Irreductibles Toulon 1993

​Пре више од две године, крајем августа 2015. године објављено је саопштење на larascasse.fr, интернет форуму резервисаном за љубитеље фудбалског клуба Спортинг Тулон. Најстарија тада активна група навијача Тулона званично је престала да постоји чиме се завршила луда авантура која је трајала 22 године.

Иако је вест остала непримећена од стране главних спортских медија у земљи, она је шокирала све познаваоце навијања у Францијској. “ Знао сам да имају неке проблеме јер су неколико месеци били у паузи, али признајем да је сазнање да је Irréductibles група престала да постоји, то је било мало чудно“, говори бивши ултрас Virage Auteuil. За многе ултрасе то је била и данас је група помало мистична 1990/2000 са причом која није банална, увек присутна за свој клуб упркос резултатима Спортинга.

Да би се схватило порекло и стварање групе ИРД 1993 године, неопходно је вратити се десет година раније у Тулон, када је фудбал још увек био лош у том крају. Тада је Ману, један од оснивача  а касније дуго и вођа групе Irréductibles тек улазио у свет навијача… „Имао сам класичан курс “ каже данас 42 године стар наставник. „Као мали отишао сам на стадион Kop à Mayol (тада још рагдби стадион где је Тулон играо утакмице) на трибини између 200/300 момака стоје, страст, дим, бубњеви, конфете…када сте тако млади , мало се уплашите чука крене брже да куца, али то је фантастично! „
​
Имао сам 15 година, када сам направио састанак са пријатељима из своје средње школе. У међувремену, две групе ултаса су се појавиле на трибини Тулона Rastas du Bronx и South Wolf’s. Монци који су били у South Wolf били су окренути италијанском стилу, док смо са Rastas du Bronx били мало више повезани и убрзо смо се њима придружили. Било је доста догађаја , посебно у Тулону, популарном граду са јаким идентитетом и великим друштвеним поделама. Било је пуно врућих гостовања у Ници, Бастији, Кану и наравно у Марсеју. Била је то утакмица на коју су обе групе гледале најозбиљније. Доживео сам поприлично насилне тренутке у овим утакмицама, био је то дерби за превласт над области, крајем. Чекали су нас све време и обрнуто кад год су дошли код нас.

Мистични француски клуб (створен 1945. Године, професионалан више од 50 година и два пута полуфиналиста Купа Француске) Спортинг Тулон почетком 90тих година упада у велике проблеме. Током овог периода на трибини се рађа нова група Brigade Azur et Or (надимак клуба). На крају сезоне 1992/1993, Тулон је испао у другу лигу али то није био крај проблемима. На финансијском плану више ништа није ишло, могло се прочитати у званичном прогласу клуба да се плате више не исплаћују. Последњи покушај градоначелника града да спасе клуб је одбијен. Национална дирекција за контролу управљања, тело надлежно за праћење трансакција клубова у Француској одлучило је да клуб избаци у трећу лигу.

​Огромно разочарење се видело у очима чланова тада три активне ултра групе али није се постављало питање о напуштању свог клуба. Одлучено је да се групишемо под једним именом и групом Irréductibles !

​За име ИРД желели смо нешто на француском. Доста момака није разумело енглески а и нисмо желели да се зовемо „ултрас “ као у Марсеју и тражили смо име које личи на нас. Ископали смо пошто је доста нас пратило италијанску навијачку сцену у којој се доста група звало Irriducibili размишљали смо о томе али на француском Irréductibles.
Прве две сезоне уз клуб су биле јако компликоване. После катастрофалног почетка сезоне клуб је мало стао на ноге а ИРД је одрадио прво званично гостовање групе у Arles. Било је тих првих година свега састанака, прављења застава, шарања града као и хуманитарног рада. Имали смо јаку друштвену функцију.

​У сезони 1995/1996 коначно имамо екипу која граби ка повратку у другу лигу. Ми пратимо клуб где год да игра, правимо кореографија, палимо пиротехнику која се лако могла набавити са бродова с обзиром да смо лучки град, враћа се бројка људи на стадиону. Путујемо широм југа земље по мањим местима селима где смо често имали проблема са локалцима, цело село се дигне против нас. Трећа лига фудбалски можда и није била толико интересанта, али морам признати да је била ултра, било је лепо. Добро смо се развијали. Са играчима смо такође имали супер односе. У тиму су били момци рођени у Тулону и бивши навијачи, није било чудно да играч који изађе раније из игре да нам се после туширања придужи на трибини.
Али Тулон је Тулон, убрзо се зауставља спортски напредак Спортинга јер клуб поново упада у финансијске проблеме. Председник је поднео оставку а играчи су ушли у штрајк. Упркос добрим резултатима Спортинг на крају сезоне доживљава поновно понижење и бива избачен у шесту лигу,најнижи ранг такмичења.

​Моја генерација је била довољно стара да се прегупише и оснује „Old Clan“ док „Jeune Garde“ млада гарда тада стварно оживљава ИРД машину и то са великим упехом. Нису били толико бројни али су ипак успевали да одрже живот и дух групе на стадиону као и у спољном свету одржавањем разних дружења и концерата. Такође у том периоду је рођено и пријатељство са париским навијачима Tigris Mystic 1993, у почетку су то били само појединачни контакти између ултраса. Прво зваично дружење десило се на турниру који је организовала екипа Karsud (група са трибине Auteuil). У то време било смо добри са може се рећи целом трибином ПСЖ-а Auteuil. Пријатељство са групом Tigris Mystic 1993 је до дан данас опстало, као и она са групама италијанског клуба Александрија, Козенца, Ђенова и Наполи али и са Немцима из Дортмунда и Шкотима из Селтика.

На терену, Sporting Club Toulon мења име у Sporting Toulon Var 1998. године. Постаје шампион шесте лиге у сезоне 2001/2002, клуб наставља са успесима и осваја пету  а потом и четврту лигу 2004/2005 што нам је омогућило повратак у трећу лигу. Знали смо да идемо горе тако да  за последње коло са Б тимом Монака у Монаку одлучујемо да изнајмимо воз за то гостовање. Нешто што никад нисмо урадили, долазимо на станицу у Тулону нас 150, али возач локомотиве одбија да вози. Заустављамо воз Париз–Ница и тако одлазимо до Монака.
Осим што смо поново играли у трећој лиги, овај период је такође била прилика да се екипа опроба и у Купу Француске, али ови успеси нису били довољни да се попуни клубска каса. Овај клуб је пакао и тако се убрзо нашао у новим проблемима, испали смо у четврту лигу 2007.године у којој смо остали четири године а затим смо у сезони 2010/2011 поново избачени у шесту лигу због финансија. Irréductibles међутим не посустају и настављају своју авантуру кроз пружање безусловне подршке играчима, приказујемо тада заиста добра навијачка издања као што је обележавање 15 догина групе против Martigues 2008. године или прослава пријатељства са групом Tigris 2011 године. Имали смо људе који су долазили из свих крајева да нас виде и говорили су нам да је то што радимо права фудбалска и навијачка прича. 2013. године прославили смо 20 година групе, облежили смо га кореографијом у пет чинова и димовима и барјацима пре крај утакмице. После утакмице клуб је био кажњен празним стадионом четири утакмице укључујући битну утакмицу са Rodez- а у осмом колу купа. 

​Разочарани оваквим развојем ситуације и увек компликованим стањем на терену и клубу, Irréductibles се суочио са умором неких од чланова и почели смо да посустајемо 2014. године. пре него што ћемо коначно бацити бели пешкир 2015. године. Постојало је више проблема, нисмо имали заједничку визију улоге коју би група требала да има у будућности. Неки су хтели да наставе, разговарали смо пуно о томе и одлучили смо да прича заустави.

​Ова одлука није значила потпуни крај навијања за Sporting Club Toulon (име је враћено 2015/2016 године).  Група јесте угашена али сви смо идаље уз клуб заједно на трибини и на улици што смо показали у сукобу са Марсејом.

Момци који сада каче своје заставе на ограду охрабљују. Што се тиче будућности фудбала у Тулону надамо се бољим данима, недавно смо се спојили са другим клубом у граду, инфраструктура је тамо. Укратко сада постоје сви потребни услови да се клуб врати тамо где му је место и на то цели град чека. Ако се Тулон врати ултра покрет ће заузети своје место. Не знам у каквој форми, али он ће заузети своје место…

ИНТЕРВЈУ КУРВАСРБ 2017.