијачима. Посебно догађај везан за Хиралио, јер смо тада окупирали Капију 3.
    Од недавних догађаја, прошле године у августу смо имали историјску посету месту рођења нашег тима, у питању је град Константинопољ где смо играли против Фенербахчеа. Било је то одлично гостовање и велика победа за нас, изван и унутар терена.

    ‎4. Можете ли да нам кажете са којим групама имате пријатељство и нешто више о њима?

    Једино наше званично пријатељство је са Гробарима и Партизаном. Почело је личним контактима између навијача Партизана и људи из клубова западног Солуна, средином деведесетих. Почетна тачка нашег пријатељства, била је утакмица између Партизана и Далмације Слит у Солуну 1996. године када су навијачи П.А.О.К.-а подржали Партизан. У тој години, званични навијачки часопис Гробара „Дај Гол“ посветио је део простора свог часописа навијачима П.А.О.К.-а. Током година, све више и више навијачи П.А.О.К.-а и Партизана почињу да се посећују на утакмицама, али највећи догађај који је наше пријатељство претворио у братство је утакмица из 2006. године између Црвене Звезде и Партизана. Недавно се одиграла тако да се је сви сећају. Од тада наше братство расте тако да имамо пријатељску утакмицу између наших тимова сваке године, надамо се мечу у Београду ове године. Могли би још доста тога да напишемо о нашем братству али само онај који га је доживео, зна колико је јако.

    5. Како власт и полиција реагују на пиротехнику? Какве су казне за пиротехнику у Грчкој?

    Пиротехника је илегална у Грчкој, али ових дана нема много хапшења због ње као ранијих година. Када је закон био популаран, палили смо пиротехнику у великом броју тако да они не би могли идентификовати ко је од нас запалио. После много инцидената са полицијом(са онима у униформи и са онима без ње) постигли смо циљ да полиција више на улази на стадион, тако да немамо више хапшења на Тумби. У прошлости смо имали велики број ухапшених навијача и оних у затвору због пиротехнике. Данас, углавном се хапшења дешавају на гостовањима, због пиротехнике и других разлога. Проблем са полицијом и правосуђем у Грчкој је огроман и потребно је 10 интервјуа како би га анализирали. На пример, ми имамо три навијача у затвору без да знамо када ће им бити суђено. Они нису проглашени кривим, само су у затвору без суђења.

    ‎6. Какав је ваш однос са клубом(управом)?

    Однос са управом има своје успоне и падове. Иако је садашња управа изгласана од стране навијача, постоје проблеми са намером управе да не дозволи неким навијачима и клубовима да долазе на Тумбу или да постављају своје транспаренте. Постоје разговори са времена на време како би решили наше проблеме. Упркос проблемима, нисмо непријатељски настројени према управи, која је поштенија од прошле управе.

    7. Шта можете да нам кажете о структури година ваше групе?

    На нашој трибини су пристутни навијачи свих узраста, највише је оних између 18-25 година. Ту је наравно доста старијих искусних навијача који доносе важне одлуке. Срећни смо што је пристуно доста младих навијача, то осигурава нашу будућност

    8. Како путујете на гостовања?

    Навијачи П.А.О.К.-а углавном путују аутобусом. У прошлости, много навијача је путовало возом али ових дана већина гостовања се организује аутобоусом. Генерално говорећи, употребљавају се све врсте транспорта, од авиона до фериброда и аутомобила, зависи где гостујемо, али аутобоус је неки стандард транспорта навијача П.А.О.К.-а. Врло често наши навијачи иду на гостовања у други град без карата или је много више њих без карата, тако да у доста случајева путујемо ноћу аутобусом или возом како би избегли полицију.

    ‎9. Можете ли да нам кажете које ултра групе су ваши највећи непријатељи и нешто више?

    Наши највећи непријатељи су „gay-ros“(погрдна реч за навијаче Олимпијакоса). Пошто су мале шансе да се сретнемо из разлога јер се налазимо у различитим градовима и забрањена су гостовања, највише обрачуна имамо са навијачима Ариса који су наши непријатељи у Солуну. Наши непријатељи су и два остала велика Грчка клуба у Атини, Панатинаикос и А.Е.К

    10. Да ли можете да нам објасните како су навијачки подељени делови 

    Солуна, да ли су подељени стриктно или су помешани? Према нашим информацијама, Неаполи је део града који представња велико упориште навијача П.А.О.К.-а, са друге стране заставу са тим именом можемо да видимо на трибини Супер 3-а као једну од главних, како објашњавате ово?
    Ми не желимо да причамо о нередима. Само ћемо рећи да је Солун није подељен. Арисови навијачи имају своје упориште у насељу Хиралио, где се и налази њихов стадион. Бити навијач неког клуба и носити заставу са именом неког дела града не значи да ти навијачи контролишу то насеље. Ми не желимо да ширимо пропаганду преко овог интервјуа, ако је неко проводио бар мало времена у Солуну, зна да је цео град црн и бео.

    11. Које је ваше мишљење о грчкој навијачкој сцени, да ли напредује или назадује?

    Грчка навијачка сцена је врло прљава. Ту не постоји и никад није постојала реч као што је поштовање или фер-плеј према противнику. Постоје неки трендови који су донети из Европе као што су кореографије, кежуал и „бодри свој локални клуб“ покрет али генерално менталитет је сиров. Ко је јачи преовладава. Реално овде не постоји сцена, сви се боре за себе и труде се да буду најбољи. Генерално, ми верујемо да су грчки навијачи јаки у свим аспектима навијачког живота иако су у константном рату са државом. Најбоље да питате наше европске противнике о нама.

    12. Једном је важило да су навијачке групе из Атине доминантније у односу на оне из Солуна, да ли мислиш да је то и даље тако?

    Као што смо раније напоменули нећемо да улазимо у детаље инцидената. Тешко је упоредити нас са навијачима из Атине, зато што су забрањена гостовања. Такође, чињеница да живимо у другим градовима отежава наше упоређивање снага управо из разлога што смо ми најјача група у Солуну и северној Грчкој док су они у Атини и јужној Грчкој. Једна ствар је сигурна а то је да ми путујемо у Атину на гостовања без карата и полицијске пратње и не само на фудбал већ и на кошарку и рукомет, док они са друге стране нису ни покушали да прошетају Солуном. Они дођу сви заједно и иду право на стадион, онда назад за Атину.

    13. Шта мислите о српској навијачкој сцени?

    Пошто имамо братство са Партизаном, пратимо вашу навијачку сцену колико можемо. Србе сматрамо као јаке навијаче и такође видимо да и ви имате проблема са полицијом и државом које не интересује правда већ само да виде навијаче у затвору. Менталитет нормалних људи, државе и медија који су против навијача је доста сличан као и у Грчкој. Генерално, сматрамо српску навијачку сцену као јаку са доста сличности са Грчком.

    14. Хвала што сте урадили интервју са нама и да ли имате неку поруку за навијаче у Србији?

    Хвала вама и Слобода за Гробаре!

  • Суперлига Србије / 27. коло

    ОФК Београд – Раднички Ниш

    Picture

    Мераклије

    Борац Чачак – Нови Пазар

    Picture

    Чете Чачак

    Партизан – Спартак Суботица

    Picture

    Гробари

    Picture

    Маринци

    Доњи Срем – Војводина

    Picture

    Фирма

    Чукарички – Црвена Звезда

    Picture

    Делије

    Рад- Јагодина

    Picture

    Јунајтед Форс

  • ЦРНА ГОРА – РУСИЈА

    Да ли је могла утакмица квалификација за Еуро ‘2016, између Црне Горе и Русије да прође без Срба? Курац је могла! Ето баш тако!

    У братској Црној Гори, упркос небратској политици курви  последњих година,  навијачи из Србије заједно са браћом из Црне Горе и Русије су показали да има наде у будућности. Само треба бити паметан и упоран, без обзира на све. У тих пар дана, неке везе старе везе су ојачале, неке нове су рођене, а све заједно су показале да их тешко ко и шта може раскинути. Наравно осим нас самих. Али  како радимо, тако ће нам и бити…

    Знало се да ће много Руса доћи у Подгорицу тих дана, као што је и било. Многима је прва станица била Београд, па после обилазака других нам лепих крајева Србије, Српске, и Црне Горе, свима је завршна била Подгорица. Резултатски битна текма, али јебеш резултат, има нешто и изнад тога. Резултати долазе и пролазе, а акције и поруке са трибина остају много дуго, поготову ако се њима постижу добре ствари.  И постигнуте су. Довољно је пар реченица једног маторог Руса са краја текме , док је мурија држала људе у кавезу, коју ћемо вам пренети. Маћори је био мало цирке наравно  (а не,најбоље да неће да цирка домаћу лозу пре текме), дошао са две ћерке и женом пар дана раније, мало на одмор, али је примарна била текма. “ Браћо, Руси и Срби и Црногорци су браћа. Ја волим и Србе и Црногорце, и ви треба да волите нас. И ви треба да се волите међусобно. Јер ми смо православна браћа!“ У очима је истина, небитна је прича. А његов поглед је говорио све, и како је после тога погледао нас около, па ћерке своје. Верујем да ћете схватити о чему је говорио…

    Знало се да не може да прође без „нас“ на трибинама. Иако се у медијима провлачила прича и најаве новинарских лешинара о појављивању и евентуалним проблемима на утакмици, и од домаћих и других домаћих медија, све је било одлично. Од навијачке приче, никакве праве организације није било, што не значи да се ништа није организовало. Све је било некако спонтано, што је и најбоље. Вече пре текме је организован турнир у фудбалу и братско дружење, које се наставило до касно у ноћ. ПРАВА ПРИЧА!
    Од јутра  се дружење наставило уз цирку и стони тенис. Све је било спонтано, и како се ко чуо са другарима или Русима, друштво се увећавало. ПРАВА ПРИЧА! На крају се скупила фина екипица која је пркосила киши и душманима з’инат! Иако је небитно, али велики ривали су заједно блејали, причали, циркали и зезали. Значи може!!! Будућност, Партизан , Спартак, Зенит, Ц. Звезда, ЦСКА…СВИ ЗАЈЕДНО-ВСЕ ВМЕСТЕ!!! ПРАВА ПРИЧА!
    У граду никаквих проблема није било. Као што је и очекивано , и као што и треба, Руси су широм Подгорице угошћени братски. Пун град пре текме је одисао фудбалском атмосфером. Око стадиона и у граду је било присутно доста мурије, која се нормално понашала. Реално сви који су хтели да ућу на гостујући сектор, иако нису имали карте за тај, су ушли. Радује много клинаца и обичних људи, који су се појавили у кавезу, који је на крају баш добро попуњен био. Колико је било „нас“ са Русима, не зна се. Није било мало, то је битно.  Креће скандирање Русији, Србији, Косову и Метохији, Новорусији, наравно аплауз химни ЦГ.  Све одлично!
    Кореографија навијача ЦГ, креће текма. Браћа Руси стадардно и нису неки певачи, ал’знају да загрме. Онај ментол узима бакљу, баца је преко, она случајно погађа голмана, прекид. Ту већ креће оно што не треба. Они мало мање паметни почињу да протестују, и одједанпут се прави нека непријатељска атмосфера. До гостујућег сектора је на домаћој трибини било исто као организованих навијача репрезентације ЦГ. Углавном момци из Никшића, они су били први поред.  Наравно нећемо генерализовати све, али изгледа да међу собом имају доста глуперда до јаја. На поједина скандирања и покушај заједничке подршке исправним стварима, довољно је било пар мајмуна да одговори и понесе се онако како не треба, и усмери даље догађаје у погрешном правцу. Нећемо наводити шта како, задржаћемо се на добрим стварима. Њихова глупост је проузроковала одговор са „ове“ стране, и њихова прва столица је проузроковала исти одговор. Но, није то дуго трајало, и нећемо о томе. Тако то обично бива и у животу, паметни ће извући поуку, будале ће на крају да најебу. Но , треба им опростити јер си пиглу, и не знају шта раде. Надамо се да ће схватити једнога дана. Што пре то боље…
    Ипак, утакмица се наставила. Фудбал и није био нешто квалитетан, на трибинама такође ништа сад неко лудило. Руси, Срби и Црногорци су заједно братски гледали фудбал, сасвим довољно у принципу. Речима исписане мисли на платну су исказале поруку и оно што сви осећају. РУСИЈА-ЦРНА ГОРА-СРБИЈА-ТО ЈЕ ЈЕДНА ФАМИЛИЈА!, НАС И РУСА 300 МИЛИОНА.  А најважнија…  Поновљене су речи Митрополита Петра Првог Петровића, које је оставио на самрти у незаборав једном од највећих Црногораца у историји Петру II Његошу …“МОЛИ СЕ БОГУ И ДРЖИ СЕ РУСИЈЕ!“  
    Паметном доста…
    На почетку другог је запаљена она ђаволска НАТО застава, као порука свима! И једнима и другима и трећима!

    У другом опет ништа специјално , људи гледали фудбал, причали, зезали се, запевали понекад. Потом још један прекид после пенала и погођеног играча Русије, и крај. Мало држани у кавезу, доста мурије у центру али беспотребно. После дугог дана и текме, још мало дружења, пљека, пиво и разлаз до неке нове прилике.
    Све у свему, лепих пар дана у братској Црној Гори. Као што рекосмо на почетку… неке старе везе сз учвршћене, неке су рођене нове. Битно је да се прича међу свима наставља у правом смеру, и да братство јача не само кроз причу, већ на делима и у стварности.  Радује срећа међу Русима који су одушевљени свим причама око ове утакмице. Ово изнад су само неке од њих, а много је још неиспричаних, што је до јаја! Што рекоше у једном извештају са текме на једном навијачком порталу… NO SERBS-NO PARTY!  http://russian-ultras.com/rf/montenegro-russia.html

    Хвала браћи из Подгорице на свему!

    ЦРНА ГОРА-СРБИЈА-РУСИЈА – ТО ЈЕ ЈЕДНА ФАМИЛИЈА!

    ИЗВОР ТРИЕСТРИА 

  • Ultras Granata Torino

    Историја ваше групе је комплексна, а прошлост бурна.Можете ли да нам кажете како је настала Ultras Granata? 

    Средином 60-их група ‘Fedelissimi’ (једна од битнијих на трибини Маратона),представљала је кичму организовних тифоза у периоду у коме је било значајних превирања међу млађим члановима.Нешто касније подмладак прави засебан транспарент Commandos Fedelissimi,док остали настављају да делују у оквиру постојеће организације.Из недеље у недељу међу навијачима су се смењивали разни називи(Panthers, Tupamaros,Fedyn..итд)зависно од тога ко је био актуелан на међународној политичкој сцени.Ипак име Commandos се најчешће користило,па је у складу с тим одлучено да се транспарент качи на средини трибине.Године 1970 играла се утакмица Торино – Вићенца коју је судио Росарио Ло Бело и ту је све почело: црвени картони , два пенала у корист гостију за последњих пет минута при нашем вођству и на крају пораз резултатом 2-3.Каравани аутомобила разјареног народа дали су се у потеру за судијом,неред и хаос на улицама обележили су дан,а новине су у наредном броју означиле навијаче који су учествовали у тим догађајима као ‘ ултрасе ‘ .Овај термин је наишао на позитивну реакцију код људи , стога је одлучено да група понесе баш тај назив.Кренуло се са израдом транспарената на којима се налазила лобања по средини , мада су ‘ ултраси ‘ били саставни део клуба ‘ Fedelissimi’ све до 1973 , када је тренер Ђианони смењен од стране управе.Жеља навијача је била да Ђианони остане на тој позицији, што би значило борбу све до самог краја.Међутим ‘Fedelissimi’ су представљали меку линију , сукоб међу нама је отпочео , и после неког времена се завршио цепањем чланских карата млађих тифоза, који су љутито напустили канцеларију Карла Алберта.На самом почетку нам је било важно да будемо признати као независан клуб навијача који ће имати своје просторије , друштвени статус и званично име, па је тако и настао назив ‘Maratona Club Ultras Granata’ који је и даље у употреби.Имајући у виду горе изложене ствари везане за историју групе, неки ће рећи да смо као клуб навијача настали 1973, а да као покрет делујемо од 1969.Добра и лоша тифо издања не зависе од тога какве партије пружа фудбалски тим, већ све искључиво зависи од заједничког рада нас чланова.Тако на пример припадништво ултра покрету може да изађе из моде , али ми ћемо и даље да правимо добру атмосферу , па чак и да привучемо већи број људи иако ФК Торино не игра онако како се од њега очекује.Водећи чланови не морају да буду стриктно бирани међу онима који употребљавају песнице у сукобима , већ је пожељно да ту буду и особе које ће вас на прави начин репрезентовати ,они који су у стању да одрже однос дијалога са друштвом и новинарима. 

    На популарној “Curva Maratona“ ви не делујете сами. Које се још групе налазе на трибини и да ли постоје разлике међу вама? 

    Одмах до нас са леве стране налази се Granata Korps, док су са наше десне стране Leoni.Група Леони је ту већ деценијама и чине је избачени чланови екипе “Fedelissimi“. Њих карактеришу мање радикални ставови тифоза, искључиво заинтересованих за фолклорни аспект учествовања у прављењу добре атмосфере, што и није тако лоше за саму трибину.Granata Korps су настали у оквиру наше групе од стране оних који се нису слагали са званичном политиком Ultras Granate.То ипак не значи да онај ко је члан наше по сваку цену мора имати супротне ставове од њихових, нити се захтева од наших чланова да поседују партијске књижице као услов за приступање групи. 
    У сваком случају нема ништа лакше од тога да људи из наших редова, који се не слажу са идејама Granate Korps започну конфликт, али то нико од нас заиста не жели.Зато бих овом приликом хтео да истакнем како чланови Granate korps и Ultras Granate слободно могу да погледају у очи једни другима, а ја у овом интервјуу не желим да кажем ништа лоше о њима, јер би било некоректно причати о некоме ко није присутан. 

    Генерално у Италији влада уверење да прави торињани навијају за ФК Торино, док је ФК Јувентус тим за који навијају дошљаци.Да ли се слажете са овом констатацијом? 

    Моје мишљење је да људи одприлике на тај начин и посматрају навијачка језгра, међутим разлике нису баш тако јасне како се многима од вас чини: рецимо имате јужне крајеве који масовно прате ФК Торино, док Пијемонт важи за покрајину у којој Јувентус има превласт.Потенцира се прича о ФК Торину – клубу средњих и сиромашнијих слојева на једној, односно ФК Јувентусу – клубу богатих на другој страни, али ако бисмо дубље сагледали социолошку конотацију, могли бисмо да констатујемо да је Торо тим за који навијају широке народне масе, док за Јувентус навија племство.У смислу укорењеност тифо културе Торо је много хомогенији, па се самим тим јављају велике разлике између наше и трибине Јувентуса. 

    А када је реч о броју посетилаца на стадиону какав је ту однос снага? 

    Такође и овде сматрам да постоји разлика у посвећености, јер је наш просек увек 30.000 … када освајамо Скудето тај број може да досегне 40.000.Јуве може да испуни цео стадион у тренутцима када све иде по плану, али зато ће на утакмици Јувентус-Асколи на пример бити 5.000 гледалаца ако пада киша или је тим на средини табеле. 

    На гостовањима ван земље, који су страни навијачи оставили на вас најјачи утисак (ко вас је што се каже импресионирао) .. наведите ми битне разлике између ваше и страних група? 

    Разлике у менталитету нису оставиле на мене бог зна какав утисак ако сте на то мислили.Италијански навијач у иностранству ће бити примећен само ако носи боје клуба и ту све престаје: странци не разликују обичне навијаче од ултраса, баш због тога што њихове групе не разумеју конотацију одређеног начина облачења, тј моде која је код ултраса присутна.Са локалним навијачима немамо никаквих проблема.Колико се сећам последњи озбиљнији инцидент догодио се у Инсбруку када смо се сукобили са полицијом, јер су организатори у жељи да зараде већи новац од карата нагурали 20.000 људи у објекат који прима 15.000 гледалаца.Ми смо једноставно тада били принуђени да пробијемо у суседни сектор како би направили више простора, а полиција је након тога пустила керове на нас.За све ово добар део кривице сноси спортско друштво, јер не можете навијаче да сместите на монтажне трибине где је слаба видљивост и где је угрожена безбедност појединца. 
    Рецимо 80′-их у Моленбеку се десило да је приликом покушаја отимања транспарената пала ограда (да не напомињем како је објекат више личио на кокошињац него на стадион). Изненада, нашли смо се окружени полицајцима, па је Пианело стао испред нас мислећи да улећемо у терен да би правили инциденте. 

    У оквиру италијанске лиге која интересантна гостовања би издвојили? 

    Пре неколико година када смо се борили за Скудето, отишли ​​смо пут Фиренце у 4 дупке пуна аутобуса.Киша је падала као луда, а ми смо и поред тога ишли кроз град у кортеу као прави тифози.На самој утакмици цела трибина је навијала свих 90 мин. иако смо губили од домаћина резултатом 4-1.Е сад невезано за Италију мени лично је најлепше гостовање било у Нанту када смо победили са 4-0. Такође ће ми у сећању остати и Штутгарт, где смо се и поред пораза супер провели, и чак донели одлуку да намерно покваримо аутобус само да би остали један дан дуже. 

    Колико су жене присутне на Curva Maratona? 

    Па рецимо да их има око 35%, некад више некад мање зависно од утакмице.Не постоји град где жене на трибини имају баш толико активну улогу, међутим оне овде увек долазе у великом броју.

    Ваш однос са групама других клубова? 

    Официјелно пријатељство постоји са Ђеновом, Фиорентином и Лациом (Granata Korps је засновала ово последње). У коректним односима смо са Пизом, Баријем и Миланом .. затим ту долазе још неке групе према којима не гајимо ни љубав, ни мржњу … и на крају споменуо бих заклете непријатеље: Јувентус, Аталанта, Рома, Сампдорија и Интер. 

    Да ли је било људи у оквиру групе који су покушавали да је исполитизују или искористе зарад некаквих скривених мотива? 

    Колектив са израженом навијачком свешћу попут наше, увек се трудио да спречи монополизацију појединаца који су желели да врше политички утицај, мада је таквих било јако мало.Никада није могло да се деси да група буде под утицајем одређеног тренда, само зато што је вођа следио тај политички тренд.База се од почетка доследно држала основне идеје: општи интерес преовладава над интересом појединца унутар групе, а све идеологије које нису везане за фудбал држаће се подаље од ове идеје. 

    Последњих година дешавале су се непријатне сцене током дербија, али изгледа да се ситуација поприлично смирила.Шта је то што је утицало на промене у понашању? 

    Раније смо ризиковали затвор због неких акција које је било могуће извести без већих проблема. 
    Данас међутим нико не жели да се упушта у нешто што је рађено претходних година, с обзиром на то да ће вас полиција зауставити и пре него што стигнете до својих супарника.Чињеница да смо се скоро слизали једни са другима зарад виших циљева је нешто што нико не пориче, али интерпретирати баш на овај начин тренутну ситуацију делује у најмању руку неукусно.Наравно, ако се деси инцидент на дербију ми ћемо знати како да одреагујемо “ово треба посматрати са становишта обостране користи, а не са становишта пакта о ненападању“. 

    Можете ли да ми кажете нешто о организационим детаљима везаним за секције навијачке групе Ultras Granata? 

    Идеја многих људи је била да оснују секцију, али након првих година ентузијазма нико више није знао шта се с некима од њих дешава, нити су се појављивале на стадиону. Што се тиче оних које су наставиле са радом (а имају више филијала), ми смо у сваком случају увек били вољни да им економски помогнемо како би могле уредно да обављају своје активности.Секције обично израђују транспаренте са великим натписом ‘Ултрас’, а онда испод или поред стављају име региона или града из кога долазе.На тај начин оне поносно исказују своје порекло, јер се по томе сасвим јасно види чија су подгрупа.Треба ипак истаћи да су највеће секције оне које долазе из Лигурије и Централне Италије, за шта је заслужан момак из Гросетa чије име је Рикардо Ћећарели.