Ултрас који игра фудбал – Паоло Ди Канио
Можда није најбољи фудбалер који је икада заиграо у небо плавом дреду Лација али је Паоло Ди Канио сигруно један од највећих љубимаца које је северна трибина Олимпика икада имала. Многи ће се усудити да кажу и много већи од Александра Несте које 2002 године напустио Рим и отишао у Милан. Управо то је лацијали Нести никада нису опростили, а само две године касније дочекали су да се у клуб врати икона, велики љубимац курве норд са краја 80-их година Паоло Ди Канио. Многи су тог лета били скептични по питању судбине славног римског клуба, тима који је претходних сезона доживео тотални крах. Једино су навијачи знали да ће доласком рођеног Римљанина почети нова ера Лација па се на промоцији нападача у тренинг кампу Формело скупило 3000 симпатизера небо плавих. Био је то изузетно емотиван тренутак за све пошто се Ди Канио вратио у клуб после 14 година. Рођен у малом делу Рима, Квартиколу, Паоло Ди Канио се већ од малих ногу одлучио Лацио. Иако никога у његовој породици фудбал није претерано занимао, Ди Канио је кренуо на утакмице небо плавих и како многи тврде, дечко је већ са својих 12 година ишао на сва гостовања. Управо у то време, настаје једна од најреспектабилнијих навијачлих група у Италији Irriducibili са којом је Ди Канио градио свој животни пут. Сећам се да је једног дана скоро преко целе трибине осванула огромна застава 30х30 метара. На њој је писало Irriducibili и чим са је видео рекао сам себи „Паоло мораш да будеш члан ове групе“ – присећа се својих првих навијачких дана Паоло Ди Канио.
Не дуго затим почео је да игра фудбал у млађим категоријама Лација, а 1988. године урадио је оно због чега га цео север Олимпика заволео за сва времена. У градском дербију против Роме, Паоло је постигао победоносни гол, а оно што је наредних дана било предмет препричавања у вечном граду био је одлазак Ди Канија на југ Олимпика где је извређао навијаче Роме који су традиционално запоседали овај део стадиона. Управо тај потез означио је вечиту везу између Лациових ултраса и Паоло Ди Канија коју до дан данас није прекинуло ни срамно протеривање ветерана из клуба 2006. године.
Приврженост Паолу Ди Канију тврдо језро Лацијала исказало је 2002 године у време највеће кризе која је погодила клуб. Тадашњи председник Серђо Крањоти уложио је у тим 200 милиона марака, а скупо плаћене звезде небо плавих доживеле су највећу бламажу у историји пошто их је градски ривал Рома демолирала 5:1 ! Разочарани играма својих љубимаца навијачи Лација су их вређали називајући их плаћеницима, а ширењем транспарента са натписом Ди Канио покушавали су да им покажу какву дозу посвећености желе и код њих да виде „Compra se Di Canio“ (купи нам Ди Канија), била је порука лацијала газди Крањотију. Иако је тада био члан лондонског Вест Хема, Паоло Ди Канио је здушно поджао навијаче тврдећи да су потптуно у праву кад траже максимум од играча. Морате увек бити спремни да погинете за дрес који носите. Ја сам увек размишљао на овакав начин: Можете да имате лош дан, промашите добру шансу или пенал али никада не смете дозволити да навијачи виде да се не борите и да лако одустајете од сваког дуела. Можда су навијачи управо то видели код неког од играча и то им је засметало и мислим да имају свако право да буду љути – тврдио је тада Ди Канио.
Иначе Паоло Ди Канио је увек јавно бранио тврдо језгро навијача Лација, чак и кад није играо у Италији. Иако су га многи оптуживали да се приватно дружи са вођама лацијала и да је по политичком уверењу потпуно исти као они, Ди Канио је сваки пут био одмерен и сталожен. – Наравно да познајем те момке је је Рим мој град, а Лацио мој клуб. Никад нисам морао да се упознам са вођом навијача, Фабрицијом Тофолом на старомодан начин. Довољно је било да се погледамо у очи и тачно знамо на чему смо, јер је он човек кроз кога се репрезентује трибина која је део мог живота. То вам је као у фудбалу. Као што капитен репрезентује тим тако и вођа својим понашањем представља трибину – сматра Ди Канио.
Други боравак у Лацију у периоду од 2004 до 2006 године остаће упамћен као један од најбурнијих периода у животу Паола Ди Канија. Пресудни тренутак догодио се 19. јануара 2005. године на градском дербију против Роме, када је после тријумфа у коме је постигао један од три гола за Лацио, Ди Канио отпоздравио лацијале високо подигнутом десном руком , тзв. римски поздрав. Многи политичари су га тада критиковали називајући га вашистом и тврдећи да није ништа бољи од навијача клуба за који наступа, а који су са одушевљењем прихватили потез свог љубимца.
Ди Канио који је и пре тога као и већина навијача Лација фасциниран ликом и делом Бенита Мусолинија, је и тад смирено одреаговао па је на све оптужбе једноставно одговорио: – Нисам урадип ништа чега би требао да се стидим. Ја сам вашиста али нисам расиста. Поздравио сам навијаче традиционални римским поздравом јер је то начин на који друг поздравља друга и био је намењен само мојим људима који у у потпуности разумеју. Осим што у својој кући држи огрмону статуу Бенита Мусолинија, Ди Канио као и већина Лацијала има на руци истетовиран натпис DVX што на латинском значикс дукс или дуцис – вођа, титула коју је Мусолини носио у периоду своје владавине.
Други боравак у Лацију у периоду од 2004 до 2006 године остаће упамћен као један од најбурнијих периода у животу Паола Ди Канија. Пресудни тренутак догодио се 19. јануара 2005. године на градском дербију против Роме, када је после тријумфа у коме је постигао један од три гола за Лацио, Ди Канио отпоздравио лацијале високо подигнутом десном руком , тзв. римски поздрав. Многи политичари су га тада критиковали називајући га вашистом и тврдећи да није ништа бољи од навијача клуба за који наступа, а који су са одушевљењем прихватили потез свог љубимца.
Ди Канио који је и пре тога као и већина навијача Лација фасциниран ликом и делом Бенита Мусолинија, је и тад смирено одреаговао па је на све оптужбе једноставно одговорио: – Нисам урадип ништа чега би требао да се стидим. Ја сам вашиста али нисам расиста. Поздравио сам навијаче традиционални римским поздравом јер је то начин на који друг поздравља друга и био је намењен само мојим људима који у у потпуности разумеју. Осим што у својој кући држи огрмону статуу Бенита Мусолинија, Ди Канио као и већина Лацијала има на руци истетовиран натпис DVX што на латинском значикс дукс или дуцис – вођа, титула коју је Мусолини носио у периоду своје владавине.
Када је одмах после дербија почела медијска хајка против Ди Канија све маске су спале. Искусни нападач је коначно увидео ко су му прави пријатељи, а и до дан данас није јасно зашто клуб није стао у заштиту свог играча Паола Ди Канија. Осим неколико интелетуалаца римских углавном десне политичке оријентације, једуно су лацијали подржали свој капитена поручивши новом председнику Клаудију Лотиту да проблем није само у римском поздраву, већ да је он много већи и да би Лацио могао пропасти због његове себичности.
Лик и дело Паола Ди Канија су посебна прича. Његова дела, ма колико била необична увек су изазивала дивљење у сваком човеку био он присталица небо плавих или не. Када је 2004. године прелазио из Чарлтона у Лацио, Ди Канио је пристао на драстично смањење плате од 80% како би постао члан римског клуба ! Паоло је такође човек који је ноћ пред дерби са Ромом гледао филм Храбро срце не били се припремио и мотивисао за меч које је за њега питање живота. Ниједан играч Лација није никада био толико посвећен клубу и навијачима као Ди Канио који је на свакој утакмици испод дреса носио мајицу са натписом „прави самурај се враћа из битрке на два начина. Или са непријатељском главом у рукама или без своје на раменима“.
Многи су се запитали да ли је то био разлог хајке на њега, због геста који је био упућен свим истомишљеницима, јер је то учинио у тренутку, понешен радошћу због великог тијумфа. Подигао је руку у ваздух да са 40000 људи прослави победу. То је 40000 душа које био истоветно одреаговале да су били у кожи Паола Ди Канија, за кога сви тврде да представља клуб. Једноставно римски поздрав и Ди Канио, то вам је Лацио. Они на тај начин поздрављају једне друге и тако од давнина. Још један врло важан податак крије се у његовој аутобиографији. Иако се у књизи у види његова фасцинираност Мусолинијем, Ди Канио у неким сегментима и критикује дучеа тврдећи да није био увек у праву. Управо је то нешто што можда да му умањи популарност међу ултрасима који су махом фашистички настројени.
Опет, њега то не би много бринуло јер је навијачима на северу Олимпика давно познато ко је Паоло Ди Канио.
Можда је најбољи одговор на ово питање пружио његов аутобиограф, Габријеле Маркоти. Он је у једној до својих колумни у италијанским новинама написао: – Разлог за такво понашање Ди Канија међу међу Лациовим ултрасима лежи у чињеници да је Паоло једао од њих – он је ултрас које професионално игра фудбал !
Лик и дело Паола Ди Канија су посебна прича. Његова дела, ма колико била необична увек су изазивала дивљење у сваком човеку био он присталица небо плавих или не. Када је 2004. године прелазио из Чарлтона у Лацио, Ди Канио је пристао на драстично смањење плате од 80% како би постао члан римског клуба ! Паоло је такође човек који је ноћ пред дерби са Ромом гледао филм Храбро срце не били се припремио и мотивисао за меч које је за њега питање живота. Ниједан играч Лација није никада био толико посвећен клубу и навијачима као Ди Канио који је на свакој утакмици испод дреса носио мајицу са натписом „прави самурај се враћа из битрке на два начина. Или са непријатељском главом у рукама или без своје на раменима“.
Многи су се запитали да ли је то био разлог хајке на њега, због геста који је био упућен свим истомишљеницима, јер је то учинио у тренутку, понешен радошћу због великог тијумфа. Подигао је руку у ваздух да са 40000 људи прослави победу. То је 40000 душа које био истоветно одреаговале да су били у кожи Паола Ди Канија, за кога сви тврде да представља клуб. Једноставно римски поздрав и Ди Канио, то вам је Лацио. Они на тај начин поздрављају једне друге и тако од давнина. Још један врло важан податак крије се у његовој аутобиографији. Иако се у књизи у види његова фасцинираност Мусолинијем, Ди Канио у неким сегментима и критикује дучеа тврдећи да није био увек у праву. Управо је то нешто што можда да му умањи популарност међу ултрасима који су махом фашистички настројени.
Опет, њега то не би много бринуло јер је навијачима на северу Олимпика давно познато ко је Паоло Ди Канио.
Можда је најбољи одговор на ово питање пружио његов аутобиограф, Габријеле Маркоти. Он је у једној до својих колумни у италијанским новинама написао: – Разлог за такво понашање Ди Канија међу међу Лациовим ултрасима лежи у чињеници да је Паоло једао од њих – он је ултрас које професионално игра фудбал !
